Srbija, geo-politički barometar

Posle dužeg vremena, veliko decembarsko istraživanje NSPM, pored već standardnih političkih pitanja i tema, stavilo je u fokus i neka spoljnopolitička pitanja i preferencije građana Srbije. Zaključak je da se na ovom planu, za razliku od onog unutrašnjepolitičkog, stavovi znatno teže i sporije menjaju, bez obzira što se mogu uočiti neki noviji trendovi i tendecije.

Relativna većina građana i dalje optira za ulazak Srbije u EU, iako su stavovi ispitanika po tom pitanju veoma podvojeni i prilično kolebljivi. (Za ulazak u EU, u potpunosti optira 30,4% ispitanika, a u potpunosti mu se protivi 28,8%. S tim što kada se onima čvrsto opredeljenim doda i 16,7% onih koji kažu da „uglavnom podržavaju“, onda broj „tvrdih“ i „mekih“ pristalica EU raste na 47,1% ispitanika – dok je procenat „tvrdih“ i „mekih“ protivnika 42,9%.).

Što se, pak, tiče eventualnog članstva u BRIKS-u, protivnika je za oko 2 odsto više nego pristalica, s tim što je oko 20 odsto neopredeljenih, odnosno nema stav po ovom pitanju.

Ulazak Srbije u NATO podržava ukupno desetak odsto ispitanika (od toga samo 4,3 odsto „u potpunosti“), a protivi mu se 84 procenta građana Srbije. A veoma sličan odnos nalazimo i po pitanju eventualnog uvođenja sankcija Rusiji (10,7 prema 79 odsto). U suštini, stav javnosti prema oba ova pitanja (NATO i sankcije Rusiji) ostao je gotovo nepromenjen u odnosu na nalaze od pre nekoliko godina, dok je odnos prema EU i BRIKS-u znatno dinamičniji i fluidniji. Nešto veće kolebanje primećeno je i u odgovorima na pre nekoliko meseci aktuelno pitanje hipotetičkog izvoza oružja, uz mogućnost da ono završi u Ukrajini, gde je oko četvrtina ispitanika (25,6 odsto) optiralo za „pragmatično“ rešenje, dok je apsolutna većina od 56 odsto bila kategorički protiv.

Rusija se (sa 24,5 odsto) nalazi na prvom mestu prilikom izbora najbliskijih zemalja, ispred Mađarske, Nemačke i Kine, iako je tu uočljiv određeni pad, s obzirom da je u nekim ranijim istraživanjima taj procenat išao i znatno preko 30 odsto. Da ima nekih novih trendova u geopolitičkom pozicioniranju, još je vidljivije na osnovu tabele i srednjih ocena koje su ispitanici dodelili pojedinim zemljama, kao potencijalnim i poželjnim spoljnopolitičkim akterima, gde su Mađarska (?!) i Kina po prvi put pretekle Rusiju, kako po broju najviših, tako i po najmanjem procentu negativnih  ocena. Ubedljivo poslednja mesta u obe kategorije „rezervisana“ su za Tursku i SAD.

Konačno, što se centralne, unutrašnje-političke teme tiče, uočljivo je da već neko vreme nema većeg pomeranja u odnosu snaga između vladajućeg i antirežimskog bloka.

Rezultati istraživanja:

Foto: Istraživački tim NSPM

Izvor: NSPM