Evropska unija pripremila je za Crnu Goru do sada najozbiljniji i finansijski najzahtjevniji paket podrške koji bi u narednom petogodišnjem periodu trebalo da transformiše domaću ekonomiju i pripremi je za konačni ulazak u evropsku porodicu. Prema predlogu dokumenta za strateški okvir Evropske komisije za finansijsku podršku u okviru Instrumenta za reforme i rast, u koji je “Dan” imao uvid, Podgorici je na raspolaganju ukupno dvije milijarde i pedeset miliona eura. Ovaj ogroman iznos planiran je za period od 2027. do 2031. godine i predstavlja direktan odgovor Brisela na potrebu da se crnogorska privreda što prije približi evropskom prosjeku prije nego što zemlja zvanično postane članica Unije.
Suština ovog dokumenta počiva na strogo definisanim reformskim koracima koji ne ostavljaju prostor za političke izgovore ili kašnjenja. Brisel je cijeli paket podrške podijelio na dvije komponente. Prvu čini ravno milijarda eura bespovratnih grantova, dok drugu komponentu predstavlja milijarda i pedeset miliona eura kroz povoljne kreditne linije. Novac neće biti uplaćivan na osnovu obećanja, već isključivo nakon što država dokaže da je sprovela konkretne reforme po klasterima.
Crna Gora godišnje servisira skoro milijardu eura duga: Ukupan dug 5,18 milijardi
Najveći fokus u ovom strateškom okviru stavljen je na Klaster jedan koji obuhvata temelje evropskih integracija. Brisel je za reformu policije namijenio 150 miliona eura grantova i 100 miliona kredita. Isti iznosi od 150 miliona bespovratno i 100 miliona kroz kredite predviđeni su za pravosuđe, odnosno akcioni plan JAP. Dodatno, oblast RSA unutar ovog klastera dobija najveći pojedinačni grant od 200 miliona eura uz pratećih 100 miliona kredita. Ovakav finansijski prioritet potvrđuje da su vladavina prava i odlučna borba protiv kriminala glavni uslovi bez kojih nema daljeg napretka.
Pored temeljnih poglavlja, veliki dio investicija ide na Klaster četiri koji se odnosi na energetiku i životnu sredinu. Ovo je oblast koja zahtijeva najveća kapitalna ulaganja, pa je plan za energetiku predvidio 50 miliona eura grantova, ali čak 200 miliona eura kreditnih linija. Zaštita životne sredine biće podržana sa 150 miliona eura bespovratno i još 200 miliona eura kroz kredite. To je direktno povezano sa potrebom energetske tranzicije i usklađivanja sa standardima Zelene agende EU.
Plan za rast i reforme kroz Klaster tri obuhvata socijalni razvoj i obrazovanje. Za sektor obrazovanja planirano je po 100 miliona eura iz grantova i kredita. Kultura i socijalna politika dobijaju po 50 miliona eura bespovratnih sredstava i po 25 miliona eura kreditne podrške po svakoj od ovih oblasti. Brisel ovdje stavlja akcenat na razvoj ljudskog kapitala jer bez kvalitetnog obrazovanja, ekonomski rast ne može biti održiv. Znatan dio podrške kroz Klaster pet ide ka poljoprivredi gdje je predviđeno 100 miliona eura grantova i 200 miliona eura kreditnih sredstava za modernizaciju.
Jedna od ključnih odredbi ovog dokumenta jeste da najmanje polovina ukupnih sredstava mora biti utrošena na konkretne investicione projekte. To znači da se novac mora kanalisati kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan za izgradnju energetskih objekata i jačanje proizvodnje. Ovakav pristup garantuje da će efekti evropske pomoći biti vidljivi na terenu i da će doprinijeti rastu bruto domaćeg proizvoda.
Za Crnu Goru je ovo prilika koju ne smije propustiti, ali je istovremeno i veliki izazov za državnu administraciju. Svaka tranša novca zavisiće od ispunjenja specifičnih faza u reformama, a rokovi su fiksni. Ukoliko država ne odradi svoj dio posla na polju zakonodavstva i sprovođenja reformi, novac će ostati u Briselu. Ovaj dokument je zapravo iskrena ponuda Evropske komisije koja kaže da je spremna da za dvije milijarde eura kupi brzu modernizaciju Crne G ore, ali samo ako Podgorica pokaže da je zaista sposobna da postane funkcionalni dio Unije. Plan za rast je tako postao i najbolji test za stvarnu političku volju crnogorskih vlasti u narednih
Svaka tranša novca zavisiće od ispunjenja specifičnih faza u reformama, a rokovi su fiksni. Ukoliko država ne odradi svoj dio posla na polju zakonodavstva i sprovođenja reformi, novac će ostati u Briselu pet godina. Svaki neuspjeh u povlačenju ovih sredstava biće direktno tumačen kao nespremnost države da završi svoj evropski zadatak. S druge strane, uspješna realizacija ove mape puta značila bi da će Crna Gora na kraju ovog ciklusa biti potpuno drugačija zemlja, ekonomski stabilnija i institucionalno snažnija, spremna da zauzme svoje mjesto za briselskim stolom.
Izvor: Bankar.me/ Dan
