Stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da je Zapadni Balkan igrao „ulogu iza glavnog događaja“ na Samitu u Vašingtonu, kada je bombardovanje 1999. predstavljeno kao slavni period Natoa i uzor onoga što Alijansa treba da radi u budućnosti.
On kaže da što se tiče Zapadnog Balkana, Kfor se spominje u 31. tački komunikea iz Vašingtona, „ali očigledno da ne zavređuje puno pažnje“.
„To ne znači da nije bitan. Recimo, rat u Gazi rečju nije spomenut, nigde. Tokom celog Vašingtonskog samita niko ne priča o onom što se dešava u Gazi. To je očigledno bitno, ali je rešenje da se o tome ne priča“, primećuje Dautović.
Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan je igrao ulogu iza glavnog događaja, u medijima i u govoru predsednika Bajdena na otvaranju Samita u Vašingtonu, gde je „intervencija iz 1999. uzeta kao slavni period Natoa, kada je Nato sprečio genocid na Kosovu“ i predstavljena kao uzor onoga što Nato treba da radi u budućnosti.
„I premijer Kosova Aljbin Kurti objavio je kolumnu u Njujork tajmsu, na naslovnoj strani i pojavio se kod Kristijane Amanpur sa generalom Veslijem Klarkom, gde su oni zapravo iskoristili tu 1999. godinu. To je potpuno prepakovano ono što se dešavalo u istoriji, ali vidite da je poslužilo kao osnivački mit. Dakle, sve te organizacije imaju osnivački mit, a ovo je reosnivački mit“, navodi naš sagovornik.
Kako ocenjuje, poruke Ukrajini sa samita bile su pune podrške, „ali blage podrške“ i podseća da je Ukrajini već obećano članstvo u Natou 2008, na Bukureštanskom samitu.
„Sad je samo ubačena reč „nepovratna“ putanja Ukrajine ka Natou, što je u suštini samo jaka diplomatska reč koja ne znači ništa. Vama je dakle potrebno samo da pojačate poruku, ali efekta nema. Ukrajina nije članica Natoa i neće moći da postane članica Natoa, dok se ne završi rat sa Rusijom. Samim tim što to nije na vidiku, od toga nema ništa“, navodi Dautović.
Što se tiče poruka Kini, tu je, kako primećuje, možda bilo malo jačih reči, „ali u krajnjoj liniji ni tu nemate posledica“. Pekingu je prebačeno da snabdevanjem Rusije oružjem doprinosi nastavku rata, „ali zašto tako nije osuđena Indija, koja takođe učestvuje u produžetku rata time što preprodaje rusku naftu“, pita se naš sagovornik i podseća da je Indija saveznik SAD u borbi protiv Kine.
Prisustvo četiri pacifičke zemlje na samitu – Japana, Južne Koreje, Novog Zelanda i Australije – nije bilo toliko očekivano.
„U tome vidim ideju da se Nato u nekom trenutku proširi i na Pacifik, ne bi li se izgradio savez koji će moći da kontrira evroazijskom savezu Kine, Irana i Rusije i da su to sada neki narativi koji iz Vašingtona i Nato zemalja pokušavaju da tako predstave svet – da se opet vraćamo u doba Hladnog rata kada imamo dva bloka“, navodi.
Ističe da žarište u Ukrajini nije u fokusu SAD i da „njen gubitak ili dobitak Americi ništa ne znači“.
Nagazna mina za Crnu Goru – Rezolucija o genocidu u Srebrenici
„Gubitak Tajvana, Južne Koreje, Japana – to je opasno. Gubitak kontrole nad Malajskim moreuzom, Singapurom, tu gde prolazi sva roba koja ide sa Bliskog istoka, Evrope, Indije na Pacifik. To je centar ekonomskih dešavanja, on se vraća nazad u Aziju. Dakle, Indija, Jugoistočna Azija, Kina, Japan, tamo gde je i bio pre 500 godina, tako da se tu svakako vidi – u tom pomeranju američke pažnje – da je njima potpuno jasno gde je zapravo prava opasnost za trenutni sistem koji je pod američkom hegemonijom“, kaže Dautović.
On ipak podseća da je Ukrajini omogućen finansijski mehanizam od 40 milijardi evra, kojim će se obezbediti da Ukrajina više ne zavisi od glasanja u američkom Kongresu, francuskom ili holandskom parlamentu, gde će postojati jedan fond iz kojeg će Ukrajina moći da crpi taj novac sve vreme.
Izvor: Kosovo Online
