Piše: Slobodan Janković
Šta se to desilo i da li je tačno da je doneta odluka o preinačenju vlasništva nad manastirom ili zemljištem manastira Svete Katarine u Egiptu? Šta u stvari znači rešenje egipatskog apelacionog suda od 28. maja ove godine, dan pred godišnjicu pada Carigrada?
Manastir Svete Katarine na Sinaju, izgrađen je po volji romejskog cara Justinijana između 548. i 565. godine. Poluostrvo Sinaj nalazi se između Afrike i Azije, i na njegovom istočnom kraju je granica Egipta sa Izraelom i Pojasom Gaze.
Na mestu manastira je postojala crkva koju je izgradila Sveta carica Jelena, oko 328. godine, na mestu neopalime (neopalimaje) kupine, koja je gorela plamenom koji je nije palio, kada se Mojsije popeo na svetu planinu da se moli Bogu. Ovo je sveto mesto hrišćanstva, judaizma i islama. Tu, na oko 1300 metara nadmorske visine, podno Horeva, nalazi se drevni manastir koji hodočaste i Srbi barem od 11. veka, pa je i Sveti Sava u njemu proveo Časni post 1234. godine. U njemu se nalazi možda i najvrednija kolekcija starih rukopisa – njih preko 3300.
Do 19. veka tu je bio i Sinajski kodeks, Biblija iz četvrtog veka. Ovaj tekst sa najstarijim zapisom Novog Zaveta je delom pokraden, a većinski otkupljen tokom 19. veka i prebačen u Sankt Peterburg. Sovjetske vlasti su je prodale Britancima 1933. i danas se nalazi većim delom u Britanskoj nacionalnoj biblioteci.
Iguman možda najstarijeg pravoslavnog, neprekidno aktivnog manastira, je bio i Sveti Jovan Lestvičnik, a u 14. veku i srpski monah Joanikije. U biblioteci se čuva i Muhamedovo pismo na arapskom, navodno iz 623. godine, koje je osnivač islama potpisao otiskom dlana. Prava manastira je potvrdio i turski sultan 1517. Pre nekoliko godina je otkriven i prepis tri originalna Hipokratova spisa iz šestog veka posle Hrista. Najstarija ikona Hrista Pantokratora, mošti Svete velikomučenice Katarine i niz drugih svetinja nalaze se u ovom manastiru, podignutom na tlu na kojem je Mojsije pio vodu, posle 40 dana provedenih u pustinji i na kome mu je kasnije Bog predao 10 Božjih zapovesti. Posle 15 vekova ugrožen je status ove svetinje? Zašto i kako se ona našla na udaru?
Kontinuiranost birokratskog napada
Egipatske vlasti su još 1980. zatražile da svi vlasnici zemlje, koji dotle nisu upisani kao takvi ili uknjiženi, prilože dokumentaciju na osnovu koje njihov pravni status može biti potvrđen. Manastir koji je vekovima bio vlasnik i okolnog zemljišta, kao i lokalno beduinsko pleme, otada pokušavaju da dokažu da su vlasnici zemlje. Njihovo pravo, koje je u očima manastira tek privremeno -jer je sva zemlja Gospodnja – starije je od savremene Arapske republike Egipat naslednice egipatske monarhije, koja nastaje kao vazalna država Osmanskog carstva početkom 19. veka. Još pre 45 godina, manastir je predao 71 dokument koji potvrđuje vlasništvo nad manastirom, 31 zgradom, uključujući Crkvu, 12 kapela i biblioteku, te 40 okolnih parcela, bašta i drugog terena. Starešinu ove svetinje, koji je ujedno poglavar autonomne crkve od 1575. godine sa titulom arhiepiskopa Sinaja, potvrđuje Jerusalimski patrijarh. U njegovoj jurisdikciji je još nekoliko manastira i crkava koje se ne nalaze samo na poluostrvu.
Pod zaštitom UNESKA su manastir i okolina sa spomenicima i kapelama na Mojsijevoj stazi sve do vrha Sinaja. Osim toga, ovaj prostor od 60 hektara deo je rezervata prirode koji se prostire na oko 4300 km2. Istovremeno niz egipatskih zakona štiti celo područje, ili ga je štitilo.
Muslimanskog bratstvo je za vreme kratkotrajne uprave Egiptom (2011-2013) razmatralo oduzimanje zemlje drevnoj svetinji, koja je pod zaštitom UNESKO, ali se tu nije stalo. Još marta 2012. je jedan general u rezervi, Ahmed Ragai Atija (Ahmed Ragai Attiya) optužio manastir da ugrožava nacionalnu bezbednost, da je sakrio izvore vode (koje je Mojsije otvorio u steni), da je izmenio topografiju terena izgradnjom objekata koji nisu tu postojali pre 2006. godine (kao da manastir ništa ne treba da zida posle osnivanja), pa čak i da sarađuje sa Izraelom. Uprava guvernatorata Južnog Sinaja je 2015. pokrenula parnicu kako bi dokazala da je ta zemlja zapravo državna, iako je u međuvremenu promenjen režim. Posle Atijine smrti (2021) sudski proces je nastavljen.
Egipatski predsednik, vrhovni komandant El Sisi je 2020. naložio predsedniku vlade ubrzani razvoj ovog prostora, otvaranje aerodroma i poboljšanje puteva radi lakšeg dolaska hodočasnika. Starešina manastira Damjanos je to tada pozdravio, poverovavši da se radi o nameri da se olakša pokloničko putovanje. Delovalo je tada, da Egipat, nasuprot Erdoganu koji stare crkve posle Osmanlije, drugi put pretvara u džamije, želi da pomogne pravoslavnu svetinju.
Birokratska vlast degeneriše svaki politički sistem, od demokratskog do totalitarnog. Opšti napredak administracija kroz digitalizaciju je, da ne uopštavamo, uglavnom doveo do otežavanja procedura, i života ljudi ali i delanja raznih organizacija. Da li je u pitanju vađenje ličnih dokumenata, za šta je potrebno mnogo više vremena nego ranije, ne samo u Srbiji nego i drugde do pitanja o regulisanju imovinskog statusa. Bilo kako bilo, sudski proces je trajao godinama.
Starešina manastira Damjan (od 10. decembra 1974) je u saradnji sa Jerusalimskom patrijaršijom i grčkom državom nastojao da sačuva pređašnji status manastira. Krajem prošle godine, se najavljivao pozitivan ishod i odustajanje Egipta od potraživanja imovine od manastira. Starešina Damjanos je tada rekao da je napravljen Nacrt sporazuma, po kome bi manastiru bilo priznato pravo vlasništva (kao i prethodnih blizu 1500 godina).
Ipak, trojica sudija lokalnog apelacionog suda (ima ih sedam) 28. maja su u presudi na 160 strana doneli rešenje koje se proučava i koje bi, po dosadašnjim reakcijama sudeći, trebalo da znači da se okolna zemlja otuđuje i proglašava državnom, ali da bratstvo istog i dalje može da tu boravi i vrši religijsku upotrebu. Prema rečima dugogodišnjeg pravnog zastupnika manastira, Ramzija Ehaba, sud je područje podelio na četiri celine, među kojima i manastir postaje deo državnog vlasništva (prva zona), bašte i groblje na kojem se sahranjuju monasi (treća zona), kao i stenoviti predeo (zona četiri).
Sinaj kao mesto velikog preobražaja u eko frendli stilu
Iako veliki broj vernika ide na poklonička putovanja u manastir i usput donosi zaradu egipatskoj državi, režim Al Sisija je procenio da se više može zaraditi, ako bi manastir postao turistička atrakcija u sklopu šire mega giga turističke ponude. Po principu, okupaj se i roni na Crvenom moru, kamilom ili džipom se vozaj po pustinji kojom su prošli Mojsije i Jevreji, pojedite sočni biftek ili rakove, šopingujte, a onda se, između ručka i gledanja filma, slikajte uz nepaljivu kupinu ili uz nekog bradatog monaha. Baš tu, podno Sinaja gde je Gospod Bog dao tablice sa deset zapovesti, možda i u bikiniju ili u kratkim pantalonama sa šakama u džepovima. Ne mislite na Boga ni na Gazu, ako vam to remeti mir…
Egipćani kažu da je projekat u najvećem delu završen. Podižu se hoteli, svega njih 21 i 546 vila, šoping centri, a planiran je i „Trg mira“ jer smo svi za mir. Sve će biti eko-frendli, jer tamošnji planeri bolje budućnosti su, kao i odbornici u Paraćinu i Ćupriji, protiv klimatskih promena (ne može nam Sunce ništa) i za zelenu budućnost. Beduini smetaju, kao i šuma na Juhoru.
U prijatnim kafeima gosti će moći da zakažu ili ‘bukiraju’ posetu manastiru. To bi bio deo „Velikog preobraženja“ jednog od grandomanskih projekata režima, a koji bi stalno demografski rastućem Egiptu, koji je dugo na ivici ekonomske propasti, osigurao dodatne prihode od američkih i drugih turista. Veliki preobražaj bi poklonička putovanja, koja bi trebalo da za cilj imaju duhovno uzdizanje, nadomestio opuštanjem uz masaže u spa-centrima, plesom trbušnih plesačica i rekreativnom slikanju monaha, poput poseta indijanskom rezervatu u romanu Vrli novi svet. Naređenje o izradi projekta je, prema navodima u egipatskom nedeljniku Al Ahram od 15. jula 2021. izdao lično El Sisi, a projekte je izradila ili odobrila Centralna urbanistička agencija. Mada se tada pominjao jedan novi hotel.
Za potrebe odmora u Sinajskoj pustinji, između kupanja u obližnjem Šarm el Šejku, i u budućim bazenima, uništeno je i groblje lokalnog beduinskog plemena koje vekovima čuva manastir, koga su ugrožavali i islamski teroristi.
Reagovanja i dalji postupci
Posle presude manastirsko bratstvo je zatvorilo kapije za posetioce i počelo da se moli za opstanak svetinje. Patrijarsi i druge crkvene vođe pravoslavlja su izrazile nevericu i pozvale sve koji mogu da pomognu da se manastir Svete Katarine i njegova prava očuvaju. Jerusalimski patrijarh je iskazao da je duboko pogođen jer je ugroženo mesto na kojem se molitva stalno proiznosi već 17 vekova. Grčki arhiepiskop je osudio ovakvu presudu protiv „svetionika pravoslavlja i helenizma“, carigradski je iskazao nevericu…
Portparol egipatskog predsednika je rekao „Predsedništvo republike potvrđuje punu posvećenost očuvanju jedinstvenog i svetog religijskog statusa manastira Svete Katarine i nameru da neće ugroziti taj status. Takođe potvrđuje da nedavna sudska odluka osnažuje ovaj status.“ Upravo ovakva izjava ne rešava kontroverzu i može se višestruko tumačiti. Jer jedno je odobrenje (do daljnjeg) da se vrše službe i da pravoslavno bratstvo živi u manastiru, a drugo je davanje prava da njime i upravlja (kao i do sada) kao i okolnom zemljom.
Novinar grčkog medija Proto Tema, Nikos Meletis je 1. juna, tim povodom, napisao da egipatske vlasti namerno godinama ne rešavaju slučaj, kako bi sačekale sudsku presudu, a da će im ona sada poslužiti za radikalno promenjen status manastira.
Egipatska novinska agencija je obavestila javnost da su se pojavila neutemeljena tumačenja i da je pravni status manastira regulisan i jasno sačuvan njegov sveti status, bez ulaženja u detalje. Navedeno je i da će monasi i dalje imati pravo da koriste (što ne znači i da upravljaju) dodatnim terenom (izvan manastirskih zidina) koji je klasifikovan kao rezervat prirode te arheološkim i lokalnim religijskim mestima. Ipak, dodato je da nema dokumenata o posedovanju nekih nenaseljenih područja izvan manastira, pa posledično ta zemlja pripada državi.
Grčka politička scena se oko ovog pitanja dodatno uzburkala, pa je visoki funkcioner vladajuće Nea Dimokratije, Antonis Samaras, čije rodoljublje smo ranije pominjali, rekao da bi u slučaju da se sudska odluka primeni grčka vlada bila obrukana. Naime, odnosi dve zemlje su već nekoliko godina jako dobri, pogotovu zbog zajedničkog protivljenja širenju turskog uticaja. Grčki premijer Kirijakos Micotakis, koji je pre više decenija sa ocem posetio svetinju, je 30. maja telefonom razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdel Fatahom el Sisijem na ovu temu. Dvojica lidera su se već videla 7. maja u Atini tokom državničke posete delegacije iz Kaira. Sada vladina delegacija iz Atine, na čelu sa ministrom spoljnih poslova Jorgosom
Gerapetritisom posećuje 4. juna Egipat radi dogovora oko dalje sudbine manastira.
Milo Đukanović je izgubio vlast, jer je pomislio da je nedodirljiv pa je posegnuo za imovinom Srpske pravoslavne crkve. Ko sve stoji iza niza poteza i odluka egipatskih vlasti da ugroze svetost manastira, njegove okoline i verne čuvare, beduine, pokazaće se vremenom. Ono što je poznato je da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati ulažu i dogovaraju se sa Kairom već duže vreme u turistički razvoj južnog Sinaja. Da li su i oni zainteresovani za kompleks kod sinajskog manastira ili su drugi interesi u pitanju?
Izvor: Pečat
