Пише: Слободан Јанковић
Шта се то десило и да ли је тачно да је донета одлука о преиначењу власништва над манастиром или земљиштем манастира Свете Катарине у Египту? Шта у ствари значи решење египатског апелационог суда од 28. маја ове године, дан пред годишњицу пада Цариграда?
Манастир Свете Катарине на Синају, изграђен је по вољи ромејског цара Јустинијана између 548. и 565. године. Полуострво Синај налази се између Африке и Азије, и на његовом источном крају је граница Египта са Израелом и Појасом Газе.
На месту манастира је постојала црква коју је изградила Света царица Јелена, око 328. године, на месту неопалиме (неопалимаје) купине, која је горела пламеном који је није палио, када се Мојсије попео на свету планину да се моли Богу. Ово је свето место хришћанства, јудаизма и ислама. Ту, на око 1300 метара надморске висине, подно Хорева, налази се древни манастир који ходочасте и Срби барем од 11. века, па је и Свети Сава у њему провео Часни пост 1234. године. У њему се налази можда и највреднија колекција старих рукописа – њих преко 3300.
До 19. века ту је био и Синајски кодекс, Библија из четвртог века. Овај текст са најстаријим записом Новог Завета је делом покраден, а већински откупљен током 19. века и пребачен у Санкт Петербург. Совјетске власти су је продале Британцима 1933. и данас се налази већим делом у Британској националној библиотеци.
Игуман можда најстаријег православног, непрекидно активног манастира, је био и Свети Јован Лествичник, а у 14. веку и српски монах Јоаникије. У библиотеци се чува и Мухамедово писмо на арапском, наводно из 623. године, које је оснивач ислама потписао отиском длана. Права манастира је потврдио и турски султан 1517. Пре неколико година је откривен и препис три оригинална Хипократова списа из шестог века после Христа. Најстарија икона Христа Пантократора, мошти Свете великомученице Катарине и низ других светиња налазе се у овом манастиру, подигнутом на тлу на којем је Мојсије пио воду, после 40 дана проведених у пустињи и на коме му је касније Бог предао 10 Божјих заповести. После 15 векова угрожен је статус ове светиње? Зашто и како се она нашла на удару?
Континуираност бирократског напада
Египатске власти су још 1980. затражиле да сви власници земље, који дотле нису уписани као такви или укњижени, приложе документацију на основу које њихов правни статус може бити потврђен. Манастир који је вековима био власник и околног земљишта, као и локално бедуинско племе, отада покушавају да докажу да су власници земље. Њихово право, које је у очима манастира тек привремено -јер је сва земља Господња – старије је од савремене Арапске републике Египат наследнице египатске монархије, која настаје као вазална држава Османског царства почетком 19. века. Још пре 45 година, манастир је предао 71 документ који потврђује власништво над манастиром, 31 зградом, укључујући Цркву, 12 капела и библиотеку, те 40 околних парцела, башта и другог терена. Старешину ове светиње, који је уједно поглавар аутономне цркве од 1575. године са титулом архиепископа Синаја, потврђује Јерусалимски патријарх. У његовој јурисдикцији је још неколико манастира и цркава које се не налазе само на полуострву.
Под заштитом УНЕСКА су манастир и околина са споменицима и капелама на Мојсијевој стази све до врха Синаја. Осим тога, овај простор од 60 хектара део је резервата природе који се простире на око 4300 km2. Истовремено низ египатских закона штити цело подручје, или га је штитило.
Муслиманског братство је за време краткотрајне управе Египтом (2011-2013) разматрало одузимање земље древној светињи, која је под заштитом УНЕСКО, али се ту није стало. Још марта 2012. је један генерал у резерви, Ахмед Рагаи Атија (Ahmed Ragai Attiya) оптужио манастир да угрожава националну безбедност, да је сакрио изворе воде (које је Мојсије отворио у стени), да је изменио топографију терена изградњом објеката који нису ту постојали пре 2006. године (као да манастир ништа не треба да зида после оснивања), па чак и да сарађује са Израелом. Управа гувернатората Јужног Синаја је 2015. покренула парницу како би доказала да је та земља заправо државна, иако је у међувремену промењен режим. После Атијине смрти (2021) судски процес је настављен.
Египатски председник, врховни командант Ел Сиси је 2020. наложио председнику владе убрзани развој овог простора, отварање аеродрома и побољшање путева ради лакшег доласка ходочасника. Старешина манастира Дамјанос је то тада поздравио, поверовавши да се ради о намери да се олакша поклоничко путовање. Деловало је тада, да Египат, насупрот Ердогану који старе цркве после Османлије, други пут претвара у џамије, жели да помогне православну светињу.
Бирократска власт дегенерише сваки политички систем, од демократског до тоталитарног. Општи напредак администрација кроз дигитализацију је, да не уопштавамо, углавном довео до отежавања процедура, и живота људи али и делања разних организација. Да ли је у питању вађење личних докумената, за шта је потребно много више времена него раније, не само у Србији него и другде до питања о регулисању имовинског статуса. Било како било, судски процес је трајао годинама.
Старешина манастира Дамјан (од 10. децембра 1974) је у сарадњи са Јерусалимском патријаршијом и грчком државом настојао да сачува пређашњи статус манастира. Крајем прошле године, се најављивао позитиван исход и одустајање Египта од потраживања имовине од манастира. Старешина Дамјанос је тада рекао да је направљен Нацрт споразума, по коме би манастиру било признато право власништва (као и претходних близу 1500 година).
Ипак, тројица судија локалног апелационог суда (има их седам) 28. маја су у пресуди на 160 страна донели решење које се проучава и које би, по досадашњим реакцијама судећи, требало да значи да се околна земља отуђује и проглашава државном, али да братство истог и даље може да ту борави и врши религијску употребу. Према речима дугогодишњег правног заступника манастира, Рамзија Ехаба, суд је подручје поделио на четири целине, међу којима и манастир постаје део државног власништва (прва зона), баште и гробље на којем се сахрањују монаси (трећа зона), као и стеновити предео (зона четири).
Синај као место великог преображаја у еко френдли стилу
Иако велики број верника иде на поклоничка путовања у манастир и успут доноси зараду египатској држави, режим Ал Сисија је проценио да се више може зарадити, ако би манастир постао туристичка атракција у склопу шире мега гига туристичке понуде. По принципу, окупај се и рони на Црвеном мору, камилом или џипом се возај по пустињи којом су прошли Мојсије и Јевреји, поједите сочни бифтек или ракове, шопингујте, а онда се, између ручка и гледања филма, сликајте уз непаљиву купину или уз неког брадатог монаха. Баш ту, подно Синаја где је Господ Бог дао таблице са десет заповести, можда и у бикинију или у кратким панталонама са шакама у џеповима. Не мислите на Бога ни на Газу, ако вам то ремети мир…
Египћани кажу да је пројекат у највећем делу завршен. Подижу се хотели, свега њих 21 и 546 вила, шопинг центри, а планиран је и „Трг мира“ јер смо сви за мир. Све ће бити еко-френдли, јер тамошњи планери боље будућности су, као и одборници у Параћину и Ћуприји, против климатских промена (не може нам Сунце ништа) и за зелену будућност. Бедуини сметају, као и шума на Јухору.
У пријатним кафеима гости ће моћи да закажу или ‘букирају’ посету манастиру. То би био део „Великог преображења“ једног од грандоманских пројеката режима, а који би стално демографски растућем Египту, који је дуго на ивици економске пропасти, осигурао додатне приходе од америчких и других туриста. Велики преображај би поклоничка путовања, која би требало да за циљ имају духовно уздизање, надоместио опуштањем уз масаже у спа-центрима, плесом трбушних плесачица и рекреативном сликању монаха, попут посета индијанском резервату у роману Врли нови свет. Наређење о изради пројекта је, према наводима у египатском недељнику Ал Ахрам од 15. јула 2021. издао лично Ел Сиси, а пројекте је израдила или одобрила Централна урбанистичка агенција. Мада се тада помињао један нови хотел.
За потребе одмора у Синајској пустињи, између купања у оближњем Шарм ел Шејку, и у будућим базенима, уништено је и гробље локалног бедуинског племена које вековима чува манастир, кога су угрожавали и исламски терористи.
Реаговања и даљи поступци
После пресуде манастирско братство је затворило капије за посетиоце и почело да се моли за опстанак светиње. Патријарси и друге црквене вође православља су изразиле неверицу и позвале све који могу да помогну да се манастир Свете Катарине и његова права очувају. Јерусалимски патријарх је исказао да је дубоко погођен јер је угрожено место на којем се молитва стално произноси већ 17 векова. Грчки архиепископ је осудио овакву пресуду против „светионика православља и хеленизма“, цариградски је исказао неверицу…
Портпарол египатског председника је рекао „Председништво републике потврђује пуну посвећеност очувању јединственог и светог религијског статуса манастира Свете Катарине и намеру да неће угрозити тај статус. Такође потврђује да недавна судска одлука оснажује овај статус.“ Управо оваква изјава не решава контроверзу и може се вишеструко тумачити. Јер једно је одобрење (до даљњег) да се врше службе и да православно братство живи у манастиру, а друго је давање права да њиме и управља (као и до сада) као и околном земљом.
Новинар грчког медија Прото Тема, Никос Мелетис је 1. јуна, тим поводом, написао да египатске власти намерно годинама не решавају случај, како би сачекале судску пресуду, а да ће им она сада послужити за радикално промењен статус манастира.
Египатска новинска агенција je обавестила јавност да су се појавила неутемељена тумачења и да је правни статус манастира регулисан и јасно сачуван његов свети статус, без улажења у детаље. Наведено је и да ће монаси и даље имати право да користе (што не значи и да управљају) додатним тереном (изван манастирских зидина) који је класификован као резерват природе те археолошким и локалним религијским местима. Ипак, додато је да нема докумената о поседовању неких ненасељених подручја изван манастира, па последично та земља припада држави.
Грчка политичка сцена се око овог питања додатно узбуркала, па је високи функционер владајуће Неа Димократије, Антонис Самарас, чије родољубље смо раније помињали, рекао да би у случају да се судска одлука примени грчка влада била обрукана. Наиме, односи две земље су већ неколико година јако добри, поготову због заједничког противљења ширењу турског утицаја. Грчки премијер Киријакос Мицотакис, који је пре више деценија са оцем посетио светињу, је 30. маја телефоном разговарао са египатским председником Абдел Фатахом ел Сисијем на ову тему. Двојица лидера су се већ видела 7. маја у Атини током државничке посете делегације из Каира. Сада владина делегација из Атине, на челу са министром спољних послова Јоргосом
Герапетритисом посећује 4. јуна Египат ради договора око даље судбине манастира.
Мило Ђукановић је изгубио власт, јер је помислио да је недодирљив па је посегнуо за имовином Српске православне цркве. Ко све стоји иза низа потеза и одлука египатских власти да угрозе светост манастира, његове околине и верне чуваре, бедуине, показаће се временом. Оно што је познато је да Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати улажу и договарају се са Каиром већ дуже време у туристички развој јужног Синаја. Да ли су и они заинтересовани за комплекс код синајског манастира или су други интереси у питању?
Извор: Печат
