Piše: Janis Varufakis
Dok pišem ove redove, zabranjeno mi je ne samo da kročim na nemačko tle već i posebno da preko video linka učestvujem na bilo kom događaju u Nemačkoj. Zašto? Osmog oktobra, dan pošto je Hamas napao Izrael, bio sam u Berlinu i saznao sam za događaje od prethodnog dana tokom TV intervjua. Na pitanje „Da li osuđujete Hamas?“ Odgovorio sam:
„Osuđujem svaki zločin, ko god da je počinilac ili žrtva. Ono što ne osuđujem jeste oružani otpor sistemu aparthejda koji je osmišljen kao deo usporenog, ali neumoljivog programa etničkog čišćenja. Kao Evropljani, mislim da je važno da se uzdržimo od osuđivanja bilo Izraelaca ili Palestinaca kada smo mi, Evropljani, ti koji smo uzrokovali ovu beskrajnu tragediju: pošto smo vekovima praktikovali ekstremni antisemitizam, što je dovelo do jedinstveno stravičnog Holokausta, decenijama smo saučesnici u sporom genocidu nad Palestincima, kao da dve nepravde čine pravdu.“
Nekoliko dana kasnije, bečka Akademija lepih umetnosti je povukla svoj poziv da održim predavanje u okviru prestižnog serijala „Oto Vagner“. Zatim je, 16. februara, u berlinskom bioskopu Vavilon održana premijera filma „U oku oluje: politička odiseja Janisa Varufakisa“, šestodelnog dokumentarca britanskog reditelja i filozofa Raula Martineza. Policija je pritisla vlasnika Vavilona da otkaže događaj. Upitani za razloge, nadležni su jednostavno odgovorili: „Varufakis“. Prkoseći, vlasnik Vavilona, inače Jevrejin, rekao je policiji da neće popustiti. Bilo je zaista dirljivo videti ga kako stoji u solidarnosti, zajedno sa jevrejskim, palestinskim i nemačkim pristalicama, i sprečava policiju da izvrši raciju.
Pre mesec dana, moj nemački izdavač Verlag Antje Kunstmann mi je poslao mejl u kom me upozorava da će mi učešće na Palestinskom kongresu, koji je trebalo da se održi 13. i 14. aprila u organizaciji moje političke partije u Nemačkoj (MeRA25) i Jevrejskog glasa za mir, „zaseniti“ prijem moje sledeće knjige u Nemačkoj. Tako se okončala moja veza sa izdavačem koji mi je u poslednjih desetak godina objavio šest knjiga u Nemačkoj.
Dok je broj leševa u Gazi rastao, a saslušanja pred Međunarodnim sudom pravde dovodila u pitanje nemačku zvaničnu politiku Staatsräson (bezbednost Izraela je nemački raison d’être, svrha postojanja), vlasti su počele sa ispadima. Navešću primer moje koleginice Iris Hefets. Izraelska psihoanalitičarka koja živi u Berlinu, Iris je uhapšena pod optužbom za antisemitizam jer je sama hodala ulicom sa plakatom na kojem je pisalo: „Izraelka i Jevrejka: zaustavite genocid u Gazi.“
Gasan Abu Sita, britansko-palestinski hirurg i rektor Univerziteta u Glazgovu, sprečen je 12. aprila da uđe u Nemačku kako bi nam se pridružio na Palestinskom kongresu. Deportovan je u UK posle nekoliko sati ispitivanja na aerodromu. U međuvremenu, 2.500 policajaca mobilisalo se ispred prostora u kom je kongres trebalo da se održi i uznemiravalo prisutne. Uhapšen je mladi jevrejski aktivista koji je držao transparent na kom je pisalo „Jevreji protiv genocida“. Dok su ga odvodili, u polušali je pitao policajce: „Da li bi bilo u redu da je pisalo ’Jevreji podržavaju genocid’?“
Naš kongres je počeo sa malobrojnom publikom koja je uspela da se probije kroz policijski kordon. Malo pre nego što je trebalo da se obratim publici putem video linka, policija je upala u salu, zgrabila mikrofone i iščupala kablove opreme za živi prenos. Snimio sam svoj govor koji nisam mogao da iznesem pred publikom i postavio ga na svoj privatni blog. Vlastima se to nije svidelo.
U subotu, 13. aprila, izdata mi je zabrana bilo kakve političke aktivnosti, Betätigungsverbot, koja je dosad korišćena samo nekoliko puta protiv operativaca Islamske države. Naši advokati su podsetili nadležne da sam, osim što sam državljanin EU, 2019. godine bio kandidat u Nemačkoj za Evropski parlament, kada sam osvojio respektabilnih 135.000 glasova. Posle duge, sramotne tišine, Betätigungsverbot je zamenjen „blažom“ zabranom ulaska, Einreiseverbot. Nemačke vlasti do danas odbijaju moje zahteve za pisano obrazloženje.
Očito je da nemački Staatsräson ne štiti Jevreje. Radi se o zaštiti prava Izraela da počini bilo koji ratni zločin po svom izboru. Takođe je tužan odraz ekonomske moći u opadanju, koja prihvata sve farsičniji autoritarizam.
Izvor: Peščanik
