Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Ormuski moreuz uglavnom je zatvoren za prolazak tankera zbog Trećeg zalivskog rata, uz samo nekoliko malih i srednjih tankera koji su neometano plovili. Američka mornarica sporo uspostavlja punu kontrolu nad regionom, ali Iran i dalje može da ispaljuje rakete kratkog dometa i dronove na tankere, te je prestanak saobraćaja deo mera predostrožnosti SAD i naftnih kompanija.
Da li će američki predsednik Donald Tramp pobediti u Trećem zalivskom ratu umnogome će zavisiti od toga da li Pentagon može efektivno da osigura prolaz naftnim pošiljkama kroz Ormuski moreuz, i da to učini vrlo brzo. Američka vojska nema na raspolaganju nedelje da to učini – samo dane.
Morski pravac je najvažnije svetsko naftno usko grlo, kroz koje prolazi oko 20 odsto svetske sirove nafte i rafinisanih naftnih proizvoda. Četiri dana od kada je otpočeo rat, moreuz, koji čine dva uska pojasa dovoljno duboka za plovidbu najvećih naftnih tankera, uglavnom je zatvoren za saobraćaj. Od kada je izbio sukob, svega nekoliko manjih i srednjih tankera je prošlo moreuzom, uglavnom noću i uz isključene transpondere za obaveštavanje o lokaciji, takozvane Ej-aj-si uređaje. Ali veliki naftni tankeri koji su okosnica prevoza nafte izbegavaju plovidbu.
Havijer Blas: Tramp sada ima svoju sopstvenu naftnu imperiju
Zaustavljanje kretanja nije nastupilo zbog radio poruke vrlo visoke frekvencije (VHF) kojom su Iranci naznačili da je moreuz zatvoren. Od kada je otpočeo napad na Iran, SAD su zatražile od naftnih kompanija, trgovaca naftom i vlasnika tankera da deluju u skladu sa merama predostrožnosti, i većina kompanija se povinovala tom zahtevu. Naravno, svako ko radi u ovoj industriji zabrinut je zbog mogućih iranskih napada – i nekoliko tankera je i bilo pogođeno, iako su se ovi napadi odigrali daleko od samog moreuza.
Američka mornarica polako uspostavlja punu kontrolu u ovoj oblasti, potapajući nekoliko iranskih ratnih brodova. Još važnije je da nema naznaka da je Iran minirao moreuz, te da je više teretnjaka za rasuti teret i drugih plovila prošlo neometano ovom putanjom. Ali Iran i dalje može da ispaljuje rakete kratkog dometa sa obale, a uz njih i jeftine dronove, izvodeći tako napade na bilo koji tanker.
Naftne rafinerije i terminali na Bliskom istoku
Ormuski moreuz je ključna ruta za prevoženje nafte
Iako je svetska pažnja usredsređena na izvoz nafte, još važniji je zadatak da se omogući tankerima da dopru do Persijskog zaliva – a ne da iz njega izađu – zato što je skladišni prostor ograničen. Crpljenje sirove nafte u regionu se nastavlja i, sve do sada, dovoljno tankera je bilo odsečeno u Zalivu te su mogli da ukrcaju ove količine. Ali jednom kada ovi brodovi budu bili puni, države će morati da se okrenu skladišnim kapacitetima na kopnu, koji su takođe ograničeni. Pre skorije nego kasnije, crpljenje nafte će morati da se uspori. Za sada, ukrcavanje se nastavlja uobičajenom brzinom u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i, isto tako, Iranu. Uprkos navodima o napadu na ostrvo Karg, glavnoj iranskoj naftnoj luci, satelitski snimci ne upućuju ni na kakva oštećenja (ili pramenove dima) i ovde se ukrcavanje nastavlja od kada je rat otpočeo. Blumberg njuz izvestio je u sredu da Irak, koji je uvek delovao kao najranjiviji proizvođač nafte, počinje da gasi pojedina postrojenja za crpljenje nafte na najvećem naftnom polju u državi Rumaila pošto su skladišni kapaciteti na izmaku.
Problem nedostatka tankera za ukrcavnje dodatno je pogoršan zato što i samim naftnim rafinerijama oko Persijskog zaliva ponestaje skladišnog prostora. Pošto je regionalna potražnja za pojedinim proizvodima naglo opala – putnički avioni ne lete, te kompanije ne kupuju avionsko gorivo – tankovi rafinerija ubrzo će biti popunjeni i moraće da uspore sa rafinacijom. To će pojačati problem sa proizvodnjom, zato što svaki barel koji se ne rafiniše mora da se izveze kao sirova nafta, a kopneni skladišni kapacitet za rafinisane proizvodnje je suženiji nego za sirovu naftu.
Havijer Blas: Zanemarite skeptike, Venecuela nudi brze naftne zgoditke
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati raspolažu naftovodima koji zaobilaze Ormuz. Za sada, obe države utvrđuju da li njihovi kuci mogu da ukrcavaju sirovu naftu na ispustima ovih postrojenja, umesto unutar Persijskog zaliva. Rijad može da prenosi sirovu naftu do Crvenog mora, a Abu Dabi može da je ukrcava u Arapskom moru. Problem je, međutim, što su oba naftovoda ograničenih kapaciteta, stoga je olakšanje koje nude dosta skromno. A i bilo bi potrebno nekoliko dana da se tankeri premeste od ulaska u Ormuski zaliv gde čekaju do novih mesta za ukrcavanje.
Šta će uslediti? Na osnovu glasova koji kolaju u ovoj industriji, naftne kompanije i vlasnici brodovlja raspravljaju sa američkom vladom i drugim činiocima kako da nastave sa saobraćanjem tankera. Ili će SAD moći sa dovoljno pouzdanja da utvrde kako je iranska pretnja opala te će proglasiti moreuz bezbednim, ili će umesto toga organizovati konvoje pod borbenom pratnjom, sa tankerima koji će biti propuštani u grupama. Od osoba uključenih u ovu industriju načuo sam da su SAD dobro svesne potrebe da se ovo odigra brzo – za nekoliko dana, ne nedelja. Zvaničnici grupe država OPEK Plus rekli su mi da su regionalne mornarice uključene u razgovore oko pratnje konvoja, ali da još uvek nisu donete odgovarajuće odluke. SAD su poslednji put obezbeđivale pratnju naftnim tankerima u Persijskom zalivu polovinom osamdesetih godina dvadesetog veka u okviru Operacije Iskrena volja (Operation Earnest Will) tokom Iračko-iranskog rata.
Osiguranje zaista jeste problem, ali teško da je i najveći problem. Istina, osiguravači šalju obaveštenja o otkazivanju, ali to je samo uobičajena pravna procedura kako bi se osiguravačima omogućilo da ponovo pregovaraju o odredbama ugovora zahtevajući mnogo više premije koje odražavaju novonastale materijalne okolnosti. Ukoliko osiguravajuća industrija nije kadra da obezbedi dovoljno snažan zaklon, američka vlada će možda morati da garantuje ratnu premiju.
Reakcija tržišta na rat u Iranu za sada je bila relativno umerena, uz rast cene nafte tipa Brent na osamdeset četiri dolara po barelu sa sedamdeset jednog dolara pre početka napada. Ali ukoliko Ormuski moreuz ne bude bio brzo otvoren za odvijanje saobraćaja, države proizvođači nafte će možda morati da umanjuju proizvodnju – što će izazvati nagli skok cene sirove nafte.
Izvor: Blumberg
