Исламско банкарство, облик финансирања који се темељи на принципима шеријатског (исламског) права, доживљава све већи раст и утицај на глобалну економију. Својим јединственим приступом и етичким стандардима привлачи пажњу не само муслиманских заједница, већ и ширег међународног тржишта. Али шта тачно подразумијева исламско банкарство и како се разликује од конвенционалног банкарства?
Његов почетак веже се за настанак ислама, међутим развој савременог система прошао је кроз неколико фаза. Теоријски развој започео је у периоду од 1940-их година, док су први практични кораци започели 1960-их. Период од 1970-их доживио је снажнији развој, до концентрације банака у 1990-им, а од 2000. године долази до појаве сукука, развоја тржишта капитала, финансирања мега пројеката и појаве исламских деривата.
Примјена шеријатских принципа у банкарском сектору, тржиштима капитала и небанкарским финансијским институцијама релативно је нова у поређењу с напретком конвенционалних финансија. Иран, Пакистан и Судан једине су земље на свијету које су у потпуности промијениле своје финансијске системе у исламски, али исто тако преко 93 одсто међународних исламских финансија концентрисано је у неколико кључних тржишта, међу којима су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Малезија.
Тако се исламско банкарство базира на неколико кључних принципа који су постављени како би се осигурало да све финансијске трансакције буду у складу са шеријатским законима.
Једна од главних специфичности исламских финансија је њихово инсистирање на социјалним и етичким стандардима, и праведности кроз дијељење добити и ризика. Исламски банкарски принципи забрањују активности у супротности с исламским правом, попут спекулација без препознатљивих средстава, наплаћивања камате (риба), улагања у забрањене индустрије (коцкање, илегалне дроге, порнографија, оружје) и трансакција са забрањеном робом (дуван, алкохол, свињетина).
Уобичајени финансијски инструменти
Тако је један од основних принципа исламског банкарства управо забрана “рибе” или камате. Шеријат строго забрањује наплаћивање и плаћање камата, што је у супротности с конвенционалним банкарским системом, гдје је камата основни извор прихода.
Уобичајене исламске финансијске трансакције укључују дијељење добити између банке и клијента (mudharabah) – финансијска структура у којој продавац и купац договарају цијену и маржу робе, која замјењује камату. Такође се назива финансирањем на основу трошкова и додатака. Купац не постаје прави власник док кредит није у потпуности плаћен, као у случају закупа с могућношћу откупа.
Затим партнерске инвестиције (musharakah) – заједничко улагање гдје обје стране доприносе капиталом и дијеле профит и губитке у складу с њиховим уделом у инвестицији.
Затим, ту су и лизинг (ijarah), чување (wadiah) i “трошак плус” (murabahah), при чему банка купује тражени предмет и затим га продаје купцу уз трошак плус њихову добит, плаћену у фиксним ратама, умјесто да наплаћује камату.
Ту је и неизвјесност (gharar) – што чини послове у којима партнери немају довољно информација о предмету купопродаје, шпекулације и неодређености везане за робу. У финансијском контексту, шпекулација је улагање с високим ризиком од неуспјеха, али с потенцијално великим повратом у случају успјеха, што је често присутно код конвенционалних зајмова.
Једна занимљивост – у исламској банци није могуће добити ненамјенски кредит.
Друге трансакције укључују:
- Qardh al-hasan – бескаматни, добротворни зајам
- Takaful – исламско осигурање засновано на принципима заједничког помагања и дијељења ризика.
- Bay al-Salam (куповина с одложеном испоруком) – уговор о унапријед плаћеној куповини робе која ће бити испоручена у будућности
- Istisna (прогресивно финансирање) – уговор о производњи или изградњи, гдје банка финансира производњу или изградњу производа или објекта за клијента, који плаћа према унапријед договореном плану или према напретку посла
- Sukuk или шеријатски усклађене исламске обвезнице – исламске обвезнице које представљају удео у основној имовини и приходима генерисаним том имовином.
Технолошке иновације и будућност
Технологија игра кључну улогу у расту исламских финансија, посебно у рјешавању пореских питања. Технолошке иновације омогућавају људима бољу контролу над финансијама. Први талас финтек компанија показао је да постојећа софтверска рјешења могу да унаприједе све аспекте финансијског сектора, од личних финансија до малопродајних инвестиција. Временом су ове иновације прилагођене специфичним потребама различитих заједница и група.
Пуни потенцијал исламских финансија ће се остварити кроз технолошке иновације. У протеклих неколико година финтек је знатно трансформисао малопродајно банкарство и потрошачке финансије у развијеним западним економијама. Стартапови високог раста користе постојеће софтверске платформе како би побољшали искуство потрошача и инвеститора, лансирајући апликације које пружају делотворне корисничке интеракције.
Исламски финтек је најбрже растући сегмент финансијске технологије међу земљама Организације исламске сарадње (ОИЦ). Примјена финтека не само да осигурава приступ шеријатски усклађеним производима и услугама: такође видимо компаније које користе технологију за рјешавање проблема релевантних за исламске популације, које природно захтијевају усклађеност са шеријатским принципима.
Предности и изазови
Стручњаци из овог вида банкарства истичу да умјесто пребацивања ризика кроз камате, исламске институције подстичу директно улагање у стварне пројекте и имовину, доприносећи економској стабилности и одрживом развоју. Иако нуди значајне предности, суочава се с неколико изазова. Различите интерпретације шеријатских правила међу различитим земљама могу резултирати неконзистентном примјеном и регулацијом исламских финансија. Потребна је већа свијест и едукација о исламским финансијама како међу муслиманском тако и немуслиманском популацијом. Додатна улагања у инфраструктуру и технологију су неопходна како би се омогућила шира примјена исламског банкарства, посебно у дигиталној ери.
Такође, исламске банке се често суочавају с јаком конкуренцијом конвенционалних банака које имају веће ресурсе и дугогодишње искуство на тржишту.
Кроз технолошке иновације и глобалну сарадњу, исламско банкарство има потенцијал да игра кључну улогу у глобалној економији. Како се свијест и разумијевање о исламским финансијама повећавају, тако ће и њихова примјена и утицај на међународном тржишту наставити да расте.
Извор: Банкар.ме
