Пише: Саво Пејчиновски
Политички портрет Северне Македоније направио је Фридом хаус у свом најновијем извештају „Државе у транзицији 2024“ у коме је земља поново оцењена као „циклични хибрид“, а после Србије и са највећем назадовањем у региону у односу на протекле године.
Наиме, од седам оцењиваних категорија, за пет није било промена у скору – национално демократско владање, изборни процес, цивилно друштво, независни медији и локална демократска управа. Пад је забележен у две категорије – правосудни оквир и независност и корупција. Укупна бројчана оцена за демократију у С. Македонији смањена је са 3,86 на 3,79, док је достигнути проценат демократије 46,43 одсто.
Без реформи
У ствари, на делу је „глума“ стварног политичког плурализма и површних институционалних промена. Нема реформи које имају за циљ успостављање јаких баријера између јавне службе и приватног профита, а Фридом хаус то илуструје примером бившег македонског премијера Никола Груевског, који је у егзилу од 2017. године.
„Ни он (Груевски) ни његови најближи сарадници нису приведени правди због злоупотребе службеног положаја. Што је још горе, контроверзне прошлогодишње измене Кривичног законика смањиле су казне за такве злоупотребе, при чему су велики случајеви одбачени док се јавност још није опоравила од фаталних корупцијских скандала у здравственом сектору“, истиче Александра Карпи, једна од два коаутора извештаја Фридом хауса.
То само показује колико је правосудни систем исполитизован. Карпи наводи да је ове године било низа афера у правосудном систему, на пример, са Државним судским саветом, а потом и са његовим шефом. Све то одражава неуспех правосудних и антикорупцијских органа који треба да служе грађанима. Коауторка извештаја Фридом хауса сматра да у овом тренутку међу македонским грађанима преовладава осећај да институције не раде да би служиле народу, већ одређеним појединцима.
„Зашто је овакво понашање политичара? Зато што намећу политичку вољу као једино решење за било који проблем у друштву. Већ је створена перцепција да је политичка воља изнад законских решења, што је застрашујуће. Како то желимо да закон влада са оваквом перцепцијом и праксом некажњивости? То су основни проблеми“, упозорила је Биљана Ивановска, бивша председница Државне комисије за спречавање корупције.
Грађанима С. Македоније „скакавци су појели седам година“, а искуство земље показује да рушење тоталитарне власти не мора обавезно да значи бољитак и напредовање. Наде које су порасле у 2017. години након свргавања недемократског премијера Николе Груевског тек треба да се реализују. Али…
„За разлику од Украјине или Молдавије, Северна Македонија није предузела значајне кораке да елиминише корумпиране мреже, а власт је наставила да осцилира између коалиција неколико истих партија, као и деценијама. Националистичка партија Груевског опструирала је рад парламента док је била у опозицији а сада је фаворит за победу на изборима 2024. године“, оцењује Фредом хаус у најновијем извештају.
Држава не зна да штеди
Чињеница је да смо се протеклих година суочили са три кризе. Међутим, трагично је да држава из тога није ништа научила. Уместо да се фокусира на привредни раст, развој и капиталне инвестиције, држава је заглављена у краткорочним мерама које не дају позитивне резултате на дужи рок, сматра економски аналитичар и универзитетски професор Абил Бауш.
„Највише ме брине то што држава није успела ни да штеди у ситуацији када имамо кризу и инфлацију, а нисмо успели ни становништво да навикавамо на штедњу, да бисмо касније изашли јачи из те инфлације и других удараца које смо примили. Уместо да се бави само мерама за гашење друштвених пожара, Влада би требало да почне са улагањима у образовање, енергетику и борбом за конкурентност на тржишту“, истакао је Бауш.
Евентуалне позитивне промене највише зависе од економске политике будуће владе која ће се формирати након избора, указује професор Економског факултета Дарко Лазаров. Он саветује: „Потребно је променити постојећи модел привредног раста, који треба да буде усмерен на јачање конкурентности македонске привреде кроз подршку инвестицијама приватног сектора, посебно улагањима у технолошку модернизацију производних и извозно оријентисаних предузећа. Истовремено, потребна су улагања у иновације и људски капитал као основе за унапређење продуктивности рада, као и улагања у инфраструктуру, посебно у капиталне пројекте који ће повећати конкурентност пословног сектора.“
Болесна економија
И скенирање области која „живот значи“ показује њено драматично погоршано „здравствено“ стање. У редовном Економском извештају Светске банке за Западни Балкан, који је обелодањен прошле недеље, може се видети да С. Македонија већ четврту годину заредом постиже најнижи економски раст у региону. Према прогнози светске финансијске институције, ове године раст би могао да достигне скромних 2,5 одсто (владина пројекција је три, четири) али са највишим буџетским дефицитом, док би инфлација могла да порасте за три процента.
Шепање раста је резултат подбацивања извоза. Сања Маџаревић – Шујстер, виша економисткиња и чланица тима Светске банка у С. Македонији пад извоза приписује повезаности домаће економије са немачком аутомобилском индустријом, која две године заредом бележи пад.
„Изгледи за раст нису добри ни ове године. Кинеска електрична возила преплављују европско тржиште, што је добра порука за Северну Македонију да тражи производе који су актуелни на тржишту и да пронађе пут како да локалне компаније постану добављачи у сектору електричних возила“, објашњава Маџаревић – Шујстер, додајући да су очекивања да раст македонске економије ове године подстакну инвестиције у градњу аутопутева.
Из Светске банке процењују да С. Македонија добро успева да се носи са инфлацијом у поређењу са, на пример, Србијом која је рекордер по расту цена у региону.
„Оно што смо видели у Северној Македонији је да се инфлаторни притисци смањују и политички одговор је био сасвим адекватан. Ризик је повећање плата које није у складу са продуктивношћу. То је нешто што би могло задржати инфлацију на повишеном нивоу у 2024. години“, указује Маџаревић-Шујстер.
Из бизнис сектора већ реагује на раст плата запослених. Ангел Димитров из Удружења послодаваца С. Македоније, иначе власник текстилне компаније „Мода“ у општини Свети Никола, упозорава да је држава постаје прескупа за европску моду: „Док смо до пре месец дана тражили више радника и веће цене да бисмо могли да подигнемо плате, сада су странци видели да Македонија поскупљује производњу текстила и отишли на Далеки исток па се сада суочавамо са проблемом недостатка посла!?“.
Рекордан Дефицит
Једна од критика Светске банке је фискални дефицит. За само неколико месеци минус у државној каси је порастао за читавих 400 милиона евра, претежно због социјалних трошкова и плата. Из бечког Института за међународне економске студије упозоравају да је македонски буџетски дефицит на рекордно високом нивоу.
„Дефицит у првом кварталу ове године је око 8-9 одсто бруто друштвеног производа. Северна Македонија никад није имала такав дефицит. Прошле године је био 5-6 одсто, а сада у првом тромесечју око 9 одсто. Несумњиво је да Влада много троши да би победила на изборима и свака власт то ради. Држава се неће довести у ситуацију да нема новца за плате и пензије, али када се новац потроши мораће да се задужује и јавни дуг ће расти“, оценио је Бранимир Јовановић из овог Института, иначе бивши саветник у македонском Министарству за финансије.
Извор: Нови Магазин
