Недеља, 14 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Јелена Газдић: Српски и ћирилица на маргинама

Журнал
Published: 3. август, 2025.
Share
Јелена Газдић, (Фото: РТНК)
SHARE

Пише: Велиша Кадић

Иако не постоје историјски, културни лингвистички, а ни техничко-технолошки разлози за напуштање ћирилице, ово писмо ипак деценијама губи битку пред латиницом, насупрот уставној одредби о равноправности писама.

Доцент др Јелена Газдић, руководилац студијског Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, каже за „Новости“ да ћирилица не сме бити писмо другог реда.

На питање шта учинити да се Устав поштује јер он гарантује равноправност оба писма, она каже да у пракси има помака, али и неких проблематичних решења:

– На сајту Универзитета Црне Горе раније је била доступна само латиница и енглески језик, а последњих неколико година присутна је и ћирилица. И на сајту Скупштине Црне Горе ћирилица је доступно писмо, поред латинице. Можда је то добар модел који би требало да следе и остале државне институције и установе, поготово оне које се баве образовањем и културом. Насупрот томе, веома упитно решење дато је на сајту Владе Црне Горе (а у оквиру тога и свих министарстава), где имамо опције „ЦГ – црногорски“, „CG – Crnogorski“ и наравно „ЕN – english“.

Др Горан Комар: Људи се враћају ћириличном писму

Газдић: „И под ћириличним и под латиничним писмом Влада Црне Горе подразумева црногорски језик?!“

Намеће се закључак да и под ћириличним и под латиничним писмом Влада Црне Горе подразумева црногорски језик?! А шта је са осталим језицима Уставом дефинисаним као језицима у службеној употреби и шта је са српским језиком који је матерњи језик највећем проценту грађана Црне Горе, и то у континуитету, а да не говоримо о његовој историјској и свакој другој могућој утемељености? А како све то променити и применити – па системски, а зна се на који начин се ствари системски мењају.

Значај ћирилице се минимизира. Она има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

– Сасвим логично би било да ћирилица као наше основно писмо буде и обавезујуће писмо у јавном животу, и да у јавној комуникацији и име српског језика постане јавно видљиво и доступно, а не скривено иза неких других имена или – прећутано.

Ред би био да буде уважена и воља већинског становништва, све и да оставимо по страни научну оправданост, која је неупитна. Пошто је српски језик доминантан, природно је очекивати и већу институционалну подршку писму које је нераскидиво везано за тај језик.

Правно-лингвистички парадокс

У Уставу Црне Горе постоје термини „службени језик“ и „језик у службеној употреби“, али се њихова значењска разлика тешко прецизно утврђује. За већину људи, то су синоними. Ипак, њихово прецизно тумачење захтева стручно мишљење – како правно, тако и лингвистичко – које треба затражити од судских језичких вештака, јер се управо они баве анализом језичких појмова у контексту њихове функције и стварне употребе. Важно је разумети да неки језик може бити проглашен службеним језиком, али да у пракси није у службеној употреби или је његова употреба веома сужена. У Црној Гори званично је „црногорски језик“ проглашен службеним, док су српски и други језици у службеној употреби. То је правно-лингвистички парадокс, јер се у стварности користи српски језик. Са лингвистичке тачке гледишта, то је један, српски језик, ма како га различито називали, каже саговорница „Новости“.

Мило Ломпар: Корчној је шахиста као уметник (Фељтон, шах и књижевност; 2. дио)

Колико је интересовање младих да уче на Одсеку на чијем сте челу?

– Нажалост, интересовање младих за филологију, а и уопште за хуманистику опада. Ово је време модерних технологија, време брзог начина живота, па условно речено и време материјалистичког погледа на свет. Ипак, без обзира на то, верујем да ће национална филологија опстати, јер је опстајала и у тежим временима. Наш студијски програм опстаје, пре свега, захваљујући посвећености студената, професора и сарадника. Значајну улогу у томе имају и родитељи, који су довољно освешћени и образовани да препознају у својој деци афинитете ка језику и књижевности, те их зналачки усмеравају ка србистици.

У Црној Гори се црногорски језик изучава на факултетим на Цетињу и у Никшићу, а финансирају се из буџета државе.

– То је реалност Црне Горе још од 2008. године. У оквиру својих надлежности и у границама научних и стручних могућности, чинимо све што је потребно како бисмо очували квалитет и континуитет нашег студијског програма. Финансирање и организација образовног система јесу питања која припадају државним институцијама. Уколико је при организовању и ревидирању образовног система потребно наше научно и стручно мишљење, увек смо спремни да се одазовемо и пружимо подршку.

Колико је српски пресудан да студенти касније лакше дођу до посла? Који језик држава фаворизује?

– Судећи по разговорима с нашим бившим студентима који су завршили студије српског језика и јужнословенских књижевности, стиче се утисак да је ситуација у погледу запошљавања нешто повољнија данас него што је била у периоду претходне власти. Међутим, потребно је и на том пољу много тога унапредити и успоставити јасне критеријуме при запошљавању. Одговор на питање који језик држава фаворизује садржан је у вашој констатацији да се „црногорски језик изучава на Факултету на Цетињу и у оквиру Филолошког факултета у Никшићу“. С друге стране, српски језик је институционално заступљен једино на Студијском програму за српски језик Филолошког факултета у Никшићу и у оквиру четвороименог назива предмета за матерњи језик у основним и средњим школама. А знамо у пракси како се тај предмет, нажалост, именује и како се његов пуни назив често скраћује само на прву одредницу, што само по себи говори о тенденциозном запостављању српског језика.

Извор: Новости/ИН4С

TAGGED:језикЈелена ГаздићписмоћирилицаЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Туфик Софтић: Од „Европе“ до „Америке“ за два минута
Next Article Војин Грубач: Прослављање „Олује“ – хрватски бал вампира

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Повратак на улицу: Протести српске опозиције против Вучића и француско њемачког плана

Да је српска опозиција на улици, није новост. Од деведесетих до данас, када то није…

By Журнал

Кијев губи медијске ратове

Све су прилике да је официјални Кијев схватио да је изгубио медијске ратове током садашње…

By Журнал

Стеван Гајевић: Затварање Поглавља 32 важан сигнал

Најновији помаци у процесу приступања Европској унији шаљу позитивне политичке поруке, али суштински не одражавају…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Далеко од бога, а близу САД: Судбина Мексика између нарко-картела и моћног суседа

By Журнал
Други пишу

Како су страни медији извештавали о протестима у Србији

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Нека игра отпочне

By Журнал
Други пишу

Новица Ђурић: Сви добили прилику да пишу, кључ у томе како користимо оно што прочитамо

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?