Прекјуче, 27. фебруара, председник Србије је у Бриселу потврдио своју, већ дату сагласност с немачко-француским, а суштински вашингтонско-бриселским ултиматумом „споразума“ између Србије и њене нелегално отцепљене покрајине. Иако је на посебној седници Народне скупштине Србије понављао да ништа није потписао нити парафирао, председник Србије је наставио да се понаша у складу с усменим пристанком који је, без одобрења било којег надлежног српског органа власти, на Јовањдан дао западњачкој петорци, чиме формално обавезује Србију. Према „споразуму“, Србија има да се према својој покрајини односи у складу с Повељом УН, да прихвати суверенитет и територијални интегритет лажне државе „Косово“, уз изричито признање свих других њених „државних“ атрибута.
Остајући веран својој мрачној политици предаје Косова и Метохије, у својој изјави за медије непосредено после тзв. преговора, Вучић је прикрио договор у вези са роком примене „споразума“ и анекса који су у ту сврху били припремљени. Српском народу, уколико не пружи отпор овом издајничком чину, остало је је још само да броји дане до коначне егзекуције јужне покрајине.
Супротно Уставу Републике Србије, Резолуцији СБ УН бр. 1244, игноришући плебисцитарни, много пута на разне начине изражени и потврђени став српског народа и грађана Србије, пренебрегавајући руску и кинеску подршку у УН –Александар Вучић је признао сецесију „Косова“. Гажењем српског и међународног права, поништавањем нашег заветног, од Косова и Метохије неодвојивог идентитета, Александар Вучић је постао највећа претња територијалној целовитости Србије, њеним националним светињама, имовини и природним богатствима, животу и добробити наших грађана, а посебно оних који живе на Косову и Метохији.
Дани пред нама безмало су одсудни, јер сада стојимо пред одлуком – да ли ћемо дозволити да Вучићево вероломно признање „Косова“ настави да обавезује државу Србију, те да ли је иједан човек изнад добра и живота саме Србије. Не будемо ли га приморали или да јавно и неопозиво повуче своје признање „Косова“, или да он, као симбол и средство самопоништења Србије, одступи с места њеног председника, сви ми ћемо постати саучесници највеће издаје Србије у целој њеној историји. Србија и Срби су пред неизбежним историјским избором: или ће се брзо и одлучно лишити „услуга“ Александра Вучића као председника Србије, или ће себе неповратно и срамно лишити Косова и Метохије беспризорним чином признања албанске сецесије.
На крају, слободни смо да подсетимо нашу вољену мајку Цркву да неделовање или неопростиво пасиван став према највећем запамћеном унутрашњем злочинству против државе Србије, које ових дана довршава Александар Вучић, може имати несагледиве историјске последице. Оне би биле свеобухватне и по наш верни народ – не само на Косову и Метохији – и по образ Српске православне цркве и њен углед који она међу Србима, али и у православној Васељени, с правом ужива још од дана Светог Саве.
Исто тако, подсећамо све часне припаднике Војске, Министарства унутрашњих послова и служби задужених за безбедност Србије да су се лично заклели на одбрану опстанка и добробити Србије и очување Косова и Метохије у њеном саставу. Сходно томе, нико од њих нема обавезу да извршава налоге човека који поништава државу Србију. Наша држава се од Јовањдана налази у стању уставног пуча који је извршио Александар Вучић, и ниједан припадник државних органа, не само оних задужених за безбедност Србије – све до формалног рехабилитовања воље за заштиту суверености Србије на државном врху – није у обавези да извршава налоге узурпатора-велеиздајника, нити његове личне клике.
28. фебруар 2023.
Покрет за одбрану Косова и Метохије
