Prekjuče, 27. februara, predsednik Srbije je u Briselu potvrdio svoju, već datu saglasnost s nemačko-francuskim, a suštinski vašingtonsko-briselskim ultimatumom „sporazuma“ između Srbije i njene nelegalno otcepljene pokrajine. Iako je na posebnoj sednici Narodne skupštine Srbije ponavljao da ništa nije potpisao niti parafirao, predsednik Srbije je nastavio da se ponaša u skladu s usmenim pristankom koji je, bez odobrenja bilo kojeg nadležnog srpskog organa vlasti, na Jovanjdan dao zapadnjačkoj petorci, čime formalno obavezuje Srbiju. Prema „sporazumu“, Srbija ima da se prema svojoj pokrajini odnosi u skladu s Poveljom UN, da prihvati suverenitet i teritorijalni integritet lažne države „Kosovo“, uz izričito priznanje svih drugih njenih „državnih“ atributa.
Ostajući veran svojoj mračnoj politici predaje Kosova i Metohije, u svojoj izjavi za medije neposredeno posle tzv. pregovora, Vučić je prikrio dogovor u vezi sa rokom primene „sporazuma“ i aneksa koji su u tu svrhu bili pripremljeni. Srpskom narodu, ukoliko ne pruži otpor ovom izdajničkom činu, ostalo je je još samo da broji dane do konačne egzekucije južne pokrajine.
Suprotno Ustavu Republike Srbije, Rezoluciji SB UN br. 1244, ignorišući plebiscitarni, mnogo puta na razne načine izraženi i potvrđeni stav srpskog naroda i građana Srbije, prenebregavajući rusku i kinesku podršku u UN –Aleksandar Vučić je priznao secesiju „Kosova“. Gaženjem srpskog i međunarodnog prava, poništavanjem našeg zavetnog, od Kosova i Metohije neodvojivog identiteta, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja teritorijalnoj celovitosti Srbije, njenim nacionalnim svetinjama, imovini i prirodnim bogatstvima, životu i dobrobiti naših građana, a posebno onih koji žive na Kosovu i Metohiji.
Dani pred nama bezmalo su odsudni, jer sada stojimo pred odlukom – da li ćemo dozvoliti da Vučićevo verolomno priznanje „Kosova“ nastavi da obavezuje državu Srbiju, te da li je ijedan čovek iznad dobra i života same Srbije. Ne budemo li ga primorali ili da javno i neopozivo povuče svoje priznanje „Kosova“, ili da on, kao simbol i sredstvo samoponištenja Srbije, odstupi s mesta njenog predsednika, svi mi ćemo postati saučesnici najveće izdaje Srbije u celoj njenoj istoriji. Srbija i Srbi su pred neizbežnim istorijskim izborom: ili će se brzo i odlučno lišiti „usluga“ Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije, ili će sebe nepovratno i sramno lišiti Kosova i Metohije besprizornim činom priznanja albanske secesije.
Na kraju, slobodni smo da podsetimo našu voljenu majku Crkvu da nedelovanje ili neoprostivo pasivan stav prema najvećem zapamćenom unutrašnjem zločinstvu protiv države Srbije, koje ovih dana dovršava Aleksandar Vučić, može imati nesagledive istorijske posledice. One bi bile sveobuhvatne i po naš verni narod – ne samo na Kosovu i Metohiji – i po obraz Srpske pravoslavne crkve i njen ugled koji ona među Srbima, ali i u pravoslavnoj Vaseljeni, s pravom uživa još od dana Svetog Save.
Isto tako, podsećamo sve časne pripadnike Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova i službi zaduženih za bezbednost Srbije da su se lično zakleli na odbranu opstanka i dobrobiti Srbije i očuvanje Kosova i Metohije u njenom sastavu. Shodno tome, niko od njih nema obavezu da izvršava naloge čoveka koji poništava državu Srbiju. Naša država se od Jovanjdana nalazi u stanju ustavnog puča koji je izvršio Aleksandar Vučić, i nijedan pripadnik državnih organa, ne samo onih zaduženih za bezbednost Srbije – sve do formalnog rehabilitovanja volje za zaštitu suverenosti Srbije na državnom vrhu – nije u obavezi da izvršava naloge uzurpatora-veleizdajnika, niti njegove lične klike.
28. februar 2023.
Pokret za odbranu Kosova i Metohije
