Piše: Vuk Jeremić
Iako će diplomatski protokol posetu Redžepa Tajipa Erdogana nastojati da uokviri kao krunu sjajnih bilateranih odnosa Turske i Srbije, sve ono što je prethodilo današnjem dolasku turskog predsednika u Beograd govori da je u pitanju poseta sa prvenstvenim ciljem saniranja porušenih mostova. U tom smislu, Erdoganova ovogodišnja poseta će biti svojevrsna repriza njegove posete iz 2017. godine kada ga je u Novom Pazaru dočekao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.
Oba puta, seme razdora u odnosima dve zemlje bilo je Kosovo i Erdoganova neskrivena podrška vladi u Prištini. Odnosi Turske i Srbije su spali na vrlo niske grane kada je turski predsednik, tada na poziciji premijera, 2013. godine u Prizrenu izrekao čuveni poklič „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo“. Pritom, Turska je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala nezavisnost Kosova, koju je Erdogan tada nazvao „Turskim rođenim mlađim bratom“.
Tom Erdoganovom posetom Novom Pazaru, odnosi su istinski popravljeni što je moglo lako da se vidi i kroz parametre ekonomske saradnje. Prema podacima Narodne banke Srbije, čak 70 odsto ukupnih direktnih investicija iz Turske realizovano je u periodu od 2018. do 2021. godine. Investicije turskih firmi su u 2021. godini iznosili 50,3 miliona evra, a trgovinska razmena je iznosila 1,73 milijarde evra. Ruku na srce, razmena je bila izuzetno asimetrična u korist Turske, sa rekordnim spoljnotrgovinskim deficitom od 1,15 milijardi evra.
Vuk Jeremić: Protesti Albanaca u Bujanovcu, tajming budi sumnju u motive
Treća poseta u pet godina
Dobri odnosi Turske i Srbije, pa i njihovih predsednika koji se zbog stila vladavine često svrstavaju u istu kategoriju autoritarnih lidera, video se i po broju poseta – Erdogan je Srbiju posetio 2019. godine na obeležavanju 140 godina diplomatskih odnosa, ali i u septembru 2022. godine. U tom periodu je funkcionisao i Visoki savet za saradnju između Srbije i Turske koji je služio kao platforma za produbljivanje odnosa.
Ali simbiozi je došao kraj kada se u julu prošle godine premijer Kosova Aljbin Kurti pohvalio da je od Turske kupio bespilotne letelice Barjaktar TB-2, kao i da su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga prošli obuku za njihovo korišćenje. U tom trenutku su ozbiljno kružile glasine da je i Srbija zainteresovana za kupovinu istih dronova, ali je nakon što je objavljeno da ih je Priština kupila naglo promenjen kurs. Dronove za vojsku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kupio na vojnom sajmu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a odnosi sa Turskom su naglo zahladeli.
Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe za NIN da će fokus razgovora iza zatvorenih vrata i Vučiću i Erdoganu biti na popravljanju odnosa.
„U Ankari shvataju da ukoliko želiš da budeš uspešan na Balkanu moraš da imaš relativne mirne vode u odnosima sa Beogradom. Oni ne mogu da priušte da im Beograd na duge staze bude otuđen. Bošnjaci su nesporno zbog istorijskih, kulturnih i porodičnih veza na emotivnom nivou najvažnija etnička grupa za Ankaru u regionu. Međutim, strateški to su dve etničke grupe – Srbi i Albanci. To oslikava i ova Erdoganova mini turneja tokom koje će posetiti Tiranu i Beograd“, kaže Vuksanović.
On ističe da je Zapadni Balkan do sada bio jedna od retkih regija gde je turska spoljna politika bila istovremeno aktivna i relativno uspešna.
„Kada se poredi sa crnomorskim regionom, Bliskom Istokom i istočnim Mediteranom, Balkan izgleda kao veoma uspešna priča za Erdoganovu spoljnu politiku. Zato će fokus razgovora sa Vučićem biti kako popraviti odnose koji su uzdrmani prošle godine i kako uspostaviti saradnju u oblasti vojne industrije. Naravno, tema će biti i povećanje turskih investicija u zemlji“, navodi Vuksanović.
Vuk Jeremić: Evropska žeđ za litijumom: Projekat Jadar na krilima zelene agende
Različiti motivi, isti cilj
Oba aktera, dodaje on, imaju svoje motive za saniranje odnosa koji su narušeni turskim naoružavanjem Kosova.
„Pritoritet Vučića biće kako popraviti odnose sa Ankarom i kako ubediti Erdogana da snizi podršku koju je davao Kurtiju i Prištini. To je za njega najvažnije. Za Srbiju i Balkan, Turska je na neki način brana od nestabilnog Bliskog Istoka, zbog migranata, ali i zbog teritorija kroz koju prolazi energetska infrastruktura koju koriste i zemlje Balkana. A u Beogradu računaju da ako su dobri sa Ankarom , oni će se uzdržati da previše energično podržavaju Prištinu u regionalnim sporovima, a i manje će biti raspoloženi da potencijalno inspirišu model socijalnog i političkog islama na Balkanu. Ankara, s druge strane, ima potrebu za smirivanjem situacije jer žele da razvodne ono što oni vide kao osnovina Beograd – Atina- Sofija“, ističe Vuksanović.
Amplitude u odnosima Beograda i Ankare mogu da se čitaju i kroz odnos Srbije prema turskim državljanima koje je Turska potraživala. Tako je, recimo, Srbija u decembru 2017. godine izručila kurdskog političara Dževdeta Ajaza i pored zahteva Komiteta protiv torture UN-a da to ne čini, jer je utvrđeno da je Ajaz u Turskoj bio izložen torturi.
Međutim, dugogodišnji ekstradicioni postupak protiv turskog državljanina Edževita Piroglua je imao drugačiji epilog. Piroglu je, nakon dužeg vremena koji je proveo iza rešetaka, u avgustu ove godine pušten iz pritvora i dozvoljeno mu je da napusti Srbiju.
Izvor: NIN