Piše: Vuk Jeremić
Kada je bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel u septembru 2021. godine došla u oproštajnu posetu Srbiji, osim o Kosovu i evropskoj perspektivi regiona, standardnim temama u susretima zvaničnika, razgovor se, na iznenađenje mnogih, poveo i o litijumu.
„Ako se interesuje ceo svet, onda se interesujemo i mi“, rekla je Merkel potvrđujući da je tema eksploatacije litijuma bila deo zvaničnih razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. To je trenutak kada je većina građana Srbije shvatila da je ovo znatno šira priča od same kompanije Rio Tinto i njihovih namera da rudare litijum u dolini Jadra na zapadu zemlje.
Nakon što je tema litijuma dve godine bila stavljenja na čekanje, Aleksandar Vučić ju je u nedavnom intervjuu londonskom Fajnenšel tajmsu aktivirao rekavši da može, pod određenim uslovima, da se očekuje da narednog meseca dočeka poslovne i političke lidere Evrope, kako bi formalno najavio početak projekta. Vučić je ovu najavu evidentno čuvao dok ne prođu lokalni izbori, jer se pokazalo da pitanje rudarenja litijuma u Srbiji i te kako ima svoju političku težinu. Najava projekta došla je u trenutku kada Srbija konačno ulazi u period gde izbori na nekom nivou nisu na vidiku.
Ipak, daleko od toga da su izborni ciklusi u Srbiji jedini ograničavajući faktor u odluci da se počne sa kopanjem litijuma. Dok je Vučić čekao povoljan trenutak da objavi odluku, u Evropi odavno otkucava sat.
Litijum se nalazi u središtu evropske zelene tranzicije, namere EU da do polovine veka dostigne mitsku klimatsku neutralnosti i prestanak emisije ugljen-dioksida. Bitan korak do tog cilja predstavlja „čišćenje“ saobraćaja, zbog čega je na nivou Unije doneta odluka da se od 2035. godine zabrani registracija novih vozila sa motorima sa unutrašnjih sagorevanjem. Od te godine, svaki novi automobil u EU moraće da bude elektični.
Automobilska industrija u EU je prethodnih decenija jedan od bitnih generatora privrednog rasta. Međutim, poslednjih godina kako je cela industrija krenula da se udaljava od fosilnih goriva, Evropa je počela da gubi trku sa konkurentima, u prvom redu sa američkim i kineskim proizvođačima. A da bi zadržala konkurentnost, EU mora najpre da reši problem litijuma.
Elektični automobili se pokreću na litijumske baterije, a Evropa ima veliki problem da dođe do ovog, najlakšeg od svih poznatih metala. Za razliku od Kine, koja kontroliše većinu nalazišta litijuma, Evropa sav svoj prerađeni litijum uvozi. Različite analize dolaze do sličnih zaključaka – evropske automobilske kompanije su obezbedile manje od 20 odsto litijuma koji će im biti potreban ukoliko planiraju da 2035. obustave proizvodnju motora koji idu na benzin i dizel. A pritom će potražnja za litijumom samo rasti narednih godina.
To dovodi do pitanja ponude. Ako već ne mogu da kupe i uvezu onoliko litijuma koliko im je potrebno, Evropa mora da pokuša da pronađe litijum na „domaćem terenu“. Studije su ustanovile da u Evropi postoji 27 nalazišta litijuma u Evropi, od čega je u desetak komercijalna eksploatacija izvodljiva. Nalazišta se nalaze u Francuskoj, Irskoj, Nemačkoj, Portugalu, Španiji i Velikoj Britaniji. Međutim, ono gde je eksploatacija najizglednija u ovom trenutku – to je upravo projekat Jadar u zapadnoj Srbiji.
Kako je Vučić rekao u nedavnom intervjuu za Fajnenšal tajms, projekcije kažu da bi u Jadru godišnje moglo da bude proizvođeno oko 58,000 tona litijuma godišnje, što bi bilo dovoljno za 17 procenata elektičnih automobila u Evropi. Ako se taj broj uporedi sa studijama o trenutnom snabdevenošću evropskog tržišta litijumom, ispada da bi u Srbiji mogla da se proizvode ista količina litijuma koju Evropa trenutno uvozi iz celog sveta.
Koliko pitanje litijuma ozbiljno shvataju u Briselu govori i to što je Evropska komisija još 2018. godine usvojila strategiju po kojoj je obezbeđivanje sirovih materijala definisano kao pitanje od prvorazrednog značaja. Od tih sirovina, litijum se vrlo visoko kotira. U martu prošle godine Evropski savet je usvojio i Zakon o kritičnim sirovinama, koji treba da ojača autonomiju EU u sektoru retkih minerala i smanji zavisnost, u prvom redu od Kine. Paralelno sa usvajanjem zakona, u EU rade na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van Unije, a koji se fokusiraju upravo na kritične sirovine.
Povodom najnovijih tvrdnji o mogućem otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, uz uključivanje Evropske unije, Johana Bernsel, potparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište, rekla je za European Western Balkans da EU ostaje posvećena ulasku u strateško partnerstvo o kritičnim sirovinama sa Srbijom. Na zvaničnom portalu EK navodi se da su države sa kojima Unija ima strateško partnerstvo u navedenoj oblasti, između ostalog, Argentina, Kongo, Norveška, Kazahstan. A baš se za jednu od zemalja sa ove liste nedavno uhvatila i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, lobirajući za iskopavanje litijuma, kada je izjavila da će Srbija postati kao Norveška pre i posle otkrića nafte. Na to je reagovao Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni, i istakao da će građani Srbije od litijuma imati koristi kao narod Konga od dijamanata.
U Srbiji je tačka na eksploataciju litijuma stavljena početkom 2022. godine ukidanjem prostornog plana za projekat Jadar, nakon serije ekoloških protesta. Protesti su bili neposredno pre parlamentarnih izbora, a već nakon što su se sabrali rezultati, počele su prve naznake da vlast nije baš drage volje odustala od rudnika litijuma. Aleksandar Vučić je u više navrata javno prekorevao sebe zbog toga što je poklekao pod pritiscima, a i drugi zvaničnici su davali slične izjave.
Indikativna je bila i sudbina peticije za usvajanje moratorijuma na eksploataciju litijuma koju je pokrenuo pokret Kreni-promeni. Naime, oni su skoro 40 hiljada potpisa građana predali skupštini, želeći da iniciraju narodnu inicijativu, ali su se potpisi negde zagubili.
I dok je vlast tvrdila da je nevoljno odustala od projekta Jadar, istovremeno su u septembru 2023. godine Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič potpisali Pismo o namerama u pravcu uspostavljanja strateškog partnerstva u oblasti kritičnih sirovina. Međutim, period za objavljivanje ovog dogovora nije bilo najsrećniji, pošto su u Srbiji opet predstojali parlamentarni izbori.
A potpis na pismu o namerama je definitivan dokaz da vlast u Srbiji nikada nije imala ni nameru da odustane od eksploatacije litijuma. Sada kada su lokalni izbori okončani, došlo je vreme da se otvore sve karte. Ekološki aktivisti najavljuju reprizu masovnih protesta, a još se čeka da Vučić i domaćoj javnosti obrazloži na šta je sve pristao i pod kojim uslovima. Jedna stvar je izvesna, šta god da se bude dešavalo, dešavaće se pod budnim okom Evrope, željne litijuma.
Izvor: NIN