Разговор водила: Марица Јовановић
Моћни људи у финансијском сектору ће вам рећи да дерегулација омогућава већи раст, али заправо само повећава њихов профит (и бонусе) у кратком року, узрокујући велике проблеме свима осталима, каже за НИН професор Сајмон Џонсон, добитник Нобелове награде за економију за 2024.
Британско-амерички економиста тренутно је професор предузетништва на Масачусетском институту за технологију (МИТ), где је и руководилац групе за глобалну економију и менаџмент, а такође и кодиректор Иницијативе за обликовање будућности рада и сарадник у истраживачком центру Блупринт Лабс. Од 2007. до 2008. године, био је главни економиста и директор Одељења за истраживање у Међународном монетарном фонду (ММФ).
Професор Сајмон Џонсон добио је Нобелову награду за 2024. годину за економију заједно са професорима Џејмсом А. Робинсоном и Дароном Ачемоглуом за истраживање како се институције формирају и како утичу на просперитет.
Како је објаснио Нобелов комитет, њихово истраживање показало је да су друштва у којима политичке и економске институције нису усмерене ка учешћу јавности у власти, већ раде у корист владајуће елите и у том смеру експлоатишу општу популацију, историјски и тренутно мање просперитетна у односу на друштва у којима су институције „подређене“ грађанима. У образложењу за додељивање Нобела за економију, наводи се како су тројица економиста својим опсежним истраживањем успоставила узрочно-последичну везу између релативно недемократских и експлоататорских институција и постојања широко распрострањеног сиромаштва и слабог економског раста. Последично, демократскија друштва која пружају веће економске могућности својој општој популацији била су и настављају да буду богатија. Џонсон, заједно са Ачемоглуом, са којим дели Нобелову награду, између осталог на МИТ-у води центар чији је задатак да истражује које би послове вештачка интелигенција могла да замени и који су то задаци где АИ може да угрози радна места људи.
Милан Николић: Развој АИ: Како контролисати вештачку суперинтелигенцију
Европа је, бар неке њене велике земље, у кризи. Којим путем би могла да из ње изађе?
ЕУ треба више да улаже у иновативну науку и да комерцијализује нове идеје које се из тога рађају. То је оно што САД добро раде, иако би могле да иду и много даље у том правцу. То сам са професором Џонатаном Грубером објаснио у књизи „Покретање Америке“. Верујемо да постоји потенцијал за развој високотехнолошких послова са високим приходима широм Америке. У потрази за тим потенцијалом, развили смо сопствене ранг-листе потенцијалних нових технолошких чворишта на основу статистичких података о америчким градовима.
У свом раду истраживали сте утицај финансијске кризе на економски развој. Како оцењујете тренутну светску економску ситуацију и шта би требало да буде приоритет земаља које теже већем економском расту?
Избегавајте финансијске кризе што је више могуће – оне су изузетно скупе и може потрајати деценија или више да се опоравите. Моћни људи у финансијском сектору ће вам рећи да дерегулација омогућава већи раст, али заправо само повећава њихов профит (и бонусе) у кратком року, узрокујући велике проблеме свима осталима две, пет па чак и десет година касније.
Шта генерише глобалну предност? Шта би, по вашем мишљењу, био главни покретач, или постоји више фактора?
Главна глобална предност данас долази од стварања и обликовања нових технологија. Ово су кључне тачке глобалне економије. Ко год да је у овом тренутку задужен за визију нове технологије, чињеница је да има огромну моћ која се осећа свуда. Напредак зависи од избора које доносимо у вези са технологијом. Нови начини организовања производње и комуникације могу или да служе уским интересима елите или да постану темељ широког просперитета.
Богатство генерисано технолошким унапређењима у пољопривреди током европског средњег века присвајала је властела и користила за изградњу великих катедрала, док су сељаци остајали на ивици глади. Широм света данас, дигиталне технологије и вештачка интелигенција поткопавају радна места и демократију кроз претерану аутоматизацију, масовно прикупљање података и наметљиво надзиранје. Не мора бити овако. Огроман напредак у рачунарству у последњих пола века може постати алат за оснаживање и демократизацију, али не ако све главне одлуке остану у рукама неколицине „претерано самоуверених“ технолошких лидера. О томе сам писао у књизи „Моћ и напредак: Наша хиљадугодишња борба око технологије и просперитета“.
Бранко Чечен: Читаоци не верују вештачкој интелигенцији, издавачи приморани да је користе
Видимо да се ЕУ суочава са проблемом радне снаге. Мислите ли да клизи ка колапсу због демографских изазова?
Колапс је мало вероватан. Али биће притисака на конкурентску позицију ЕУ због старења становништва.
Могу ли земље Западног Балкана опстати без ЕУ?
ЕУ је од велике помоћи у погледу трговине, али и као сидро за институције. Веома је важно изградити и одржати демократију без корупције (или уз смањење корупције). Ако изгубите демократију или потонете у било коју врсту корумпиране мочваре, ово је веома лоше за економске резултате (и вероватно ће довести до нижих прихода за све).
Током протекле две деценије, Кина је значајно повећала трговину са Африком, улажући милијарде долара у изградњу путева, железница и лука широм континента. Зашто је богати Запад препустио Африку Кини? А зашто ЕУ не отвара фабрике у Африци, већ доводи раднике у ЕУ?
Кина је одржавала свој девизни курс потцењеним колико год је то било могуће, док је такође субвенционисала кључне инпуте (као што је енергија) – што је резултирало прекомерном концентрацијом производње у Кини. Друге земље, попут Африке, нису могле да се такмиче. Сада Кина има проблема да одржи ову стратегију. Али афричка производња је и даље слаба.
БРИКС жели да уведе сопствену валуту. Чак и ако се то не догоди, озбиљно се тргује у јуанима и рубљама. Како ће ово угрозити долар?
Мало је вероватно да ће БРИКС успети да створи валуту сигурног уточишта. Када глобално стање постане тешко и притисак постоји, али ако реално погледамо, да ли би ико заиста желео да сва своја средства за „кишне дане“ остави у руским рубљама или кинеским јуанима. Ту је посебно важно питање – да ли бисте могли да их узмете када вам затребају.
Зелена транзиција је важно питање за ЕУ. Да ли је постављени рок до 2050. преамбициозан?
Ово је бриљантна идеја – фокусирати се на нешто што је важно за свет, а што САД не схватају довољно озбиљно. Ово би могло да генерише технологије са великим предностима, укључујући стварање више добрих радних места у Европи.
Академик Игор Ђуровић: Вјештачка интелигенција и будућност ратовања
Зашто ЕУ заостаје у индустрији електричних возила у поређењу са САД и Кином?
Постојећа аутомобилска индустрија споро је направила транзицију. Али још има времена да сустигнемо и престигнемо остале. Мало је вероватно да ће САД под председником Трампом снажно утицати на ово, а Кина сада мора да се носи са многим проблемима који су се нагомилали последњих година.
Европа је прошла кроз гасну кризу и чини се да снабдевање енергијом остаје осетљиво питање. Да ли ће моћи да надокнади цену руског гаса, који је замењен много скупљим гасом из Норвешке и САД?
Европа треба да побољша енергетску ефикасност – опет, важна је технолошка граница на којој треба да се креће.
Какву улогу технологије попут вештачке интелигенције и дигитализације играју у економском развоју? Да ли ове технологије могу допринети смањењу економских неједнакости или ће повећати јаз између развијених и мање развијених земаља?
Вештачка интелигенција може бити од велике користи, нарочито ако се развија на начин који подржава раднике. Током протеклих 40 година, ширењем дигиталних технологија значајно се повећала неједнакост прихода. АИ ће сигурно утицати на то, али ефекат зависи од тога како се тачно ова технологија развија и примењује. Циљ АИ у овом сегменту би требало да буде – креирање и подршка нових занимања, задатака, и нових способности за раднике. Ако алати АИ могу да омогуће наставницима, медицинским сестрама, практичарима, техничарима, електричарима, водоинсталатерима и другим занатским радницима да раде стручнији посао, то може смањити неједнакост, повећати продуктивност, и повећати плате подизањем нивоа радника. Међутим, постоји и озбиљна опасност да би вештачка интелигенција могла погоршати поларизацију широм света. Да ли ће се то догодити, зависи од избора – који је у нашим рукама.
Извор: НИН
