Razgovor vodila: Marica Jovanović
Moćni ljudi u finansijskom sektoru će vam reći da deregulacija omogućava veći rast, ali zapravo samo povećava njihov profit (i bonuse) u kratkom roku, uzrokujući velike probleme svima ostalima, kaže za NIN profesor Sajmon Džonson, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024.
Britansko-američki ekonomista trenutno je profesor preduzetništva na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), gde je i rukovodilac grupe za globalnu ekonomiju i menadžment, a takođe i kodirektor Inicijative za oblikovanje budućnosti rada i saradnik u istraživačkom centru Bluprint Labs. Od 2007. do 2008. godine, bio je glavni ekonomista i direktor Odeljenja za istraživanje u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Profesor Sajmon Džonson dobio je Nobelovu nagradu za 2024. godinu za ekonomiju zajedno sa profesorima Džejmsom A. Robinsonom i Daronom Ačemogluom za istraživanje kako se institucije formiraju i kako utiču na prosperitet.
Kako je objasnio Nobelov komitet, njihovo istraživanje pokazalo je da su društva u kojima političke i ekonomske institucije nisu usmerene ka učešću javnosti u vlasti, već rade u korist vladajuće elite i u tom smeru eksploatišu opštu populaciju, istorijski i trenutno manje prosperitetna u odnosu na društva u kojima su institucije „podređene“ građanima. U obrazloženju za dodeljivanje Nobela za ekonomiju, navodi se kako su trojica ekonomista svojim opsežnim istraživanjem uspostavila uzročno-posledičnu vezu između relativno nedemokratskih i eksploatatorskih institucija i postojanja široko rasprostranjenog siromaštva i slabog ekonomskog rasta. Posledično, demokratskija društva koja pružaju veće ekonomske mogućnosti svojoj opštoj populaciji bila su i nastavljaju da budu bogatija. Džonson, zajedno sa Ačemogluom, sa kojim deli Nobelovu nagradu, između ostalog na MIT-u vodi centar čiji je zadatak da istražuje koje bi poslove veštačka inteligencija mogla da zameni i koji su to zadaci gde AI može da ugrozi radna mesta ljudi.
Svjetski stručnjaci na UCG: Vještačka inteligencija – između mita i realnosti
Evropa je, bar neke njene velike zemlje, u krizi. Kojim putem bi mogla da iz nje izađe?
EU treba više da ulaže u inovativnu nauku i da komercijalizuje nove ideje koje se iz toga rađaju. To je ono što SAD dobro rade, iako bi mogle da idu i mnogo dalje u tom pravcu. To sam sa profesorom Džonatanom Gruberom objasnio u knjizi „Pokretanje Amerike“. Verujemo da postoji potencijal za razvoj visokotehnoloških poslova sa visokim prihodima širom Amerike. U potrazi za tim potencijalom, razvili smo sopstvene rang-liste potencijalnih novih tehnoloških čvorišta na osnovu statističkih podataka o američkim gradovima.
U svom radu istraživali ste uticaj finansijske krize na ekonomski razvoj. Kako ocenjujete trenutnu svetsku ekonomsku situaciju i šta bi trebalo da bude prioritet zemalja koje teže većem ekonomskom rastu?
Izbegavajte finansijske krize što je više moguće – one su izuzetno skupe i može potrajati decenija ili više da se oporavite. Moćni ljudi u finansijskom sektoru će vam reći da deregulacija omogućava veći rast, ali zapravo samo povećava njihov profit (i bonuse) u kratkom roku, uzrokujući velike probleme svima ostalima dve, pet pa čak i deset godina kasnije.
Šta generiše globalnu prednost? Šta bi, po vašem mišljenju, bio glavni pokretač, ili postoji više faktora?
Glavna globalna prednost danas dolazi od stvaranja i oblikovanja novih tehnologija. Ovo su ključne tačke globalne ekonomije. Ko god da je u ovom trenutku zadužen za viziju nove tehnologije, činjenica je da ima ogromnu moć koja se oseća svuda. Napredak zavisi od izbora koje donosimo u vezi sa tehnologijom. Novi načini organizovanja proizvodnje i komunikacije mogu ili da služe uskim interesima elite ili da postanu temelj širokog prosperiteta.
Bogatstvo generisano tehnološkim unapređenjima u poljoprivredi tokom evropskog srednjeg veka prisvajala je vlastela i koristila za izgradnju velikih katedrala, dok su seljaci ostajali na ivici gladi. Širom sveta danas, digitalne tehnologije i veštačka inteligencija potkopavaju radna mesta i demokratiju kroz preteranu automatizaciju, masovno prikupljanje podataka i nametljivo nadziranje. Ne mora biti ovako. Ogroman napredak u računarstvu u poslednjih pola veka može postati alat za osnaživanje i demokratizaciju, ali ne ako sve glavne odluke ostanu u rukama nekolicine „preterano samouverenih“ tehnoloških lidera. O tome sam pisao u knjizi „Moć i napredak: Naša hiljadugodišnja borba oko tehnologije i prosperiteta“.
Vidimo da se EU suočava sa problemom radne snage. Mislite li da klizi ka kolapsu zbog demografskih izazova?
Kolaps je malo verovatan. Ali biće pritisaka na konkurentsku poziciju EU zbog starenja stanovništva.
Mogu li zemlje Zapadnog Balkana opstati bez EU?
EU je od velike pomoći u pogledu trgovine, ali i kao sidro za institucije. Veoma je važno izgraditi i održati demokratiju bez korupcije (ili uz smanjenje korupcije). Ako izgubite demokratiju ili potonete u bilo koju vrstu korumpirane močvare, ovo je veoma loše za ekonomske rezultate (i verovatno će dovesti do nižih prihoda za sve).
Tokom protekle dve decenije, Kina je značajno povećala trgovinu sa Afrikom, ulažući milijarde dolara u izgradnju puteva, železnica i luka širom kontinenta. Zašto je bogati Zapad prepustio Afriku Kini? A zašto EU ne otvara fabrike u Africi, već dovodi radnike u EU?
Kina je održavala svoj devizni kurs potcenjenim koliko god je to bilo moguće, dok je takođe subvencionisala ključne inpute (kao što je energija) – što je rezultiralo prekomernom koncentracijom proizvodnje u Kini. Druge zemlje, poput Afrike, nisu mogle da se takmiče. Sada Kina ima problema da održi ovu strategiju. Ali afrička proizvodnja je i dalje slaba.
BRIKS želi da uvede sopstvenu valutu. Čak i ako se to ne dogodi, ozbiljno se trguje u juanima i rubljama. Kako će ovo ugroziti dolar?
Malo je verovatno da će BRIKS uspeti da stvori valutu sigurnog utočišta. Kada globalno stanje postane teško i pritisak postoji, ali ako realno pogledamo, da li bi iko zaista želeo da sva svoja sredstva za „kišne dane“ ostavi u ruskim rubljama ili kineskim juanima. Tu je posebno važno pitanje – da li biste mogli da ih uzmete kada vam zatrebaju.
Zelena tranzicija je važno pitanje za EU. Da li je postavljeni rok do 2050. preambiciozan?
Ovo je briljantna ideja – fokusirati se na nešto što je važno za svet, a što SAD ne shvataju dovoljno ozbiljno. Ovo bi moglo da generiše tehnologije sa velikim prednostima, uključujući stvaranje više dobrih radnih mesta u Evropi.
Svjetski stručnjaci na UCG: Vještačka inteligencija – između mita i realnosti
Zašto EU zaostaje u industriji električnih vozila u poređenju sa SAD i Kinom?
Postojeća automobilska industrija sporo je napravila tranziciju. Ali još ima vremena da sustignemo i prestignemo ostale. Malo je verovatno da će SAD pod predsednikom Trampom snažno uticati na ovo, a Kina sada mora da se nosi sa mnogim problemima koji su se nagomilali poslednjih godina.
Evropa je prošla kroz gasnu krizu i čini se da snabdevanje energijom ostaje osetljivo pitanje. Da li će moći da nadoknadi cenu ruskog gasa, koji je zamenjen mnogo skupljim gasom iz Norveške i SAD?
Evropa treba da poboljša energetsku efikasnost – opet, važna je tehnološka granica na kojoj treba da se kreće.
Kakvu ulogu tehnologije poput veštačke inteligencije i digitalizacije igraju u ekonomskom razvoju? Da li ove tehnologije mogu doprineti smanjenju ekonomskih nejednakosti ili će povećati jaz između razvijenih i manje razvijenih zemalja?
Veštačka inteligencija može biti od velike koristi, naročito ako se razvija na način koji podržava radnike. Tokom proteklih 40 godina, širenjem digitalnih tehnologija značajno se povećala nejednakost prihoda. AI će sigurno uticati na to, ali efekat zavisi od toga kako se tačno ova tehnologija razvija i primenjuje. Cilj AI u ovom segmentu bi trebalo da bude – kreiranje i podrška novih zanimanja, zadataka, i novih sposobnosti za radnike. Ako alati AI mogu da omoguće nastavnicima, medicinskim sestrama, praktičarima, tehničarima, električarima, vodoinstalaterima i drugim zanatskim radnicima da rade stručniji posao, to može smanjiti nejednakost, povećati produktivnost, i povećati plate podizanjem nivoa radnika. Međutim, postoji i ozbiljna opasnost da bi veštačka inteligencija mogla pogoršati polarizaciju širom sveta. Da li će se to dogoditi, zavisi od izbora – koji je u našim rukama.
Izvor: NIN
