Ukoliko Kongres ne podigne granicu zaduživanja, Amerika će juna ove godine prvi put u istoriji ostati bez novca da plati svoje obaveze
Demokrate i republikanci u američkom Kongresu više ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko čega, pa ni oko podizanja federalne granice zaduživanja uprkos upozorenjima ministarke finansija Dženet Jelen da će doći do ekonomske i finansijske katastrofe za SAD i svetsku ekonomiju ako dve stranke do 1. juna ne postignu dogovor o tom pitanju.
Federalna vlada retko postiže balans budžeta i po pravilu troši više nego što naplati od poreza i taksi, pa mora da pozajmljuje novac i plaća kamate, a granica zaduživanja predstavlja maksimalnu sumu koju država može da pozajmi. Aktuelni limit se u poslednjoj deceniji gotovo duplirao i iznosi 31,4 hiljada milijardi dolara, a dug je već dostigao 31 hiljadu milijardi i ukoliko se granica za pozajmljivanje ne podigne ili ne suspenduje, doći će do fiskalne krize jer će Amerika praktično ostati bez novca da plati dugovanja.
Zbog ozbiljnosti situacije, neki stručnjaci smatraju da granicu zaduživanja treba ukinuti, a drugi savetuju predsednika Džoa Bajdena da se pozove na 14. amandman i naredi Ministarstvu finansija da nastavi sa plaćanjem računa čak i ako mora da pozajmi veću sumu od one koju mu Kongres dopušta. Spremajući se za razgovor sa republikancima u utorak Bajden nije pokazao spremnost na taj korak, mada ga nije ni odbacio, a ministarka Jelen smatra da bi to dovelo do ustavne krize i da Kongres treba da uradi svoj posao i podigne granicu. U suprotnom, Bajden i Ministarstvo finansija neće moći da spreče katastrofu, kaže Jelen.
Republikanci, koji imaju većinu u Predstavničkom domu (222 naspram 213), krajem aprila su tesnom većinom usvojili zakon kojom se granica zaduživanja podiže za 1.500 milijardi, ali su postavili uslov da vlada smanji federalnu potrošnju, i to uglavnom za socijalne programe. Kongresmeni „Stare dobre partije“ zahtevaju da se potrošnja svede na nivo iz 2022, a povećanja državne potrošnje budu ograničena na jedan procenat u narednih deset godina.
Budžetska kancelarija Kongresa procenila je da bi republikanski plan smanjio projektovani deficit za oko 4,8 biliona dolara u narednih deset godina, piše Forbs, dok bi ograničenje duga moglo da se odloži za oko godinu dana, pa bi se kroz sve ponovo prolazilo usred kampanje za predsedničke izbore. Takođe, bila bi to samo jedna četvrtina balansiranog budžeta.
Molitve umesto kontrole
Vođa većine u Predstavničkom domu Stiv Skalis i sam je bio ranjen u masovnoj pucnjavi tokom treninga za Kongresnu bejzbol utakmicu 2017. godine u Virdžiniji, kada je na republikanski tim pucao levičarski ekstremista i ranio četiri osobe.
Upitan posle nedavne pucnjave u Teksasu da li ga zanima šta motiviše masovne ubice, Skalis je odgovorio: „Ne baš… Ovo nije trenutak za politiku. Trebalo bi da bude vreme za molitvu.“
SLABE TAČKE
U republikanskom zakonu od 320 strana nije jasno navedeno ko bi bio izuzet od rezova, ali nije bilo ni potrebe, jer je jasno da zakon nema šansi da prođe u Senatu u kome demokrate imaju većinu. Američki predsednik Džo Bajden čvrsto stoji iza stava da oko toga nema pregovora i od republikanaca traži da podrže podizanje granice zaduživanja bez postavljanja uslova. On predlaže povećavanje potrošnje za gotovo tri biliona, ali bi sav taj dodatni novac bio pokriven podizanjem poreza domaćinstvima sa najvišim prihodima i korporacijama.
Bela kuća bira argumente kojima udara u republikanske slabe tačke kao što su policija i beneficije ratnih veterana, piše Axios, a to je učinila i objavljivanjem analize koja pokazuje da gotovo 620.000 veterana živi u republikanskim distriktima u kojima je Bajden pobedio 2020.
Ono što frustrira vladu je da ovog puta nema podršku starih republikanaca i pripadnika poslovnog lobija koji tradicionalno upozoravaju na opasnosti ako novčane obaveze ne budu izmirene, piše Vašington post.
Nešto slično dešavalo se 2011. godine između tadašnjeg predsednika Baraka Obame i republikanskih kongresmena, kada je većina u Predstavničkom domu iskoristila pretnju od nacionalnog neizmirenja novčanih obaveza kako bi izdejstvovala rezove u budžetu za socijalno osiguranje, Mediker i državne službe. Na kraju je zastoj rešen tako što je Obama pristao da ne podiže poreze i potpisao zakon koji predviđa smanjenje potrošnje od 2.500 milijardi dolara u narednih deset godina, a granica zaduživanja je podignuta za dve hiljade milijardi. Zbog toga je agencija Standard & Poor snizila kreditni rejting Amerike sa najvišeg stepena AAA na AA+.
Ukoliko SAD ne budu mogle da isplate svoje obaveze i kreditore, konsultantska firma Mudis analitikis procenjuje da bi posledice mogle biti kataklizmične: penzioneri bi ostali bez čekova socijalne pomoći, vojnici i državni službenici ne bi dobijali plate i penzije, a sedam miliona ljudi bi ostalo bez posla. Ministarstvo finansija je u januaru uspelo da donošenjem vanrednih mera obezbedi isplate do juna, ali ako dve stranke ne postignu dogovor, preti haos. Ipak, Kongres je od 1960. do danas intervenisao 78 puta u slučaju podizanja federalne granice zaduživanja, i to gotovo uvek u poslednjem trenutku, pa se to očekuje i sada.
Problem Hanter, ponovo
Osim sa nacionalnim i globalnim problemima, Džo Bajden se suočava sa potencijalnom sudskom bitkom ukoliko protiv njegovog sina Hantera bude podignuta optužnica zbog poreskih prekršaja i laganja pri kupovini oružja.
Republikanci se nadaju da bi proces protiv problematičnog Hantera Bajdena (53) mogao da zada udarac kampanji njegovog oca koji je prošle nedelje najavio da se ponovo kandiduje za predsednika.
Velika porota u Delaveru od 2018. istražuje poreske prijave i poslove koje Hanter ima u inostranstvu, među kojima je bilo i mesto u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije, kao i pokušaj da postigne poslovne dogovore u Kini.
Prošle godine su federalni agenti utvrdili da imaju dovoljno osnova da podignu protiv Bajdena mlađeg krivičnu prijavu za neprijavljivanje svih prihoda poreskoj službi i za laganje da nije imao problema sa drogama kada je 2018. popunjavao formular pri kupovini oružja. Hanter se u memoarima „Lepe stvari“ koje je objavio 2021. prisećao da je 2018. pušio krek „svakih 15 minuta“.
Analize pokazuju da bi Hanterovi problemi mogli da naškode Džou Bajdenu samo ako se dokaže da je problematični sin uticao na američku politiku dok je otac bio potpredsednik SAD.
ORUŽJE I MIGRANTI
Republikanska stranka je prošle nedelje predstavila i Zakon o obezbeđivanju granica 2023. kojim se reformiše imigracioni sistem. Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti je rekao da bi zakon trebalo da poboljša upotrebu tehnologije za nadgledanje južne i severne granice SAD i poveća broj graničara, ali i da dopusti nastavak izgradnje zida na granici sa Meksikom čiji je idejni tvorac Donald Tramp. Republikanci imaju dovoljno kongresmena da izglasaju ovaj zakon u Predstavničkom domu, ali ne i u Senatu. Ipak, čak i ako bi tamo nekako prošao, Bajden je rekao da bi stavio veto ukoliko bi se ovaj zakon našao na njegovom stolu.
Jedanaestog maja ističu i restrikcije uvedene 2020. za azilante na granici sa Meksikom zbog koronavirusa, poznate kao Član 42, po kojima je bilo dopušteno ekspresno vraćanje migranata u zemlje porekla ili meksičke pogranične gradove. Ovu Trampovu meru, koja je upotrebljena 2,7 miliona puta, Bajdenova administracija je zadržala dve godine, a republikanci u 19 saveznih država su njeno ukidanje sprečavali raznim pravnim mehanizmima. Pošto 11. maja stupa na snagu ukidanje svih vanrednih mera, i Član 42 otići će u istoriju. Bajden je naredio da se 1.500 pripadnika nacionalne garde postavi na granici kako bi se kontrolisao očekivani povećan priliv migranata, ali vlada negira da će vojska učestvovati u sprečavanju ulazaka u zemlju.
Ograničenje za Trampa
Njujorški sudija koji vodi proces protiv Donalda Trampa za nelegalnu isplatu novca porno glumici Stormi Danijels izdao je u ponedeljak odredbu kojom se bivšem predsedniku ograničava javno iznošenje materijala vezanih za slučaj.
Prema odluci sudije Huana Merčana, Tramp neće moći da širi informacije o slučaju „na bilo kojim platformama društvenih mreža“, uključujući njegovu Truth Social, bez odobrenja suda. Zabranu je zatražilo tužilaštvo nakon što je Tramp upozoravao na „smrt i uništenje“ u svojim postovima o procesu i napadima na tužioca Alvina Braga.
Merčan se složio sa advokatom optuženog da Tramp ima pravo na slobodu govora, ali ne i da se „određeni govor može opravdati frustracijom“. Sudija je od obe strane zatražio da se uzdrže od davanja izjava koje bi mogle da izazovu nasilje i nemire.
Ovde nije reč o zabrani da se javno govori o slučaju niti je ona tražena.
I dok su veoma zainteresovani da donose zakone koji uključuju rezove u socijalnim izdvajanjima ili prihvatanju doseljenika, republikanski kongresmeni nisu spremni da se pozabave problemom koji već dugo razara Ameriku: nekontrolisanim posedovanjem oružja koje svake godine odnese oko 20.000 života. Sa 150 miliona komada oružja u legalnom posedu SAD su najnaoružanija zemlja na svetu, a prema Arhivi oružanog nasilja samo za prva četiri meseca ove godine desilo se 199 masovnih pucnjava. Šanse da Amerikanac strada od oružja su 25 puta veće nego u drugim razvijenim državama.
Bajden je posle najnovijeg masakra u tržnom centru u teksaskom gradu Alen, u kome je ubijeno osam ljudi, zatražio od Kongresa da zabrani automatsko oružje i pojača proveru onih koji kupuju oružje.
„Ovakav napad je previše užasan da bi nam bio ovoliko poznat. Republikanski članovi Kongresa ne mogu i dalje da na ovu epidemiju reaguju sleganjem ramenima“, rekao je Bajden i dodao: „Tvitovane misli i molitve nisu dovoljne.“
Izvor: Tamara Jorgovanović/novimagazin.rs
