Уколико Kонгрес не подигне границу задуживања, Америка ће јуна ове године први пут у историји остати без новца да плати своје обавезе
Демократе и републиканци у америчком Kонгресу више не могу да нађу заједнички језик ни око чега, па ни око подизања федералне границе задуживања упркос упозорењима министарке финансија Џенет Јелен да ће доћи до економске и финансијске катастрофе за САД и светску економију ако две странке до 1. јуна не постигну договор о том питању.
Федерална влада ретко постиже баланс буџета и по правилу троши више него што наплати од пореза и такси, па мора да позајмљује новац и плаћа камате, а граница задуживања представља максималну суму коју држава може да позајми. Актуелни лимит се у последњој деценији готово дуплирао и износи 31,4 хиљада милијарди долара, а дуг је већ достигао 31 хиљаду милијарди и уколико се граница за позајмљивање не подигне или не суспендује, доћи ће до фискалне кризе јер ће Америка практично остати без новца да плати дуговања.
Због озбиљности ситуације, неки стручњаци сматрају да границу задуживања треба укинути, а други саветују председника Џоа Бајдена да се позове на 14. амандман и нареди Министарству финансија да настави са плаћањем рачуна чак и ако мора да позајми већу суму од оне коју му Kонгрес допушта. Спремајући се за разговор са републиканцима у уторак Бајден није показао спремност на тај корак, мада га није ни одбацио, а министарка Јелен сматра да би то довело до уставне кризе и да Kонгрес треба да уради свој посао и подигне границу. У супротном, Бајден и Министарство финансија неће моћи да спрече катастрофу, каже Јелен.
Републиканци, који имају већину у Представничком дому (222 наспрам 213), крајем априла су тесном већином усвојили закон којом се граница задуживања подиже за 1.500 милијарди, али су поставили услов да влада смањи федералну потрошњу, и то углавном за социјалне програме. Kонгресмени „Старе добре партије“ захтевају да се потрошња сведе на ниво из 2022, а повећања државне потрошње буду ограничена на један проценат у наредних десет година.
Буџетска канцеларија Kонгреса проценила је да би републикански план смањио пројектовани дефицит за око 4,8 билиона долара у наредних десет година, пише Форбс, док би ограничење дуга могло да се одложи за око годину дана, па би се кроз све поново пролазило усред кампање за председничке изборе. Такође, била би то само једна четвртина балансираног буџета.
Молитве уместо контроле
Вођа већине у Представничком дому Стив Скалис и сам је био рањен у масовној пуцњави током тренинга за Kонгресну бејзбол утакмицу 2017. године у Вирџинији, када је на републикански тим пуцао левичарски екстремиста и ранио четири особе.
Упитан после недавне пуцњаве у Тексасу да ли га занима шта мотивише масовне убице, Скалис је одговорио: „Не баш… Ово није тренутак за политику. Требало би да буде време за молитву.“
СЛАБЕ ТАЧKЕ
У републиканском закону од 320 страна није јасно наведено ко би био изузет од резова, али није било ни потребе, јер је јасно да закон нема шанси да прође у Сенату у коме демократе имају већину. Амерички председник Џо Бајден чврсто стоји иза става да око тога нема преговора и од републиканаца тражи да подрже подизање границе задуживања без постављања услова. Он предлаже повећавање потрошње за готово три билиона, али би сав тај додатни новац био покривен подизањем пореза домаћинствима са највишим приходима и корпорацијама.
Бела кућа бира аргументе којима удара у републиканске слабе тачке као што су полиција и бенефиције ратних ветерана, пише Аxиос, а то је учинила и објављивањем анализе која показује да готово 620.000 ветерана живи у републиканским дистриктима у којима је Бајден победио 2020.
Оно што фрустрира владу је да овог пута нема подршку старих републиканаца и припадника пословног лобија који традиционално упозоравају на опасности ако новчане обавезе не буду измирене, пише Вашингтон пост.
Нешто слично дешавало се 2011. године између тадашњег председника Барака Обаме и републиканских конгресмена, када је већина у Представничком дому искористила претњу од националног неизмирења новчаних обавеза како би издејствовала резове у буџету за социјално осигурање, Медикер и државне службе. На крају је застој решен тако што је Обама пристао да не подиже порезе и потписао закон који предвиђа смањење потрошње од 2.500 милијарди долара у наредних десет година, а граница задуживања је подигнута за две хиљаде милијарди. Због тога је агенција Standard & Poor снизила кредитни рејтинг Америке са највишег степена ААА на АА+.
Уколико САД не буду могле да исплате своје обавезе и кредиторе, консултантска фирма Мудис аналитикис процењује да би последице могле бити катаклизмичне: пензионери би остали без чекова социјалне помоћи, војници и државни службеници не би добијали плате и пензије, а седам милиона људи би остало без посла. Министарство финансија је у јануару успело да доношењем ванредних мера обезбеди исплате до јуна, али ако две странке не постигну договор, прети хаос. Ипак, Kонгрес је од 1960. до данас интервенисао 78 пута у случају подизања федералне границе задуживања, и то готово увек у последњем тренутку, па се то очекује и сада.
Проблем Хантер, поново
Осим са националним и глобалним проблемима, Џо Бајден се суочава са потенцијалном судском битком уколико против његовог сина Хантера буде подигнута оптужница због пореских прекршаја и лагања при куповини оружја.
Републиканци се надају да би процес против проблематичног Хантера Бајдена (53) могао да зада ударац кампањи његовог оца који је прошле недеље најавио да се поново кандидује за председника.
Велика порота у Делаверу од 2018. истражује пореске пријаве и послове које Хантер има у иностранству, међу којима је било и место у управном одбору украјинске енергетске компаније, као и покушај да постигне пословне договоре у Kини.
Прошле године су федерални агенти утврдили да имају довољно основа да подигну против Бајдена млађег кривичну пријаву за непријављивање свих прихода пореској служби и за лагање да није имао проблема са дрогама када је 2018. попуњавао формулар при куповини оружја. Хантер се у мемоарима „Лепе ствари“ које је објавио 2021. присећао да је 2018. пушио крек „сваких 15 минута“.
Анализе показују да би Хантерови проблеми могли да нашкоде Џоу Бајдену само ако се докаже да је проблематични син утицао на америчку политику док је отац био потпредседник САД.
ОРУЖЈЕ И МИГРАНТИ
Републиканска странка је прошле недеље представила и Закон о обезбеђивању граница 2023. којим се реформише имиграциони систем. Председавајући Представничког дома Kевин Макарти је рекао да би закон требало да побољша употребу технологије за надгледање јужне и северне границе САД и повећа број граничара, али и да допусти наставак изградње зида на граници са Мексиком чији је идејни творац Доналд Трамп. Републиканци имају довољно конгресмена да изгласају овај закон у Представничком дому, али не и у Сенату. Ипак, чак и ако би тамо некако прошао, Бајден је рекао да би ставио вето уколико би се овај закон нашао на његовом столу.
Једанаестог маја истичу и рестрикције уведене 2020. за азиланте на граници са Мексиком због коронавируса, познате као Члан 42, по којима је било допуштено експресно враћање миграната у земље порекла или мексичке пограничне градове. Ову Трампову меру, која је употребљена 2,7 милиона пута, Бајденова администрација је задржала две године, а републиканци у 19 савезних држава су њено укидање спречавали разним правним механизмима. Пошто 11. маја ступа на снагу укидање свих ванредних мера, и Члан 42 отићи ће у историју. Бајден је наредио да се 1.500 припадника националне гарде постави на граници како би се контролисао очекивани повећан прилив миграната, али влада негира да ће војска учествовати у спречавању улазака у земљу.
Ограничење за Трампа
Њујоршки судија који води процес против Доналда Трампа за нелегалну исплату новца порно глумици Сторми Данијелс издао је у понедељак одредбу којом се бившем председнику ограничава јавно изношење материјала везаних за случај.
Према одлуци судије Хуана Мерчана, Трамп неће моћи да шири информације о случају „на било којим платформама друштвених мрежа“, укључујући његову Трутх Социал, без одобрења суда. Забрану је затражило тужилаштво након што је Трамп упозоравао на „смрт и уништење“ у својим постовима о процесу и нападима на тужиоца Алвина Брага.
Мерчан се сложио са адвокатом оптуженог да Трамп има право на слободу говора, али не и да се „одређени говор може оправдати фрустрацијом“. Судија је од обе стране затражио да се уздрже од давања изјава које би могле да изазову насиље и немире.
Овде није реч о забрани да се јавно говори о случају нити је она тражена.
И док су веома заинтересовани да доносе законе који укључују резове у социјалним издвајањима или прихватању досељеника, републикански конгресмени нису спремни да се позабаве проблемом који већ дуго разара Америку: неконтролисаним поседовањем оружја које сваке године однесе око 20.000 живота. Са 150 милиона комада оружја у легалном поседу САД су најнаоружанија земља на свету, а према Архиви оружаног насиља само за прва четири месеца ове године десило се 199 масовних пуцњава. Шансе да Американац страда од оружја су 25 пута веће него у другим развијеним државама.
Бајден је после најновијег масакра у тржном центру у тексаском граду Ален, у коме је убијено осам људи, затражио од Kонгреса да забрани аутоматско оружје и појача проверу оних који купују оружје.
„Овакав напад је превише ужасан да би нам био оволико познат. Републикански чланови Kонгреса не могу и даље да на ову епидемију реагују слегањем раменима“, рекао је Бајден и додао: „Твитоване мисли и молитве нису довољне.“
Извор: Тамара Јорговановић/novimagazin.rs
