Piše: Dušan Opačić
Od 14. februara, u bioskopskima Rusije biće održana projekcija filma o jednom od najvećih ruskih pesnika, Aleksandru Sergejeviču Puškinu. Film „Prorok. Istorija Aleksandra Puškina“ u režiji Feliksa Umarova donosi na veliko platno dvočasovni mjuzikl koji istražuje život, stvaralaštvo, ljubavi i tragični kraj jedne od najsjajnijih ličnosti ruske književnosti. Ovaj veoma ambiciozni i visokobudžetni projekat već je izazvao veliko interesovanje u javnosti koja postavlja pitanje: koliko je teško skinuti velike pesnike sa pijedestala i prikazati ih kao stvarne ljude sa svim njihovim manama i strastima?
Radnja počinje 1814. godine na liceju u Carskom selu, gde se faktički Puškin formira kao ličnost. Mladi Aleksandar, koga igra Kaj Gec, brzo se izdvaja ne samo svojim talentom, već i nepokornošću. On nije tipičan učenik koji bespogovorno sluša nastavnike, on postavlja pitanja, prkosi autoritetima i ne boji se da uđe u sukobe, bilo sa vršnjacima, bilo sa strogim profesorima. Posebno se izdvaja scena u kojoj Puškin, uprkos svim preprekama, uspeva da se pojavi na svečanosti u liceju i održi svoj poetski nastup pred čuvenim pesnikom Gavrilom Germanovičem Deržavinom. Ovaj trenutak, ovekovečen na slici Ilje Rjepina), prikazuje prvo priznanje za mladog pesnika od strane velikana, ali i najavljuje životnu putanju obeleženu su Još u tim mladim danima, Puškin izgovara reči koje će postati njegov životni moto: Misao! Velika reč. Šta čini veličinu čoveka ako se ne misli? Neka je slobodna, kao što čovek treba da bude slobodan.“.
Ova potreba za slobodom pratiće ga do poslednjeg dana, bilo da je reč o umetničkom stvaralaštvu, ljubavnim vezama ili političkim stavovima koji će ga često dovoditi u sukob sa vlastima. Kako godine prolaze, Puškin, koga u zrelom dobu tumači Jura Borisov, postaje deo blistavog i ponekad surovog sveta petrogradske aristokratije. Balovi, koje priređuje čuvena kneginja Golicina, intrige, ljubavne avanture i boemski život postaju njegova svakodnevica. Ipak, ovaj svet, iako privlačan, često ga udaljava od stvaralaštva. U jednoj od najupečatljivijih scena, Puškin pokušava da pročita jednu svoju poemu pred pesnikom Vasilijem Žukovskim, koji u prvi mah s podsmehom gleda na mladog poetu.
Međutim, kada kneginja Golicina izrazi divljenje Puškinovom talentu, Žukovski menja stav i postaje njegov zaštitnik i mentor. Iako obožavan u književnim krugovima, Puškin često beži od pera i mastila u zagrljaje brojnih ljubavnica i na burne noćne provode sa prijateljima Konstantinom Danzasom i Ivanom Puščinom. Njegova veza sa groficom Jelisavetom Voroncovom, ženom mnogo starijeg senatora, dovodi ga do ivice, između ljubavi i želje za begom, Puškin često izgleda kao čovek koji pokušava da pobegne od samog sebe.
Film dobija posebnu dubinu kada Puškin, tokom jedne od noćnih avantura, odlazi kod čuvene petrogradske gatare. Njene reči, da će dugo živeti ako ga u 37. godini ne snađe nesreća od „belog konja, bele glave ili belog čoveka“ postaju mračni predznak koji prati i film i život pesnika. Ovo proročanstvo, zasnovano na stvarnim događajima, postavlja sudbinu kao ključnu temu filma: može li čovek, makar bio i genije, pobeći od onoga što mu je suđeno?
Jedan od najjačih utisaka koji „Prorok“ ostavlja jeste prikaz Puškinovog sukoba sa moćnim ličnostima svog vremena. Njegova nemirna priroda i oštro pero dovode ga u sukob sa Aleksandrom Benkendorfom, kojeg maestralno igra Sergej Giljev. Benkendorf, prikazan kao surovi i nemilosrdni prototip budućih sovjetskih čekista, čini sve dautiša Puškinov glas.
Izgnanstvo u Mihajlovsko, daleko od modernog petrogradskog života, za Puškina postaje mučenje. Dok njegov prijatelj Ivan Puščin učestvuje u Dekabrističkom ustanku i završava na robiji, Puškin, zarobljen u provinciji, propušta istorijski trenutak koji bi ga možda definisao ne samo kao pesnika, već i kao borca za slobodu. Snimiti film o Aleksandru Puškinu nije nimalo lak zadatak. Ovaj pesnik je više od istorijske ličnosti, on je simbol, mit, nedodirljiva figura koju književnost i obrazovni sistemi često idealizuju. Umarov i njegov tim bili su svesni ovog izazova, te su se od početka odlučili da ne prave iscrpnu biografiju, već film koji će publici preneti suštinu Puškinovog života i duha.
I zaista, „Prorok“ više podseća na hrestomatiju koja izdvaja najvažnije momente: školske dane, ljubavne avanture, političke sukobe i tragičan kraj. Ipak, i u tom ograničenom formatu, Umarov uspeva da prikaže Puškina kao čoveka koji „glagolom pali srca ljudi“, ali i kao žrtvu te iste strasti.
„Prorok. Istorija Aleksandra Puškina“ je film koji ne samo da oživljava najvećeg ruskog pesnika, već postavlja pitanje o ceni genijalnosti i slobode. Da li je Puškin zaista mogao da izabere drugi put? Ili je sudbina, kao i u njegovim pesmama, bilaneizbežna? Odgovor ostaje na nama. kobima, strastima i traganjem za unutrašnjom slobodom.
Izvor: Iskra
