Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Једну од посљедњих улога Жарка Лаушевића представља лик Љуба Божовића, донкихотовског борца за српски опстанак на Косову и Метохији. Борца који је прешао с ону страну реалности и разума како би указао на немогућност мисије опстанка једног народа на његовој земљи. Ону немогућност за коју Његош каже „Нека буде што бити не моźе“. А управо је Жарков Љубо, Србин, косовски Црногорац, надахнут Његошем.
Достојан партнер Лаушевићу је сјајни Дугалић који глуми др Југовића, уплетеног у кафкијанску мрежу сплетки и подметања. Овај глумачки двојац и сценарио утемељен на роману Вука Драшковића, писаног док је Вук био с ове стране реалности и разума (супротно његовом јунаку у роману, и супротно ономе што Вук сада говори и пише) дају нам један сасвим пристојан, натпросјечан филм, препун неочекиваних обрта, и са јасном поруком опстанка упркос смрти, потирању и бесмислу.
Филм је актуелан. Са тзв. „отвореним крајем“ , истим онаквим какав има и тренутна косовско-метохијска збиља. Обавезно погледати.
До читања у сљедећем броју….
