Плурализам у теорији подразумијева постојање више мишљења. У пракси је то „нешто више“ па је за функционални плурализам потребна и комуникација између различитих мишљења. Унутар власти. Унутар опозиције. Унутар мањине. Унутар већине. Између већине и мањине и тако редом. Ријечју: свуда. Гдје постоје добра намера или макар амбиција. То смо много пута слушали, о томе смо много пута читали.
Неколико медија похитало је да несагласје на релацији Европа сад – Демократе око в.д. директора полиције представи као кризу унутар власти, док су из ДПС понудили драматичније описе: хаос, земљотрес, нестабилност. Старо је правило да свако нуди описе који су му блиски. Па је за очекивати да ДПС разлику у мишљењима код других доживљава апокалиптично јер им је тај „феномен“ непознат у сопственим редовима.
Међутим, шта је тзв. независне медије инспирисало да „информеровски“ ријалитизују прво видљиво неслагање носилаца власти на једну тему? Ако је потреба за већим бројем кликова, онда се црногорски медији приближавају орбити неких регионалних. Ако је по сриједи стварно тумачење дешавања између ПЕС и ДЦГ као кризе власти онда ови медији крајње скромно познају основе увода у демократију. А није се такав утицај стицао раније.
Са новим таласом похвала са Запада на рачун Спајићеве владе, дотични медији су утихнули. Али је траг остао. Ако ће свако несагласје да се доживљава као криза, као нестабилност, чему онда демократија и чему плурализам? Није у питању драстично идеолошко- политичко- економско – системско неслагање између два субјекта владајуће већине, већ спор око – кадровског решења. Па то може представљати кризу само уколико су претходно наведених стратешки правци политике – различити.
И у још једном случају: када су политичке структуре које владају – незреле. И размажене.
Редакција
