Пишу: Саед Шах/Шивам Пател
Превео: М. М. Милојевић
Индијски обавештајни неуспех у вези са дометом кинеских ракета ваздух-ваздух Пе-ел 15 био је кључан за обарање индијског авиона Рафал, наводе извори; обарање Рафала наметнуло је питање ефикасности западне опреме насупрот кинеским алтернативама; Пакистан тврди да је остварио успехе и у електронском ратовању иако Индија оповргава домете ових успеха; исходиште битке подстакло је интересовање других земаља за набавку кинеских ловачких авиона
Исламабад/Њу Делхи, 2. август (Ројтерс) – Тек пошто је прошла поноћ 7. маја екрани у оперативном штабу Пакистанског ваздухопловства су затреперели црвено означавајући активност десетина противничких авиона преко индијске границе.
Заповедник ваздухопловства маршал Захер Судху из дана у дан спавао је недалеко од споменуте просторије очекујући индијски напад.
Њу Делхи је окривио Исламабад да подржава милитанте који су претходног месеца извели напад на индијски Кашмир у којем је страдало двадесет шест цивила. Упркос исламабадском оспоравању умешаности, Индија се обавезала да ће одговорити ваздухопловним нападима на Пакистан, што се и десило 7. маја.
Сидху је наредио да хваљени пакистански авиони Ј-10Це кинеске производње узлете. Виши званичник Пакистанског ваздухопловства који је био присутан у просторији оперативног штаба, каже да је Сидху заповедио својим подређенима да нападну Рафале, ловачке авионе француске производње који су драгуљ индијског ваздухопловства и никада раније нису оборени у борби.
„Желео је Рафале“, каже званичник.
Једночасовна борба, која се одигравала у мраку и у којој је учествовало око сто десет авиона, према проценама стручњака, била је једна од највећих ваздухопловних битака на свету у последњих неколико деценија.
Пакистански авиони Ј-10 оборили су најмање једног Рафала, известио је Ројтерс у мају, позивајући се на изјаве америчких званичника. Обарање је изненадило многе у војним круговима и наметнуло је питања о ефикасности западне војне опреме насупрот у борби неиспитаним кинеским алтернативама.
Деонице компаније Дасо, која производи авионе типа Рафал, стрмоглаво су пале након извештаја да је авион оборен. Индонезија, која је уговорила изванредно велике поруџбине авиона Рафал, навела је да сада разматра да купи авионе Ј-10 – што је велики подстрек кинеским настојањима да продају овај тип авиона у иностранству.
Међутим, наводи у интервјуима које је Ројтерс водио са двојицом индијских званичника и тројицом њихових пакистанских колега показују да учинак Рафала није био кључни проблем: средишњи чинилац њиховог обарања био је неуспех индијских обавештајаца у вези са дометом кинеске ракете Пе-ел 15 коју су испалили авиони Ј-10. Кина и Пакистан су једине земље чија ваздухопловства у свом саставу имају авионе типа Ј-10, познате као Живахни Змајеви и ракете Пе-ел 15.
Мањкави обавештајни подаци пружили су пилотима Рафала лажни осећај самопоуздања да лете изван домета пакистанске паљбе, за који су веровали да је свега сто педесет километара, наводи индијски званичник, означујући широко навођени домет извозне варијанте ракета Пе-ел 15.
Ухватили смо их у заседу’, каже званичник Пакистанског ваздухопловства, додајући да је Исламабад изводио електронске офанзивне операције против система којима располаже Делхи у покушају да збуни индијске пилоте. Индијски званичници оповргавају тврдње о ефикасности ових настојања.
„Индијци нису очекивали да на њих буде отворена ватра“, каже Џастин Бронт, стручњак за ваздухопловно ратовање из лондонског тинк-тенка Краљевски институт за уједињене службе (Royal United Services Institute, скраћено РУСИ). „А ракета Пе-ел 15 је очигледно врло добрих капацитета на великим удаљеностима“.
Ракета Пе-ел 15 која је погодила авион Рафал била је испаљена са удаљености од око 200 километара (124,27 миља), према наводима пакистанских званичника, или чак и даље према индијским званичницима. То би био један од погодака са највеће удаљености ракетама ваздух-ваздух који је уопште забележен.
Индијска министарства одбране и спољних послова нису одговорила на упите да прокоментаришу обавештајне пропусте. Делхи није јавно признао да је Рафал оборен, али заповедник француског ваздухопловства рекао је извештачима у јуну да је видео доказе да је изгубљен ловачки авион тог типа као и два друга авиона индијских ваздухопловних снага, укључујући један ваздухоплов руске производње типа Сухој. Један од директора Дасоа рекао је француским законодавцима истог месеца да је Индија изгубила једног ловца Рафал у борбеним операцијама, иако било које друге детаље.
Пакистанска војска указала је на раније коментаре гласноговорника који је навео да су њена стручна припрема и одлучност биле важније од оружја које је упослила. Кинеско министарство одбране није одговорило на Ројтерсов упит. Дасо и УАЦ, произвођач авиона Сухој, такође нису одговорили на захтев за коментаром.
„Преглед ситуације“
Ројтерс је разговарао са осморо пакистанских и два индијска званичника како би успео да прикупи расуте детаље о ваздухопловној бици, која је обележила почетак четвородневних борби између два нуклеарна суседа што је изазвало забринутост у Вашингтону. Сви званичници разговарали су под условом да се њихов идентитет не открива како би расправљали о питањима повезаним са националном безбедношћу.
Не само да је Исламабад располагао са елементом изненађења у вези са дометом своје ракете, кажу пакистански и индијски званичници , већ је успео ефикасније да повеже своју војну опрему са надзором са земље и у ваздуху, обезбеђујући оно што је јаснија слика бојног поља. Такве мреже, „ланци уништења“ (kill chains) постали су кључан елеменат модерног ратовања.
75 година независности Индије и Пакистана и судбина Притама Кана
Четворица пакистанских званичника кажу да су они образовали „ланац уништења“ или операцију у више различитих домена тако што су повезали ваздушне, земаљске и свемирске сензоре. Мрежа је укључила систем који су развили Пакистанци, Дата Линк 17, који је повезао оруђа кинеске производње са другом опремом, укључујући авион за надзор шведске производње, рекла су двојица пакистанских званичника.
Систем је допустио да авиони Ј-10 лете ближе до Индије пошто су прибављали радарске упите од авиона за надзор који је летео много даље. То је значило да су кинески ловци могли да искључе своје радаре и остану непримећени, према наводима стручњака. Пакистанска војска није одговорила на упит да прокоментарише овај сегмент догађаја.
Делхи је покушавао да успостави сличну мрежу, каже индијски званичник, додајући да је њихов процес био компликованији зато што је земља прибављала авионе од више различитих извозника.
Пензионисани британски маршал ваздухопловства Грег Багел, сада сарадник Русија, каже да ова епизода није закључно утврдила супериорност ни кинеских ни француских ваздухоплова али је показала важност располагања правим информацијама и њиховог сврсисходног коришћења.
„Победник у овом сукобу била је страна која је располагала бољим прегледом ситуације“, каже Багвел.
Промена тактике
Након што је Индија у раним јутарњим часовима 7. маја извела нападе на циљеве у Пакистану које је означила као терористичку инфраструктуру Сидху је наредио својим одредима да пређу са одбране на напад.
Пет званичника Пакистанског ваздухопловства каже да је Индија распоредила неких седамдесет авиона, што је било више него што је раније очекивано. Они су представљали окружење са бројним погодним метама за ракете Пе-ел 15. Индија није навела колико је авиона било упослено.
Битка која се одиграла 7. маја обележила је прво велико ваздухопловно сучељавање у којем је оружје коришћено да погоди мете изван видног опсега, каже Багвел, напомињући да су и индијски и пакистански авиони добрано остали унутар припадајућих ваздушних простора током трајања сукоба.
Пет пакистанских званичника рекло је да је електронски напад на индијске сензоре и комуникационе системе смањио преглед ситуације пилота Рафала.
Два индијска званичника рекла су да Рафали нису били заслепљени током окршаја и да индијски сателити нису били ометени. Али признају да је Пакистан по свој прилици успео да поремети рад Сухоја, чије системи Делхи сада настоји да унапреди.
Други индијски безбедносни званичници избегавали су питања која се односе на Рафале, средишњу тачку индијске војне модернизације, и измештали су тежиште дискусије на наређења која су давана ваздухопловним снагама.
Индијски аташе за одбрану у Џакарти рекао је на универзитетском семинару да је Делхи изгубио неке авионе „само због ограничења које је наметнуло политичко вођство да се не напада (пакистански) војни естаблишмент и њихове ваздухопловне базе“.
Индијски начелник генералштаба генерал Анил Чаухан претходно је рекао Ројтерсу да је Делхи брзо „прилагодио тактику“ након почетних губитака.
Након ваздухопловне битке 7. маја, Индија је почела да изводи нападе на пакистанску војну инфраструктуру и да изнова утврђује своју снагу на небу. Крстареће суперсоничне ракете индијске производње БрахМос у више наврата су успевале да се пробију кроз пакистанску противваздухопловну одбрану, према наводима званичника са обе стране.
Десетог маја, Индија наводи да је напала најмање девет ваздухопловних база и радарских постаја у Пакистану. Такође је погодила авион за осматрање смештен у хангару у бази у јужном Пакистану, према наводима индијских и пакистанских званичника. Примирје је договорено касније тог дана, након што су амерички званичници одржали разговоре са обема странама.
„Подаци уживо“
Након ове епизоде, заменик заповедника индијске војске генерал пуковник Рахул Синг (Rahul Singh) оптужио је Пакистан да добија „податке уживо“ од Кине током битака, што упућује на радарске и сателитске податке. Није обезбедио доказе за ове наводе а Исламабад је оповргао оптужбе.
Када је на брифингу са новинарима у јулу упитан о пекиншком војном партнерству са Пакистаном, портпарол кинеског министарства спољних послова Мао Нинг рекао је извештачима да је рад „био део уобичајене сарадње између две државе и да није био усмерен против било које треће стране“.
Пекиншки заповедник ваздухопловства генерал Ванг Ганд посетио је Пакистан у јулу како би расправљао како је Исламабад користио кинеску опрему да би установио „ланац уништења“ против Рафала, наводе двојица званичника Пакистанског ваздухопловства.
Кина није одговорила када је била упитана о овим контактима. Пакистанска војска рекла је у изјави у јулу да је Ванг показао „живо интересовање како би учио из искуства Пакистанског ваздухопловства стеченог и потврђеног у борби о Мултидоменским Операцијама“.
Додатно извештавање Џона Ајриша из Париза, Идреса Алија из Вашингтона , Нур-Азне Сануси из сингапурске и пекиншке редакције; уредила Катерина Анг.
Извор: Reuters
