Хавијер Блас: За нафту, ово није понављање 1973. године – али опет би могло бити незгодно

Илустрација (Фото: Профимедија)

Цена сирове нафте ће вероватно расти након изненадног напада Хамаса на Израел, али још увек има доста капацитета који се може искористити
Блумберг, 7. октобар 2023.

Историја се не понавља, али се често римује. Уочи педесете годишњице прве светске нафтне кризе, паралеле између октобра 2023. и октобра 1973. се олако повлаче. Изненадни напад на Израел и цене нафте скачу. Али сличности се овде завршавају.
Светска економија неће претрпети још један арапски нафтни ембарго који би утростручио цену барела сирове нафте. Ипак, била би грешка умањивати шансе да ће се свет током дужег периода суочити са вишим ценама нафте.

Ситуација је флуидна, и за тржиште нафте све зависи од тога како ће Израел реаговати на напад Хамаса, те како ће реаговати Иран, који уобичајено вуче конце иза ове палестинске групе. За сада, могли бисмо извући неколико провизорних закључака:

1) Криза није понављање оне из октобра 1973. године. Арапске државе нису заједничким снагама напале Израел. Египат, Јордан, Сирија, Саудијска Арабија и остатак арапског света посматра ове догађаје са стране, не обликујући их.

3) Подједнако је важно да данас државе чланице ОПЕК-а не покушавају да подигну цене више од неколико долара. Ријад би био задовољан уколико би цене нафте биле више за неких десет или двадесет одсто, нешто преко 100 долара по барелу у односу на садашњих 85, уместо да настоји да оствари двоструко више цене од 200 долара по барелу. Управо уочи нафтног ембарга из октобра 1973. нације ОПЕК-а унилатерлано су подигле званичне цене нафте за 70 одсто. Иако је ембарго најупечатљивије запамћен сегмент ове кризе, скок цене је био подједнако битан.

4) Овај сукоб би ипак могао имати утицаја на нафтно тржиште 2023. и 2024. године. Најнепосреднији утицај могао би да проистекне уколико би Израел закључио да је Хамас деловао према налозима Техерана. По том сценарио, цене нафте би могле постати знатно више. Током 2019. Иран је демонстрирао, преко својих јеменских посредника, да је способан да избаци из строја знатан део саудијских производних капацитета. Исто то могао би да учини као одмазду уколико се нађе на мети израелског или америчког напада.

Пола века нафтне кризе, (Фото: Блумберг)

5) Чак и уколико Израел не одговори сместа Ирану, последице би могле да претрпи иранска производња нафте. Још од краја 2022. године Вашингтон гледа кроз прсте на све већи ирански извоз нафте, који заобилази америчке санкције. Приоритет у Вашингтону био је неформални детант према Ирану. Резултат је да је иранска производња скочила скоро 700.000 барела дневно ове године – што је други највећи извор танког раста доступних количина нафте, који заостајесамо за америчким повећањем производње. Бела кућа ће сада по свој прилици примењивати санкције. То би могло бити довољно да гурне цену нафте на преко 100 долара по барелу, а можда и преко ове вредности.

6) Русија ће се окористити о блискоисточну нафтну кризу. Уколико Вашингтон буде спроводио санкције против Ирана, могао би да отвори простор да санкционисани руски барели заузму већи тржишни удео и да постигну више цене. Један од разлога зашто је Бела кућа окретала главу од иранског извоза нафте јесте зато што то штети Русији. Заузврат би се могла окористити и Венецуела, пошто би Бела кућа могла да олабави санкције како би олакшала тржишни притисак.

7) Саудијско-израелски дипломатски договор, који су многи бележили у роковник за период између почетка и средине 2024. године, је жртва ове кризе. Чак и уколико је Ријад вероватно бесан на Хамас, тешко је видети како би престолонаследник принц Мохамед бин Салман могао да прода овај договор домаћој јавности. То, заузврат, уклања могућност да Саудијска Арабија црпи више нафте како би помогла да договор прође у Вашингтону. Друге жртве израелско-хамашког рата јесте саудијско-иранско зближавање, што је био још један фактор који је указивао на могућност слабљења притисака на тржишту нафте.

8) На крају, кључна разлика у односу на 1973. јесте што Вашингтон може да се окрене својим Стратешким резервама нафте да ограничи утицај тржишних кретања на цене горива – као и на позитивни рејтинг америчког председника Џозефа Бајдена. Уколико цене нафте скоче због тензија на Блиском истоку, извесно је да ће Бела кућа посегнути за овим резервама. Иако су на најнижем нивоу у последњих четрдесет година, у резервама је и даље довољно нафте да је могуће одолети још једној кризи.

За Журнал превео: Милош Милојевић

Извор: Блумберг