Preveo za Žurnal: A.Ž.
Ustav SAD ne pominje političke stranke. To bi se lako moglo zaboraviti, u vreme u kome demokratska i republikanska stranke tako dominiraju američkim političkim pejzažom. Tolika je njihova dominacija da je potreban ogroman napor da bi nezavisni predsednički kandidat čak i ušao na glasanje.
Zahvaljujući preko 100.000 volontera u 50 država, moja kampanja je na putu da bude na glasačkom listiću u svim njima. Ovi volonteri odražavaju novu realnost: dve stranke mogu dominirati institucijama moći, ali brzo gube svoj legitimitet u javnosti.
Prošlogodišnja Galupova anketa pokazala je da se oko 49 odsto birača izjasnilo kao nezavisni – skoro dvostruko više od onih koji se identifikuju kao republikanci ili demokrate. Potrudiću se da budu zastupljeni na glasačkom listiću. Ali oni takođe zaslužuju zastupljenost na sceni debate. Nažalost, postoji opasnost da se dvostranački duopol dogovori kako bi se to sprečilo.
Prema izveštavanju Vašington posta i mnogih drugih izvora, Bajdenova kampanja je pristala da raspravlja sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom na CNN pod uslovom da budem isključen. Ako su tačni, ovi izveštaji otkrivaju ozbiljan nedostatak novinarskog integriteta od strane CNN-a, koji sebe naziva politički nepristrasnim, objektivnim izvorom vesti. Očigledno, dogovaranje sa jednom kampanjom za sabotiranje druge krši taj princip.
Međutim, ovde je u pitanju mnogo više od samog novinarskog integriteta i principa pravičnosti. Ovi izbori su najbolja šansa u jednoj generaciji da se američka politika oslobodi od dvopartijskog davljenja koje je zahvatilo Kongres i američko društvo u sve dubljoj paralizi. Izborna strategija svake stranke je da izazove što više prezira i mržnje prema drugoj strani. Danas republikanci i demokrate oslikavaju izbore 2024. — kao što su to činili izbore 2020. i izbore 2016. — apokaliptičnim tonovima. Ljudi na drugoj strani su toliko strašni, vidite, da je u pitanju i sama demokratija.
Otrovni ton političkog diskursa mnoge ljude u potpunosti udaljava od politike. Ova kombinacija apatije s jedne strane i partijaške manije s druge strane, parališe naš politički sistem. Dve strane troše 99 odsto svoje energije boreći se jedna protiv druge oko uskog skupa pitanja (uglavnom pitanja kulturnog rata) koja su najkorisnija za izazivanje gneva među njihovom bazom.
Robert Kenedi Mlađi – Populistički kontraudar američkim demokratama
Ostaje malo političke volje za rešavanje problema koji uništavaju našu naciju. Pitanja kao što su javni dug od 34 biliona dolara, epidemija hroničnih bolesti, propadajuća infrastruktura, zavisnost od rata, korupcija korporativne vlade i kriza pristupačnosti zauzimaju dragoceno malo propusnog opsega u poređenju sa abortusom, oružjem i trans – pravima.
Da bismo rešili ove krize, moramo da oslobodimo politički razgovor u ovoj zemlji. To se nikada neće dogoditi sve dok to kontrolišu dve polarizovane stranke.
Zato je toliko važno da se u predsedničke debate unese spoljna perspektiva – perspektiva koja takođe izražava nezavisnost skoro polovine biračkog tela. „Politički razgovor“ počinje na vrhu, rečima koje su izgovarali kandidati za najvišu funkciju u zemlji.
Imati trećeg kandidata na sceni debate sugeriše da možda postoji drugi način da se stvari posmatraju osim nas naspram njih. To sugeriše mogućnost prevazilaženja polarizovanih pogleda i podela mržnje. Neki stručnjaci danas postavljaju pitanje koliki uticaj imaju debate kada su partijski identiteti toliko jaki da ljudi gledaju da navijaju za svog kandidata, a ne da odlučuju. Ali ovi izbori su izuzetak, jer je divlja karta ušla u naslagani špil dvopartijske politike. Ta divlja karta je moja pobunjenička kandidatura, koja prkosi polarizaciji levo-desno.
Kada je reč o međusobnoj debati, demokrate i republikanci su poznate količine. Oni – i birači – znaju šta mogu da očekuju. Njihovi stavovi o pitanjima su međusobno poznati, a debata se odvija po poznatim linijama: uklanjanja i zezanja, jednolične reči i dosetke. Nedostatak sadržaja odražava ne samo kapacitete debatera; ono takođe odražava celokupnu bipolarnu postavku.
Osnovni demokratski principi nalažu da kao najjači nezavisni kandidat u generaciji budem uključen u predsedničku debatu. Osim toga, moje uključivanje ima potencijal da transformiše naš politički diskurs. To može dovesti u javnu svest zanemarena, ali hitna pitanja. I može nas osloboditi od polarnog razmišljanja mi-protiv njih koje nas je tako opasno podelilo.
*Autor je nezavisni predsednički kandidat u SAD.
Izvor: Njuzvik
