Пише: Роберт Чобан
Осим луксузних хотела, апартманских насеља и голф терена, полуострво Луштица у Боки которској крије и бројне природне, историјске и архитектонске бисере које је најлакше истражити на два точка
Мој имиџ “Лале на бициклу” последица је серијала “Бициклом кроз Војводину” који пишем још од времена пандемије корона вируса када сам, спречен да путујем ван земље, на два точка кренуо у истраживање бачких, банатских и сремских села. Због тога, где год дођем, домаћини ми понуде да на бициклу обиђем и њихов крај. Овога пута то је полуострво Луштица у Боки которској на којем сам открио многе скривене кутке за које већина посетилаца Црне Горе није ни чула.
Кренуо сам са голф терена Луштица Беј, првог са 18 рупа у Црној Гори са којег се са сваке позиције виде или отворено море или воде Бококоторског залива. Креирао га је славни јужноафрички голфер Гери Плејер чије је презиме доказ латинске изреке nomen est omen. Гери Плејер (89) је после одласка у спортску пензију почео да се бави креирањем голф терена – направио их је преко 400 широм света, почевши од оног у јужноафричком Сан Ситију пре више од 50 година.
Спуштам се до места које зову Солила, чије име говори да су ово некада била поља локалне солане, одакле се црпила со. У прошлости је то било чак и место неконтролисаног лова и риболова, а данас је заштићени резерват у коме је птице могуће “ловити” само фотоапаратом, али тако да се не узнемиравају. Солила су једно од преосталих мочварних приобалних локалитета за птице на источној обали Јадрана које је због обиља хране у плиткој води њихово станиште током зимовања и једно од најважнијих одморишта на миграторном путу (Adriatic Flyway). Овај природни бисер површине око 150 хектара у Кртољском заливу, прво је заштићено подручје такве врсте на црногорској обали. Птице се могу посматрати из двеју кула осматрачница у резервату или са видиковца који се налази уз магистрални пут према Кртолима. До сада је препознато и регистровано 178 врста птица које имају стално станиште или повремено посећују Солила. Поменимо само да су се у септембру 2020. појавила и два фламингоса.
Настављам даље уз обалу и стижем до Какрца. Специфична микроклима овог ушушканог дела полуострва, благи ветар, мирис соли и биља у ваздуху, дрвене барке у води и на обали, дају слику крајолика као са неких старих разгледница. Овде је у мору велико присуство слатке воде из бројних извора (један од њих је на самој обали у центру насеља), тако да се море око Какрца, по налазу Института за биологију мора, показало као најчистије на целом Црногорском приморју.
Одмах поред Какрца су Бјелила. Због мноштва извора и плодне земље, овај крај је у прошлости био богат виноградима и баштама пуних стабала лимуна и поморанџи. Један од извора, Фрутак, заслужан је што Бјелила носе управо то име. Наиме, у давна времена Бокељке су овде долазиле да перу односно да “бијеле” веш. Оно што овом месту даје душу су камене куће, њих двадесетак, а неке су старе више од 700 година! Грађене су слично, приземље – коноба која је служила за чување вина, рибарских мрежа, опреме за барке и слично, и један спрат – за становање. Дворишта красе ловор, рузмарин, стабла маслине и смокве. Са терасе једне од њих непрекидно је лајао пас кога је моје присуство очигледно узнемирило. Ускоро се појавила и старија жена коју сам питао ко је власник полусрушене камене куће на самој обали. “Ма, проблем је што их има више! Један је из Новог Сад и повремено долази, али ништа не поправљају!”, вели она.
Пролазим Крашиће, познато туристичко место и ту се пут одваја од обале и креће у брдо. Пролазимо крај Цркве Св. Пантелејмона, у чијој порти се налази гробље. Храм је грађен од камена, а реновиран је 1902, како пише на натпису изнад врата. Стижем до самог врха полуострва са којег се добро види Превлака у Републици Хрватској. Ту испод налазе се бројне атракције које је могуће видети само са мора: крај плаже Росе насукан је годинама један рибарски брод, а одмах поред је и бивше склониште за подморнице. У њега су, док је био у функцији, могле да стану две подморнице, а такође су могле да се укрцавају мине и торпеда, као и да допуне своје акумулаторске батерије струјом из генератора који је ту био постављен. “Раките” и “Спилице”, друга два војна објекта који се налазе на обали Луштице, источно од Роса, била су у употреби све до почетка 2000. а и данас су формално у поседу Морнарице Војске Црне Горе. Поред три тунела, некадашња Југословенска ратна морнарица у Боки Которској имала је и четири такозвана маскирна веза – на Витоглаву код Рисна, два код Пераста, један између рта Госпа од Анђела и Столива, док се још један маскирни вез налазио ван залива, у близини Бигове. Тунели су били намењени за заклањање од извиђања непријатеља и за заштиту од напада из ваздуха мањих ратних бродова попут топовњача, ракетних и торпедних чамаца.
У близини, на самој обали је и стара тврђава Арза изграђена у 19. веку као део аустроугарског система одбране Бококоторског залива. Ова кружна фортификација, са дебелим каменим зидовима и стратешким положајем с погледом на Јадранско море, пружала је кључну контролу над прилазима заливу. Данас, иако напуштена и делимично руинирана, Арза привлачи посетиоце својим историјским значајем и спектакуларним погледима.
Неколико дана касније, бродићем сам се искрцао на острвце преко пута Арзе које мештани зову Мали Жањиц. Мислио сам да ту само сачекам други бродић који је требало да ме покупи када сам зачуо глас оца Јована. Он је свештеник који брине о малој православној цркви Ваведења Свете Богородице. Позвао ме је и послужио одличном траварицом. Каже да је родом из Херцеговине и објашњава да црква нема прозора јер су током зиме таласи тако велики да би уништили њену унутрашњост.
У близини је и Плава шпиља – природни феномен који оставља без даха свакога ко се нађе унутра, окупан у плавом светлу. Сунчеви зраци, пролазећи кроз подводне отворе, стварају запањујуће плаве тонове у води унутар шпиље.
На самом крају полуострва Луштица налазе се тврђаве Кабала и Луштица. Кабала је грађена од камена, гвожђа и бетона од 1895. до 1897. На прва два спрата налазила се касарна, са кухињом, магацинима и просторијама за војску. Борбени део са артиљеријом, мерзерима и хаубицама био је постављен на отворену кровну платформу. Тврђава Луштица је такозвана “тврђава близнакиња” Кабале и имала је идентичан начин градње и борбене технике. Запуштање, метереолошке прилике и природа учинили су своје, вегетација полако осваја ова два објекта и они, нажалост, подсећају на оне крај Барбариге у Истри о којима сам на овом месту писао пре две године.
Пред повратак у Луштица Беј навратио сам до имања Moric Olive Farmу селу Тићи које је већ 17 година органски сертификовано за пољопривредну производњу и прераду маслиновог уља, што су чланови породице Мориц успешно повезали са туристичком делатношћу – популарним “агротуризмом”. Према начелима традиционалне пољопривреде, ратарства, маслинарства, сточарства, која су научили од својих предака, оца и мајке, браћа Мориц повезују круг производње са рециклажом, рурално са модерном технологијом, а домаћу храну са туристичком дегустацијом и едукацијом. На површини од шест хектара узгајају укупно око хиљаду стабала, од којих су нека стара више од 300 година, а има и нових засада. Поносни су на старинску “жутицу”, која заузима највећи део маслињака, као и на стари млин који је покретан снагом магарца или коња.
Илија Мориц, професор на Факултету за туризам и хотелијерство у Котору, учи ме како да препознам квалитетно маслиново уље. “Код уља је важно тестирање мириса и укуса. Код мириса имамо два корака: најприје загријемо уље у неким професионалним условима – то је 27 степени Целзијуса, а с обзиром да је наше тијело топло 37 степени Ц, температуру постижемо држећи са обје руке чашу са уљем да је угријемо. Гријање је важно због тога што кад је уље мало топлије, онда су и ароме јаче. Други корак је да једном шаком заклопимо чашицу и љуљушкамо уље, мијешајући га у намјери да извршимо концентрацију арома и да их припремимо за мирисање. У пар секунди, брзо подижемо руку и удахнемо мирис!”, објашњава Илија Мориц. На питање о пореклу презимена Мориц, Илија одговара: “Овде су кроз историју долазили поморци из разних дјелова свијета, а неки су се ту и женили и трајно настањивали па је тако и наш далеки предак из Шпаније одлучио да остане на Луштици!”
Бициклистичку туру сам завршио на обали и спрао са себе зној и прашину Луштице у мору на плажи Хотела Chedi, коју су конобари већ почели да уређују за велико индијско венчање које ће се ту одржати наредног дана. Како би све било у складу са њиховом традицијом, младенци су организаторима испоставили необичан захтев на који су добили позитиван одговор. Да, ако желите да изнајмите слона за венчање у Црној Гори, и то је могуће.
Извор: Време
