Пише: Реза Бенхам
Превод: Журнал
Стратешки и духовни значај Хормуског мореуза дубоко је уткан у идентитет Ирана. Он представља једну од најтрајнијих географских константи иранске историје. Током хиљада година овај уски морски пролаз био је главна артерија персијске политичке и економске моћи, историјског памћења и културе.
Било да је у доба Сасанида чувао зороастријске трговачке путеве, да је у епохи Сафавида служио за истискивање европских сила из региона или да данас надзире једну од најважнијих свјетских енергетских рута, геополитички идентитет Ирана нераскидиво је повезан са овим уским појасом мора.
Хормуз је опипљиво оличење суверенитета, мјесто које осигурава да „Пролаз палмових гајева“, заједно са својим божанским имењаком Ахуром Маздом, остане једна од жижних тачака свјетске историје.
Лингвисти и историчари поријекло имена „Хормуз“ доводе у везу са „Охрмаздом“, средњоперсијским обликом имена Ахура Мазда, врховног божанства зороастризма. За древне персијске владаре овај морски пролаз био је много више од трговачког пута; он је представљао продужетак космичког и божанског поретка на којем је почивало њихово царство.
Према једном тумачењу, у древним говорима јужног Ирана назив се развио из израза „Хур-Мог“. У локалном говору покрајине Хормозган ријеч хур означава морски пролаз или водени пут, док мог означава палме. За људе који су на том простору живјели хиљадама година, мореуз није био стратешка тачка на којој се сударају царства и контролишу пролази; он је једноставно био —Пролаз палмових гајева.
Хормуски мореуз представља један дубок историјски парадокс. Његово име призива Ахуру Мазду, зороастријански извор космичког склада и поретка. А ипак, данас је овај уски морски пролаз — чији је изворни духовни идеал био сажет у начелу humata, hukhta, huvarshta („добре мисли, добре ријечи и добра дјела“) – постао једно од главних жаришта међународних геополитичких трвења и нестабилности свјетске трговине.
Много прије него што је постао жила куцавица савремене глобалне економије, Хормуски мореуз био је свето и стратешко поморско вратиште Персијског царства. Кроз њега су пролазили не само трговачки путеви и ратне флоте него и сама представа о царству као одразу космичког поретка на земљи. За древне Персијанце овај пролаз није био пука географска одредница, већ мјесто на којем су се сусретали трговина, власт и свети поредак свијета.
Ахеменидско царство, које је 550. године прије нове ере основао Кир Велики, било је прва велика сила која је препознала мореуз као стратешку артерију коју треба ставити под своју контролу. Сам назив Хормуз везује се за Сасанидско царство (224–651), посљедње велико предисламско персијско царство, у чије је вријеме зороастризам постао државна религија.
Током сасанидске епохе, зороастријски владари проширили су своју власт са Иранске висоравни на обје обале мореуза. Подижући утврђења и развијајући обалску инфраструктуру на улазу у Персијски залив, обезбиједили су надзор над изузетно уносним поморским трговачким путевима који су повезивали Месопотамију, Индијски потконтинент и друге крајеве тадашњег свијета.
Контрола над Хормуским мореузом – јединим морским пролазом који повезује Персијски залив са отвореним океаном — вијековима је представљала један од темеља империјалне моћи у западној Азији. Власт над њим прелазила је из руку у руке: од сасанидских владара и Абасидског калифата, преко моћне Краљевине Хормуз, па све до европских колонијалних сила које су постепено шириле свој утицај на Истоку.
Када је Сафавидско царство у XVII вијеку потиснуло Португалце и поново овладало овим подручјем, мореуз је изнова постао једно од кључних упоришта иранске геополитичке моћи. У модерном добу његов значај добио је глобалне размјере након открића нафте у Ирану 1908. године. Од тог тренутка овај древни пролаз престао је бити само регионална стратешка тачка и постао један од најважнијих чворова свјетске енергетске и трговинске мреже.
Значај Хормуског мореуза далеко превазилази пуки транспорт нафте, течног природног гаса и робе која покреће свјетску трговину.
Кроз историју је овај уски морски пролаз представљао природно раскршће цивилизација, мјесто сусрета и прожимања персијске, арапске и индијске умјетности, филозофије и вјерских представа. Богатство стечено опорезивањем трговине која је пролазила овим путевима омогућило је процват лучких градова попут старог Хормуза, у којима су подизане величанствене џамије и сложена архитектонска здања која и данас свједоче о некадашњем благостању.
У савременом добу, нарочито након Иранске револуције 1979. године, политичка географија Ирана постала је нераскидиво повезана са јединственим географским особинама мореуза. Његови главни пловни коридори изузетно су уски, због чега трговачки и ратни бродови морају пролазити кроз територијалне воде Ирана и Омана.
Некадашња отворена међународна поморска саобраћајница данас се налази у средишту сукоба који је избио након америчко-израелског рата против Исламске Републике Иран 28. фебруара. Из перспективе Техерана, контрола над мореузом представља асиметрично средство супротстављања надмоћнијој страној војној сили. Иран се у томе успјешно ослања на своју географску предност, користећи обалске ракетне системе, брзе ударне чамце и стратешки важна острва како би одржао утицај над овим простором.
Данас Хормуски мореуз, кроз који пролази готово петина свјетских дневних испорука енергената, остаје најјачи адут иранске политичке географије. Тај пролаз Ирану обезбјеђује неспорну економску и стратешку предност, дајући му значајан утицај на токове свјетске енергетике и међународне трговине.
Од светих асоцијација зороастријске старине до савременог доба енергетске дипломатије, Хормуски мореуз остао је једна од кључних одредница иранске политичке географије. Он је и даље уска капија на којој се укрштају геополитичке амбиције, економски животни токови и историјско насљеђе Ирана са интересима и кретањима ширег свијета.
М. Реза Бехнам је политиколог специјализован за историју, политику и државне системе Блиског истока.
Извор: Consortium News
