Превео: Милош М. Милојевић
Одлазећа директорка Националне обавештајне службе (Director of National Intelligence, скраћено DNI) у петак је објавила документа са којих је делимично уклоњена ознака поверљивости, која се, како тврди, односе на америчко финансирање биолошких лабораторија у више од тридесет држава, укључујући Украјину.
Документа, чији су делови и даље остали затамњени, детаљно приказују размештај и функције различитих лабораторија у којима се „по свој прилици налазе опасни патогени“.
Канцеларија директора Националне обавештајне службе изјавила је да су неке лабораторије биле угрожене због текућег Руско-украјинског рата а да су то претходне председничке администрације намерно прикривале.
„Упркос очигледном потенцијално катастрофалном утицају по свет која истраживања опасних патогена у биолошким лабораторијама могу имати, политичари, такозвани здравствени стручњаци попут доктора Фаучија, и други чиниоци унутар тима за националну безбедност Бајденове админситрације лагали су амерички народ о постојању биолошких лабораторија које финансирају и подупиру Сједињене Државе, и претили су онима који су покушавали да открију истину“, навела је Габард у саопштењу за штампу.
Њузвик је затражио коментар од бившег председника Џоа Бајдена путем формулара на његовом званичном интернет сајту.
Милош М. Милојевић: Политика мима – или како је Орбан постао жртва америчког културног рата
Шта се налази у овим документима?
Габард је уклонила ознаку поверљивости са докумената у априлу, али она нису објављена све до прошлог петка. У њима се наводи да се у Украјини налази више од четрдесет лабораторија које су делимично подигле и финансирале САД. На слајдовима презентације запажено је место Института за експерименталну и клиничку ветеринарску медицину у Харкову. У неким од кључних тачака се наводи:
- да су у њему готово сигурно смештени „барем неки опасни патогени
- да је „готово извесно“ био подложан руским информационим операцијама, заузимању или наношењу оштећења
- има историјске везе са совјетским биолошким истраживањима
Ради у областима:
- Ветеринарске медицине
- Вирусологије
- Токсикологије
Такође се тврди да је објекат имао недостатке у погледу биолошке безбедности, посебно када је посреди руковање бактеријом бруцела и да у згради постоји подрум намењен вирусолошким истраживањима. Неки од патогена којима су руковали или који су складиштени у лабораторијама су бактерија антракса, вируси еболе и свињске куге.
У документима је такође назначено да је америчка укљученост превазилазила изградњу инфраструктуре, и обухватала је обуку украјинских научника за складиштење биолошког материјала и финансирање истраживања заразних болести, као што су студије о високозаразном патогену вирусу птичјег грипа.
Који су ризици?
Обавештајна процена односи се превасходно на ризике. Истиче забринутост да би нека постројења могла бити рањива у случају сукоба – током којих би се могла нанети штета или би могла бити заузета, односно искоришћена у информационом рату, укључивањем у непријатељске пропагандне наративе.
За једну лабораторију у Харкову посебно је назначено да садржи опасне патогене и да је изложена безбедносном ризику као и руским оптужбама о америчкој повезаности са биолошким оружјем.
На слајдовима је у више наврата поновљена могућност да се ова места могу злоупотребити у „информационим операцијама“ пошто Москва већ оптужује САД да развијају биолошко наоружање у украјинским постројењима.
Оно што садржај докумената потврђује релативно је сведено али значајно: постоје документа о америчком финансирању и сарадњи са украјинским лабораторијама које располажу ризичним патогенима за истраживачке, дијагностичке и санитарне потребе.
Они такође показују да су лабораторије део шире научне и биобезбедносне мреже која укључује уговорце, владину подршку и међународна истраживачка партнерства.
Садржина слајдова, међутим, оставља бројне празнине. Не пружају непосредан доказ да су постројења била укључена у развој офанзивног биолошког оружја, чак и када спомињу оптужбе да је тако нешто чињено.
Изнети подаци такође су врло сведени, са затамњеним деловима докумената и сажецима који не дају пун преглед структуре надзора, не износе до краја детаље о природи извођених истраживања или колико су било озбиљни ризици по биолошку безбедност.
Узети заједно, материјали документују постојање биолошке истраживачке инфраструктуре у Украјини која је уживала америчку подршку и назначавају ризике који су са њом повезани – посебно у ратно време и у контексту информационог ратовања – а не иде толико далеко у потврђивању раније изношених тврдњи о незаконитом развоју и производњи биолошког наоружања.
„Канцеларија директора Националне обавештајне агенције наставиће да блиско сарађује са партнерима у другим владиним телима како би идентификовала где се ове лабораторије налазе, који патогени су у њима ускладиштени како би окончала опасна истраживања за модификовање функционалности [Gain-of-Function] патогена која угрожавају здравље и добробит америчког народа и народа широм света“, навела је Габард у саопштењу за јавност.
Милош М. Милојевић: САД против Венецуеле: силеџијски волунтаризам Трампове администрације
Тврдње о прикривању
Канцеларија директора ДНИ навела је у петак да су доказе о постојању и финансирању ових лабораторија прикривали од америчког народа „моћни људи“ који су тврдили да та постројења не постоје.
Када су влади раније постављена питања о лабораторијама, Канцеларија ДНИ наводи да су они који су упутили питања оптуживани да су страни агенти и издајници Сједињених Држава.
Оптужбе у саопштењу Канцеларије ДНИ у којима стоји да је Бајденова влада прикривала везе САД са ванграничним биолошким истраживањима уклапају се у шири образац који се да сагледати у порукама Трампове владе о националној безбедности и питањима јавног здравља.
У више случајева званичници Трампове владе су истицали да су претходна влада или федералне агенције обмањивали јавност, потискивале доступност информација или обликовале наративе у политичке или инстутуционално пристрасне сврхе. Овакво разумевање је било доминантно када су посреди расправе о осетљивим питањима као што су обавештајни рад, научна истраживања или потенцијални ризици по националну безбедност.
Најочигледнија паралела јесу ставови Трампове администрације о пореклу вируса Ковид-19. Тада су званичници и Беле кућа у материјалима које је објављивала оптуживали званичнике задужене за јавно здравље и обавештајне агенције да су ниподаштавали или одбацивали теорију да је вирус потекао из лабораторије. У изјавама јавности и саопштењима владе, званичници су истицали да су алтернативна објашњења „занемаривана“ или маргинализована, и да федералне агенције нису деловале довољно транспарентно када су представљале расположиве доказе јавности.
Сличне тврдње изношене су када су оптуживане личности попут Ентонија Фаучија, бившег директора Националног института за алергене и заразне болести (National Institute of Allergy and Infectious Diseases), и агенције као што је Национални институт за здравље (National Institutes of Health). Сви су оптуживани за заташкавање или штеловање истрага о пореклу вируса Ковид-19, подупирући замисао да је влада отежавала јавности разумавање изузетно важних питања биолошке безбедности.
Осим у области јавног здравља, Трампови званичници су изнели упоредиве оптужбе у обавештајној и политичкој сфери. Извршно наређење из 2025. године наводи да су бивши обавештајни званичници договарали активности којима би дискредитовали извештаје повезане са лаптопом Хантера Бајдена, описујући их као настојање да се „сузбије ширење информација које су од кључног значаја за амерички народ“ и да се током избора манипулише перцепцијом јавног мњења.
Извор: Newsweek
