У Никшићу се по глави становника пило највише алкохола у Југославији.
Никшићани су 1961. године у четири винска подрума и у прехрамбеним продавницама потрошили 230 милиона динара за 235.819 литара пива, 60.217 литара вина, 36.352 литара ракије и 26.143 литара осталих жестоких пића. Толико је коштала градња зграде Општине на осам спратова. Свега девет година касније имали су Никшићани највећи просјечни лични доходак у Црној Гори, али и највећи број кафана – 105, а постигли су рекорд и по количини попијеног пића.
„Град под Требјесом је 1970. године достигао јубиларни милион и 180 хиљада попијених литара алкохолних пића. Послије пива, највише се пила ракија, преко 71 хиљаду литара, затим вина 61 хиљаду, па вињака и осталих жестоких пића. Мјесечно у просјеку 140 хиљада литара, „без убрајања тзв брље приватних произвођача.
Како би се изборили са алкохолизмом, Клуб лијечених алкохоличара је 1973. године затражио од Општине да се угоститељским објектима забрани точење пића ујутро до девет сати. Чим је одлука ступила на снагу, конобари су „кафанске столове прекрили шољама за чај, са течношћу чудног укуса и боје”, а ранораниоци се задовољно смјешкали не бунећи се што „чај” плаћају скупље него уобичајено. Они највјернији чашици нашли су нову „кафану“ – пошто се тек изграђена градска капела отварала у шест, они би породици покојника изјавили саучешће, а затим до затварања капеле бесплатно испијали „остатку на здравље“.
Предсједник општине тада је донио нову забрану – укинуо је служење пића пред капелом. А да је све то било узалуд најбоље говори изјава председника општинског савеза за борбу против алкохолизма Рајка Божовића, на питање новинара које резултате очекује у новембру, месец борбе против алкохолизма.
„Очекују се резултати, али у испијању алкохола изгледа, јер Никшићани су схватили борбу против алкохолизма да што више униште испијањем, па ће онда бити мање, а тиме њихов допринос овој акцији већи“. Након три мјесеца Врховни суд је укинуо одлуку никшићких власти о забрани точења пића прије девет сати ујутро, као неуставну. А Никшићани су наставили по старом и поново се 1984. године”окитили” неславним рекордом. Објављено је тада да се у Никшићу по глави становника пије највише алкохола у Југославији, као и да се за годину попије више него у целој Македонији.
Нема прецизних података колико се данас у Никшићу попије алкохола. Али, зна се да има 206 регистрованих кафана и четири ноћна клуба.
Ново време носи и нове кафане. Можда онима из старије гарде ове кафане немају „шмек” на који су навикли, али ко зна – можда ће и генерације које долазе о данашњим локалима причати носталгичне приче које су чули од старијих.
Извор: Никшићки времеплов/ Фејсбук
