Пише: Ранко Рајковић
Случајеви сексуалног узнемиравања и последице које производе нијесу непознате модерном друштву. Дочаравају их Холивудски филмови са интригантним радњама, убедљивим глумцима и глумцима. О сексуалном узнемиравању могли смо понешто научити и из телевизијских емисија чији су учесници психолози, васпитачи, социјални радници, правници, полицајци, НВО организације, сродници оштећених особа и саме оштећене особе. И новински текстови из региона су нас повремено обавјештавали о разним врстама сексуалног узнемиравања и понижавања.
Да ли нас је случај у Подгоричкој гимназији затекао неспремне или смо се показали изузетно спремним да са овим као и многим другим случајевима одмах запловимо у политичке воде.
Размотримо околности. Актери случаја су четири особе.
Радоман Чечовић професор књижевности у подгоричкој гимназији који је експлицитним и вулгарним телефонским порукама сексуално узнемиравао бившу ученицу школе и за то био неадекватно кажњен од стране директорице школе. Јавност је професора Чечовића означила као сексуалног предатора.
Сара Вујисић бивша ученица гимназије која је од професора добијала непристојне понуде. Јавност је доживљава као жртву сексуалног предатора.
Зоја Бојанић Лаловић бивша директорка гимназије која је професора Радомана Чечовића два дана прије парламентарних избора преузела без икаквих препорука из средње школе нижег ранга, довела га у главни град и и обезбиједила му стални радни однос на неодређено вријеме у реномираној установи каква је подгоричка гимназија.
Биљана Вучуровић садашња директорка гимназије која је прије три године требала да ријеши случај настао у доба старе директорице Зоје Бојанић Лаловић и задовољи правду у интересу заштите ученика и школства уопште.
Интересантно је да су Радоман Чечовић, Биљана Вучуровић и Зоја Бојанић Лаловић по струци професори књижевности.
Занимљиво је да се случај сексуалног узнемиравања ученице од стране професора догодио у доба директоровања Зоје Бојанић Лаловић а да се решавање случаја поклопило са самим почетком директоровања Биљане Вучуровић.
У оцјени професора Радомана Чечовића као вербалног насилника и сексуалног предатора и ученице Саре Вујисић као његове жртве јавност је такорећи јединствена.
У оцјени радњи двије директорице гимназије према професору Радоману Чечовићу јавност је дубоко подијељена. Један дио јавности тражи да се преиспита позадина довођења професора Радомана Чечовића у подгоричку гимназију, преиспитају препоруке и открију путеви његовог запошљавања. Други дио јавности експресно је организовао протест против садашње директорице и колектива гимназије. Протесту се придружио опозициони ДПС мотивисан чињеницом да је садашња директорица гимназије супруга високопозиционираног политичара из њима супростављене партије. Не мање важно је и то да бивша директорица гимназије Зоја Бојанић Лаловић је активни посланик ДПС-а у Скупштини Црне Горе. Политички је подмукло и безобзирно у случају који се десио у доба промјене власти нападати нову директорицу гимназије јер је српкиња и жена српског политичара а штитити стару директорицу јер је црногорка задужена да доводи црногорске партијске кадрове у систем образовања.
Нажалост оно што пада у очи за овај случај и што се потврђује поводом разних аномалија у нашем друштву је да се из свега прво и перманентно покушава извући политички профит. Јасно је да се таквим поступцима (организовање протеста испред гимназије, саопштења политичких партија итд.) све бруталније срозавају и обесмишљавају државне институције. Захваљујући упливу политичког фактора у овај случај највећа жртва постаје подгоричка гимназија заједно са свим својим ученицима и наставничким колективом. Не заборавимо да Подгоричка гимназија представља како највећу тако и једну од најстаријих и најугледнијих гимназија у Црној Гори.
На гимназију је са разних страна кренула медијска хајка и политичка експлоатација случаја. Током организованих конференција за штампу, новинских извјештаја, протеста испред подгоричке гимназије доминирали су политички захтјеви и поруке.
Прије организације било каквог јавног протеста морало се повести рачуна о људским правима сваке од четири наведене особе. Умјесто тога кренуло се са јавним линчом институције и њене садашње директорке.
Каква је правна веза између поступака професора Радомана Чечовића (сексуалног предатора како га именују медији) и његове жртве Саре Вујисић бивше ученице подгоричке гимназије чију је личност својим порукама дубоко узнемирио и повриједио. Да ли се у тој правној интеракцији случај може посматрати и процењивати кроз однос два пунољетна бића. Могу ли они као актери послепоноћних дописивања своја учешћа у немилом догађају ријешити у оквиру својих права и по законима који важе за пунољетне особе. Да ли је институционално учешће подгоричке гимназије неопходно и пресудно за решавање случаја сексуалног узнемиравања чији су актери пунољетне особе. Не заборавимо да се Гимназија опрашта са својим генерацијама сваке школске године у мају мјесецу када се заврши матура, када ђаци и професори заједно прославе крај школовања на свечаном балу, фотографишу се за личне албуме и годишњак школе.
Какве су правне обавезе бивше и садашње директорице гимназије у односу на догађај имајући у виду вријеме његовог дешавања, пријаву ученице, садржаје дописивања са професором и статус васпитне институције за чији рад су биле одговорне обије директорице.
Ово су доста сложена питања која неминовно морају укључити како људска права све четири особе тако и правну помоћ коју им треба обезбиједити током пуног расветљавања случаја пред надлежним органима и јавношћу.
Треба ли професора Радомана Чечовића беспоговорно осудити без подношења валидне пријаве против њега, саслушања оштећене, давања изјаве вербалног напасника у полицији уз присуство адвоката?
Треба ли Сари Вујисић беспоговорно вјеровати и представити је као жртву без њеног подношења пријаве полицији, испитивања и узимања изјаве на околности догађаја уз присуство адвоката?
Може ли се заобићи бивша директорица гимназије Зоја Бојанић Лаловић која је заложила свој лични ауторитет, традицију и углед подгоричке гимназије када је у нетранспарентном поступку два дана пред парламентарне изборе за васпитача Подгоричким гимназијалцима наметнула личност профила Радомана Чечовића.
Треба ли све свалити на садашњу директорицу гимназије Биљану Вучуровић, експресно је смијенити без претходног учешћа надлежних институција и вођења одговарајућег поступка за евентуалну повреду радне обавезе?
Тврдим да не треба из простог разлога што би се таквим поступцима прекршила основна људска права и Радоману Чечовићу и Сари Вујисић и Зоји Бојанић Лаловић и Биљани Вучуровић. Истовремено јавности би се ускратило виђење пуне слике предметног догађаја.
Због начина поступања у овом случају можемо имати далекосежне последице на образовни систем у Црној Гори. Неке од последица могуће да би у будућности довеле до потребе формирања школи на националној основи, у којима би ђаци и професори припадали истом национу, истој традицији, имали исти културни идентитет, говорили истим језиком, водили сопствене кадровске политике, ангажовали своје психологе, адвокате, тимове социјалне подршке, одговарали за своје ђаке и своје наставно особље.
Црногорске специфичности на то упућују почев од експресно организованог протеста испред гимназије уз учешће посланика из посланичких клубова, па до преиспитивања партијске кадровске политике у укупном школско-образовном систему почев од Владиних Министарстава, инспекција па све до кадрова у школама и на факултетима. Видимо да се у Црној Гори не бира ни повод, ни начин, ни мјесто за политичке обрачуне и да су политичке структуре затровале, подијелиле и унизиле школско образовни систем.
Да би се у будућности избјегла опасна политичка сукобљавања на школско образовном плану вреди размишљати о прилагођавању школства црногорском друштвеном контексту. Друга могућност је да се изузму сирове политичке интервенције и надзор над школско-образовним системом што је у датим условима немогућ задатак.
