Пише: Ранко Матејић, студент друге године Хемијског факултета
Студентске блокаде трају већ неколико дана, на факултетима, али и на улицама. Сваким даном имамо све више студената који подржавају студентске блокаде, акције и присуствују пленумима. Атмосфера је све боља. Смишљамо акције – са многобројним транспарентима прелазимо пешачке прелазе код Дома омладине током зеленог светла у трајању од 30 минута. Главни транспарент је ,,Труби за студенте’’. И заиста, огроман број возача се одазвао сиренама. Поздрављали су нас, а ми смо истакли транспарент ,,Реагуј’’,,Застани’’. Студенти из дана у дан добијају огромну подршку грађана и пролазника кроз ову акцију. Није било инцидената.
Велику захвалност имам за наше професоре, управу и деканат што су стали уз нас, активно нас подржавају и ту су уз нас на свим акцијама. Оваква подршка је нама врло важна јер она разбија и евентуални страх и несигурност који свакако делом постоје због карактера друштва у коме живимо.
Ипак, на Хемијском, али и другим факултетима влада крајње позитивна атмосфера. Осећа се дух слободе. И он се шири. Све више факултета се удружују у овој борби и покушавамо да што је могуће боље координишемо и усагласимо акције да би блокаде биле што ефикасније. Нама је важно да својим акцијама пробудимо грађане да мисле о друштву у коме живе, да их мотивишемо да се прикључе нашој иницијативи и да нас подрже у било којем облику. Јер, ми треба да градимо будућност у којој ћемо да живимо.
Има још једна важна лекција коју смо научили кроз свакодневна дружења и дељење заједничких оброка које добијамо од донатора – то је солидарност, заједништво и борба за више циљеве. Неке колеге и уче током дана и то нам је веома важно. А тако показујемо и да смо одговорни према својим обавезама. Заказана је и пројекција филма Dead PoetsСоциетy тако да су нам дани испуњени и свако може према својим жељама да пронађе нешто занимљиво за себе током блокада.
Сматрам да су студенти веома важни у овим блокадама јер ми изражавамо жељу за бољим друштвом и животним условима. Нећемо обећања и лепе речи. Хоћемо да се то коначно конкретизује кроз правну државу и слободно друштво. Уосталом тако су се борили и студенти деведесетих година и раније кроз нашу историју.
Настава јесте обустављена, али она ће се надокнадити, а сматрам да је сад на првом месту да се боримо за боље сутра и бољу Србију. Упорност је на месту и сви се надамо да ће оваква иницијатива да опстане све док наши захтеви не буду били испуњени. А свакако нада последња умире.
Млади су, нажалост, задњих година били поприлично апатични по питању политике и друштва, али мислим да ове блокаде делују позитивно и да буде активизам и жељу младих да се боре.
Нас политика и те како интересује зато што од ње зависи у каквом друштву и држави ћемо једног дана живети, али не треба поистовећивати страначје и политику.
Ја се лично борим зато што искрено желим да останем у Србији, зато што волим нашу културу, наше људе. Ја не желим као многи млади што су урадили да купујем карту у једном правцу. Али уколико се стање у колективној свести не промени, бићу принуђен да тражим срећу у некој другој држави. Желим да живим у једној здравој, сложној и перспективној Србији, а економски фактори ми тренутно нису приоритет.
Ми млади не прихватамо насиље у било каквом облику да постоји, а камоли да се подржава и хушка као што то видимо претходних година. Желимо здраво, праведно и одговорно друштво. То мора да буде база друштва а не „куле и градови“. Желимо да се пита струка јер смо сви сведоци шта се деси када се она игнорише.
И кад ме питају шта ми даје снагу да истрајем, кажем да су то сви ови мени блиски људи, колеге који се боре као и ја за боље сутра. Снагу ми дају и професори који нас у потпуности подржавају. Овога пута власт мора да нас чује. И ми ћемо бити ту да се боримо да нас чују и испуне наше захтеве.
Извор: Радар
