Piše: Ranko Matejić, student druge godine Hemijskog fakulteta
Studentske blokade traju već nekoliko dana, na fakultetima, ali i na ulicama. Svakim danom imamo sve više studenata koji podržavaju studentske blokade, akcije i prisustvuju plenumima. Atmosfera je sve bolja. Smišljamo akcije – sa mnogobrojnim transparentima prelazimo pešačke prelaze kod Doma omladine tokom zelenog svetla u trajanju od 30 minuta. Glavni transparent je ,,Trubi za studente’’. I zaista, ogroman broj vozača se odazvao sirenama. Pozdravljali su nas, a mi smo istakli transparent ,,Reaguj’’,,Zastani’’. Studenti iz dana u dan dobijaju ogromnu podršku građana i prolaznika kroz ovu akciju. Nije bilo incidenata.
Veliku zahvalnost imam za naše profesore, upravu i dekanat što su stali uz nas, aktivno nas podržavaju i tu su uz nas na svim akcijama. Ovakva podrška je nama vrlo važna jer ona razbija i eventualni strah i nesigurnost koji svakako delom postoje zbog karaktera društva u kome živimo.
Ipak, na Hemijskom, ali i drugim fakultetima vlada krajnje pozitivna atmosfera. Oseća se duh slobode. I on se širi. Sve više fakulteta se udružuju u ovoj borbi i pokušavamo da što je moguće bolje koordinišemo i usaglasimo akcije da bi blokade bile što efikasnije. Nama je važno da svojim akcijama probudimo građane da misle o društvu u kome žive, da ih motivišemo da se priključe našoj inicijativi i da nas podrže u bilo kojem obliku. Jer, mi treba da gradimo budućnost u kojoj ćemo da živimo.
Ima još jedna važna lekcija koju smo naučili kroz svakodnevna druženja i deljenje zajedničkih obroka koje dobijamo od donatora – to je solidarnost, zajedništvo i borba za više ciljeve. Neke kolege i uče tokom dana i to nam je veoma važno. A tako pokazujemo i da smo odgovorni prema svojim obavezama. Zakazana je i projekcija filma Dead PoetsSociety tako da su nam dani ispunjeni i svako može prema svojim željama da pronađe nešto zanimljivo za sebe tokom blokada.
Smatram da su studenti veoma važni u ovim blokadama jer mi izražavamo želju za boljim društvom i životnim uslovima. Nećemo obećanja i lepe reči. Hoćemo da se to konačno konkretizuje kroz pravnu državu i slobodno društvo. Uostalom tako su se borili i studenti devedesetih godina i ranije kroz našu istoriju.
Nastava jeste obustavljena, ali ona će se nadoknaditi, a smatram da je sad na prvom mestu da se borimo za bolje sutra i bolju Srbiju. Upornost je na mestu i svi se nadamo da će ovakva inicijativa da opstane sve dok naši zahtevi ne budu bili ispunjeni. A svakako nada poslednja umire.
Mladi su, nažalost, zadnjih godina bili poprilično apatični po pitanju politike i društva, ali mislim da ove blokade deluju pozitivno i da bude aktivizam i želju mladih da se bore.
Nas politika i te kako interesuje zato što od nje zavisi u kakvom društvu i državi ćemo jednog dana živeti, ali ne treba poistovećivati stranačje i politiku.
Ja se lično borim zato što iskreno želim da ostanem u Srbiji, zato što volim našu kulturu, naše ljude. Ja ne želim kao mnogi mladi što su uradili da kupujem kartu u jednom pravcu. Ali ukoliko se stanje u kolektivnoj svesti ne promeni, biću prinuđen da tražim sreću u nekoj drugoj državi. Želim da živim u jednoj zdravoj, složnoj i perspektivnoj Srbiji, a ekonomski faktori mi trenutno nisu prioritet.
Mi mladi ne prihvatamo nasilje u bilo kakvom obliku da postoji, a kamoli da se podržava i huška kao što to vidimo prethodnih godina. Želimo zdravo, pravedno i odgovorno društvo. To mora da bude baza društva a ne „kule i gradovi“. Želimo da se pita struka jer smo svi svedoci šta se desi kada se ona ignoriše.
I kad me pitaju šta mi daje snagu da istrajem, kažem da su to svi ovi meni bliski ljudi, kolege koji se bore kao i ja za bolje sutra. Snagu mi daju i profesori koji nas u potpunosti podržavaju. Ovoga puta vlast mora da nas čuje. I mi ćemo biti tu da se borimo da nas čuju i ispune naše zahteve.
Izvor: Radar
