Пише: Биљана Бабовић
Док сушна љета и све блаже зиме у први план избацују питање несташица воде, хидрогеолог Милан Радуловић упозорава на још један опасан сценарио: једном загађен издан у карстном терену санира се изузетно тешко и скупо, а често је то и немогуће. Како истиче Радуловић за Портал РТЦГ, изазови са којима се суочавамо – од пресушивања вјековних извора попут Савине воде на Дурмитору, преко специфичних проблема са замућењем Марезе у Подгорици, па све до лекција из пустињских аквифера Мртвог мора – показују да је крајње вријеме да промијенимо однос према води и схватимо је као драгоцјен и осјетљив ресурс.
Професор на Грађевинском факултету који се годинама бави истраживањима наших и свјетских водоизворишта, хидрогеолог Милан Радуловић истиче да је заблуда да је вода неисцрпан ресурс и указује да опасности постоје. Драстичне промјене на терену биле су му и мотивација да направи краћи документарни филм „Капљица наде“ који је приказан недавно на ТВЦГ.
Прошлогодишња суша била је тренутак који га је додатно увјерио да о овој теми треба говорити јавно.
„Мотив за филм је био управо због драстичних промјена које могу да се десе и тамо гдје се то мало очекује. Љето 2025. је било такво: пад нивоа Мораче, притисак на извориште Боље Сестре са којег се снабдијева цијело приморје, пожари који су дуго били ван контроле, а испод врха Дурмитора извор Савина вода, за који се не памти да је пресушио, остао је са потпуно сувом преливном цијеви. Када то видите на терену, наметне се потреба да се о томе проговори и ван стручних кругова. Када мислимо да смо сигурни и обезбијеђени за сва времена, често стигне опомена“, наглашава Радуловић.
Превишић за РТЦГ: Голи оток није питање политике, већ односа према жртвама
Црна Гора богата водом, али не смијемо бити неодговорни
Професор истиче да Црна Гора јесте богата водом, али то не значи да смијемо бити неодговорни.
„Издани (аквифери) јесу обновљив ресурс, али ако из њих стално захватамо више него што се природним путем прихрањују, можемо их прецрпити. Уз паметно коришћење, код нас воде не би требало да недостаје. Мене, искрено, више брине могућност загађења него питање количина. Мислим да нам је то већа пријетња. Једном загађен аквифер веома је компликовано и скупо санирати, а некада је то чак и немогуће. Довољно је да се у залеђу неког изворишта преврне цистерна и да се загађујућа материја испусти у подземлје, па да то извориште на дужи период, а у најгорем случају и трајно, буде искључено из употребе“, упозорава Радуловић.
Каже да треба да будемо пажљивији. Црну Гору одликује карстни режим отицаја, са великим разликама између протицаја у хидролошком максимуму и хидролошком минимуму, а преко 70 одсто водоводних система код нас ослања се на карстна изворишта.
Проблем је, истиче он, и у томе што се хидролошки минимум на извориштима поклапа са периодом највеће потражње током туристичке сезоне. Регионални водовод већ годинама има веома важну улогу и успјешно покрива дефиците воде на приморју. Проблем је често инфраструктура у појединим општинама, па вода које има у Регионалном водоводу не стигне до потрошача.
„Карст Црне Горе је изузетно занимљив са хидрогеолошког аспекта. Циркулација вода се одвија испод површине терена, гдје немамо могућност директне обсервације, па користимо различите научне методе и технике. Али некада, када су услови изузетно сложени, и након примјене свих метода загонетка остане неријешена. Користећи научне принципе развијене у оквиру хидрогеологије и логичке методе закључивања, можемо да допремо до одређене границе, повећавамо степен истражености, али ријетко када можемо да кажемо да је све сто одсто истражено и познато. Некада нас људи не схватају довољно, па се питају како то да не знамо одакле долази вода до извора. Па једноставно, не можемо директно да гледамо кроз слојеве земље. Можемо да бушимо, анализирамо податке и закључујемо, и то је све. Некад је то довољно за откривање истине, а некада није“, објашњава овај хидрогеолог.
Проф. др Вељко Милутиновић за РТЦГ: О смислу и ограничењима међународних ранг-листа универзитета
Прва опсежна истраживања Марезе послије 50 година, отпадне воде у залеђу највећа пријетња
Радуловић је коментарисао и феномен замућења изворишта Мареза у Подгорици, истичући да су замучења изворишта у карстним предјелима честа.
Управо ових дана се спроводе опсежна истраживања изворишта Мареза и његовог сливног подручја. Таква истраживања су, истиче, посљедњи пут спровођена прије око пола вијека.
„Мој колега Максим Матовић и ја, заједно са инжењерима хидрогеологије запосленим у фирми Геопројект, аутори смо пројекта тих хидрогеолошких истраживања, чије прве резултате очекујемо у скоријем периоду. Истраживања финансира Министарство јавних радова. Коначно смо на добром путу да поузданије закључимо одакле Мареза добија воду. Повећана мутноћа након интензивних падавина је нешто што се баш често дешава на карстним извориштима. Е сада, зашто су посљедњих година ти периоди са повећаном мутноћом учесталији и дужи, то је једно од питања које управо ових дана истражујемо. Мислим да су Главни град и Водовод урадили одличну ствар почетком године када су преузели управљање оним уставама на мосту на Марези и када су прочистили све оне канале којима је вода отежано отицала. То је нешто на шта су моје колеге са Катедре за хидротехнику на Грађевинском факултету годинама указивале као на узрок дуготрајне мутноће“, каже Радуловић.
Он објашњава и да се превиђа једна околност, а то је да лабораторија подгоричког Водовода акредитована 2013. године и од тада се мутноћа мјери редовније и прецизније. Прије 2013. године нијесу постојале исте могућности за редовно и прецизно праћење мањих промјена мутноће као данас. Вјероватно је и то један од разлога зашто у посљедњих 13 година чешће добијамо информације о повећаној мутноћи воде са Марезе.
„Испитујемо и утицај још неких фактора на мутноћу, али је потребно сачекати све резултате прије доношења закључака. Велику пријетњу за Марезу може представљати и испуштање отпадних вода у подземлје. За сва насеља и индустријске зоне у залеђу Марезе било би пожељно изградити адекватну канализациону мрежу. То је минимум који је давно требало да буде испуњен. Залеђа изворишта би морала да буду приоритет у плановима каналисања насеља. Осим насеља Мареза и Даљам, неријешен проблем канализације имају Зеленика, Грбавци и још неколико насеља у залеђима наших изворишта“, упозорава професор.
Зоне санитарне заштите изворишта су, наглашава Радуловић, јако важне. Након што се одреде зоне и пропишу мјере заштите, њих треба и поштовати.
„Само када погледате колико насеља у залеђу изворишта у Црној Гори нема ријешен проблем прихвата и одвођења отпадних вода, све вам постане јасно. То нијесу потези који се одмах примијете, али су пресудни онда када дође сушна година“, истиче Радуловић.
На питање колико су климатске промјене и земљотреси узроци нестанка многих локалних изворишта у Црној Гори, Радуловић одговара да се посљедњих година запажа да је мање снијега на планинама, а снијежни покривач је један од фактора који помаже да извори издрже љето и да не пресуше, јер се та вода, након топљења снијега, са закашњењем јавља на изворима.
„Али постоје и други фактори. Губљење извора, потока или ријеке није нешто што је везано само за савремено доба. Да поменем Горски вијенац, има онај дио када се шале како су им стари оградили воденицу на мјесту „ђе нит је сплаке ни потока“. У овим нашим карстним теренима то су честе појаве, да примјећујемо остатке некадашњег потока, а да на том мјесту вода скоро да уопште више не тече, осим када су баш екстремне падавине. У историјским записима пише да је Цетиње добило име по ријеци Цетини, односно Цетињи, која је некада текла Цетињским пољем. Ту ријеку данас не видимо на површини. Напредовање карстификације је вјероватно један од важних фактора за такве појаве. Забиљежени су и случајеви које сте поменули да након јаких земљотреса, а у одређеним околностима и снажних минирања, дође до промјена у циркулацији подземних вода, па чак и до промјене издашности или нестанка појединих извора“, каже Радуловић.
Ректор Божовић за РТЦГ о циљевима у предстојећем мандату, (ВИДЕО)
Хидрогеолошка истраживања неопходна прије сваке градње, мјере заштите се морају поштовати
Пошто је радио на великим инфраструктурним пројектима попут Регионалног водовода и ауто-пута Бар–Бољаре, Радуловић истиче да хидрогеолошка истраживања морају претходити свакој озбиљној градњи.
„За сваки већи план и већи пројекат треба радити процјену утицаја на животну средину. Процјена утицаја би требало да представља важан инструмент превентивне заштите и очувања квалитета животне средине. Сваки пројекат са припадајућом локацијом, која може имати специфичне природне и просторно-планске карактеристике, неопходно је пажљиво анализирати како би цијели поступак процјене утицаја имао пуни смисао. Такође, зоне санитарне заштите изворишта су јако важне. Након што се одреде зоне и пропишу мјере заштите, њих треба и поштовати. Мислим да се те прописане мјере код нас не поштују довољно. Само када погледате колико насеља у залеђу изворишта у Црној Гори нема ријешен проблем прихвата и одвођења отпадних вода, све вам постане јасно. Дуготрајно уношење загађујућих материја може умањити способност подземне средине да их задржи или разгради, након чега се посљедице могу појавити и на извориштима“, објашњава професор.
Држава и локалне управе, поручује, морале би колико је могуће, да побољшају инфраструктуру, нарочито да раде на санирању губитака на мрежи.
Потенцијална изворишта са којих се тренутно не захвата вода треба већ данас штитити од загађења и чувати за неповољније сценарије у будућности. То нијесу потези који се одмах примијете, али су пресудни онда када дође сушна година.
„Мониторинг мрежа је значајно унапријеђена од 2019. године, када је спроведен Пројекат имплементације ЕУ оквирне директиве о водама. Планови управљања водама се ажурирају на сваких шест година и том приликом се, по потреби, побољшава и мониторинг мрежа. Увијек може боље, нарочито када је ријеч о мањим, локалним извориштима, али основа постоји и она се развија. Добар примјер мониторинг мреже данас има извориште Боље Сестре, а око изворишта Мареза се управо кроз поменути пројекат ствара инфраструктура за квалитетну будућу осматрачку мрежу“, наводи Радуловић.
Додаје да Подгорица и генерално Црна Гора добро стоје са расположивим водним ресурсима. Осим постојећих изворишта, постоје подручја погодна за отварање нових бунарских поља. Приморске општине су, каже, угроженије. Пљевља имају честе проблеме са мутноћом и квалитетом воде.
„Уз санацију губитака на мрежи, проблеми би били знатно мањи, јер су губици та ставка на којој се за почетак може добити највише. Заштита вода је нешто на шта посебно треба обратити пажњу. Имамо добре планове и регулативу, али је важно да их спроводимо и у пракси“, наглашава Радуловић.
Вода је дар
Напомиње и да је током хидрогеолошких истраживања Мртвог мора и бољег упознавања са искуствима из пустињских предјела, јасно добио увид колика је цијена сваке капи воде. Тај проблем виђен изблиза буде велика опомена.
„Годишња сума падавина у том сливу износи око 50 до 100 литара по квадратном метру, а код нас, на примјер на Цетињу, око 3.500. Када видимо да људи ипак функционишу и у таквим отежаним условима, онда мислим да и ми треба да будемо спремни на сценарије неповољније од ових које сада имамо. Уз већу пажњу вјероватно у скорије вријеме нећемо имати већих проблема. Ако не будемо водили рачуна, може се десити да и ми имамо озбиљне несташице. Вода је дар. Када схватите колико је услова морало да се поклопи да би на овој планети уопште постојала течна вода, и када видите како изгледају крајеви у којима је нема, онда та ријеч добија пуни смисао“, поручује професор Радуловић.
Извор: РТЦГ
