Представљање првог микрочипа дизајнираног у Црној Гори показује да наша држава има знање, људе и институције способне да развијају високе технологије, а да повезивањем образовања, науке, привреде и државе знање може да се претвори у конкретне, примјењиве и глобално конкурентне производе. (ФОТО)
То је поручено на догађају поводом представљања првог микрочипа дизајнираног у Црној Гори, који су организовали Универзитет Црне Горе, Електротехнички факултет Универзитета Црне Горе, Министарство просвјете, науке и иновација, Фонд за иновације, Научно-технолошки парк Црне Горе и Компанија Azoteq Montenegro. Први микрочип дизајниран је у Црној Гори према дизајну који је реализован у Групи за интегрисане микросистеме Елекротехничког факултета Универзитета Црне Горе.
Ректор Универзитета Црне Горе, проф. др Владимир Божовић, подсјетио је да је прије неколико дана свечано обиљежен почетак радова на завршној фази реконструкције зграде техничких факултета, истичући да је ријеч о великом инфраструктурном пројекту од значаја како за Универзитет, тако и за државу.
„Данас, симболично, са тог макроплана прелазимо у свијет моћне минијатуре, у простор који је физички мали, али по свом значају далеко надмашује своје димензије“, рекао је Божовић.
Како је навео, управо такав је и први микрочип дизајниран у Црној Гори, који представља знак времена и јасан показатељ тренутка у којем се домаћа наука материјализује, постаје видљива, опипљива и, што је најважније, корисна.
Божовић је казао да није случајно што се догађај одржава управо у Научно-технолошком парку, простору који, како је навео, представља природно окружење за овакве искораке, „гдје наука добија своју материјализацију и будућу вриједност, укључујући и потенцијалну комерцијализацију“. „Често се каже да велике промјене почињу на мјестима која једва видимо. Данас смо свједоци управо такве промјене, мале по величини, али велике по значају“, поручио је Божовић.
Он се захвалио ауторима, истраживачима, партнерима и свима присутнима, истичући да овај догађај потврђује да Црна Гора има знање и капацитете да буде дио најсавременије свјетске научно-истраживачке заједнице.
Генерална директорица Директората за научно-истраживачку дјелатност у Министарству просвјете, науке и иновација Марица Меловић казала је да представљање првог микрочипа дизајнираног у Црној Гори представља снажан примјер истинске повезаности образовања, науке и иновација у пракси. Она је истакла да овај успјех не представља само техничко или академско достигнуће, већ јасну потврду да знање које се ствара у црногорским образовним и научним институцијама може одговорити и на најсложеније савремене изазове.
„Још је важније што то знање не остаје у теорији, већ се претвара у конкретна рјешења са стварном примјеном и ширим друштвеним значајем“, нагласила је Меловић. Посебно је указала на улогу Универзитета Црне Горе и Електротехничког факултета, наводећи да се наука која се ту развија не одвија изоловано, већ у отвореном дијалогу са привредом, партнерима и стварним потребама друштва.
„Примијењена, одговорна и са привредом повезана наука правац је који желимо додатно да јачамо и снажно подржавамо“, поручила је Меловић. Указала је и на значај институција као што су Научно-технолошки парк и Фонд за иновације, које стварају амбијент у којем се идеје не задржавају на папиру, већ прерастају у пројекте, производе и нове развојне шансе за Црну Гору.
Меловић је оцијенила да посебну вриједност овакви пројекти имају за младе истраживаче, јер им шаљу јасну поруку да се знањем, радом и посвећеношћу може успјети и градити каријера управо у Црној Гори.
Професор Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе, проф. др Никша Тадић, казао је да је реализација првог микрочипа дизајнираног у Црној Гори резултат дугогодишњег научно-истраживачког рада и нове фазе сарадње са индустријом, која је омогућила да се знање развијено на Универзитету први пут преточи у сопствени технолошки производ. Он је навео да је досадашња сарадња са међународним партнерима доносила значајне научне резултате, док је сарадња са компанијом Azoteq, започета 2024. године, омогућила реализацију првог чипа коришћењем домаћих ресурса.
Објашњавајући функцију чипа, Тадић је казао: „Сви сигнали којима смо окружени – звук, слика, говор, сигнали из сензора и електроенергетских система – у свом изворном облику су аналогни. Да би се могли користити у информационо-комуникационим технологијама, морају бити дигитализовани, а управо то омогућава овај чип.“
„Ово је први чип дизајниран и експериментално валоризован у Црној Гори, коришћењем сопствених ресурса – мали по димензијама, али велики по значају, са јасним научним и тржишним потенцијалом“, поручио је Тадић.
Извршни директор компаније Azoteq Монтенегро Срђан Боричић казао је да је дизајнирање првог микрочипа у Црној Гори важан корак у позиционирању државе на глобалној мапи истраживачких центара и развоја производа високе технологије.
„Данас смо се окупили да прославимо чињеницу да смо Црну Гору поставили на глобалну мапу истраживачких центара високе технологије, кадровских капацитета и производа за потребе информатичке индустрије. Из продукције је изашао први микрочип дизајниран у Црној Гори“, рекао је Боричић.
Боричић је нагласио да су планови компаније у Црној Гори и региону амбициозни, посебно када је ријеч о ширењу истраживачких и дизајнерских капацитета, као и јачању сарадње са Универзитетом Црне Горе и партнерима из Европске уније.
„Црна Гора убрзано корача ка чланству у Европској унији и са великим ентузијазмом ћемо дати допринос том процесу. Нашим будућим европским партнерима понудићемо знање, искуство и производе који су креативни и глобално конкурентни“, поручио је Боричић, захваливши Универзитету Црне Горе на сарадњи.
Извршна директорица Научно-технолошког парка мр Валентина Радуловић, поручила је да знање има пуни смисао тек онда када пронађе своју примјену и добије простор у којем може да се развија, истичући да Научно-технолошки парк представља управо такво мјесто у Црној Гори.
„Данас имамо прилику да говоримо о стварном примјеру у којем се истраживачко знање Универзитета Црне Горе сусрело са глобалном индустријом и добило снажну институционалну подршку“, казала је Радуловић.
Према њеним ријечима, суштина овог успјеха нису зидови, опрема или документи, већ људи, стручњаци који знају, који су остали или су се вратили у Црну Гору, и који су добили јасан сигнал да у земљи постоји простор за рад на најсложенијим савременим технологијама.
„Од данас Црна Гора није само корисник технологије, већ и њен креатор. Ово је почетак новог правца развоја заснованог на знању. Можда смо мали и немамо масовност, али имамо изврсност коју данас јасно показујемо“, поручила је Радуловић.
Нагласила је да су полупроводничке технологије глобално препознате као стратешка област развоја, наводећи да данашњи догађај потврђује да и Црна Гора има своје мјесто на тој мапи.
В. д. извршне директорице Фонда за иновације Катарина Лаловић, казала је да развој првог микрочипа дизајнираног у Црној Гори представља снажан примјер успјешне сарадње академске заједнице, привреде и државних институција, али и потврду да домаћи иновациони екосистем даје конкретне резултате.
Лаловић је нагласила да захваљујући координисаној сарадњи Министарства просвјете, науке и иновација, Научно-технолошког парка, Иновационо-предузетничког центра Технополис и Фонда за иновације, данас готово да не постоји фаза развоја иновативне идеје коју држава не препознаје и не подржава финансијски, менторски и институционално. Електротехнички факултет Универзитета Црне Горе означила је као примјер универзитетске јединице која ту подршку активно користи.
„У периоду од 2023. до 2025. године Електротехнички факултет учествовао је у 12 пројеката кроз програме Фонда за иновације, од чега осам у оквиру програма провјере иновативног концепта“, казала је Лаловић.
Говорећи о значају развоја микрочипа у Црној Гори, истакла је да овај пројекат показује да домаћа научноистраживачка заједница посједује знање и капацитете за дизајн комплексних хардверских рјешења у складу са међународним индустријским стандардима.
Извор: УЦГ
