Пише: Јелка Јовановић
Александар Арсенијевић и Стефан Вељковић из странке Српска демократија приведени су 8. августа у Северној Митровици због ометања радника који су фарбали зид код главног моста на реци Ибар. Тачније, префарбавали српске тробојке на том зиду. Хапшење је довело до још једног у низу протеста Срба у Северној Митровици, а међу демонстрантима су били и лидери Српске листе, премда је Српска демократија опозиција тој странци, која је део тзв. београдског режима. Неколико дана касније, уочи незванично најављеног отварања моста на Ибру за саобраћај, Арсенијевић за Нови магазин објашњава до чега би то, у ровитој ситуацији пуној неповерења на свим странама, могло да доведе и како се на северу Косова живи.
Евентуалном пуштању моста у саобраћај претходила је техничка провера, а његово отварање за ову седмицу незванично је најавио председник Србије Александар Вучић, док из Приштине стижу објашњења зашто би то било добро. Шта би слободан промет преко те до сада забрањене зоне под заштитом италијанских кфороваца значило за српску заједницу?
Ми и данас док разговарамо имамо појачано присуство Кфора на мосту јер се и међународна заједница противи његовом отварању, али Приштину тешко шта може да заустави.
Највећи проблем је приличан број албанских екстремиста, који углавном и нису из јужног дела Митровице већ из других средина „туристички“ долазе да провоцирају људе, малтретирају жене и девојке добацивањем на улици или из аута у покрету, што је за њих фрустрирајуће и непријатно, а може да изазове тензије и реакцију. Страхујемо и од већих инцидената јер је на само 50 метара од моста у јужном делу града Хала спортова где се неретко окупљају хулигани, честе су туче и између самих Албанаца, севају ножеви, једни другима пале аутомобиле и аутобусе… Ко нама може гарантовати да неће прећи и на север ако мост буде отворен за саобраћај?
Кажу да ће нас штитити косовски специјалци, а ти исти специјалци долазе на север и сликају се с националистичким обележјима, величају УЧК јер их и сам Аљбин Курти види као наставак тзв. Ослободилачке војске Косова. Тако да је питање може ли било који Србин да верује таквој полицији реторичко.
Осим додатног угрожавања безбедности, посебно слабијих, жена, деце и старијих, евентуално отварање моста би, несумњиво, симболично означавало коначно освајање севера. Може ли се тако речи?
Тај мост је рак-рана одавно, ми га видимо као брану, заштиту наших домова, наше деце, нашег идентитета, а албански екстремисти га искључиво виде као баријеру ширења утицаја Приштине. То је та симболика коју помињете.
Ускоро ће две године од напуштања косовских институција, година од Бањске, ситуација на северу је крајње заоштрена. Да ли би било другачије да су Срби остали у Косовској полицији?
Ти полицајци нису имали много избора, били су под великим притисцима, а подсетићу вас да је и прва база специјалаца направљена 8. фебруара 2022, само два дана након избијања рата у Украјини. Косовски специјалци су у то време преузимали и места саобраћајних полицајаца од Срба иако им то није било у мандату.
Излазак из институција требало је да изазове ефекат, да се сви запитају шта се догађа. Ми смо, подсетићу, деведесетих имали излазак косовских Албанаца из институција државе, али тада није било уплива међународних институција какав имате данас на Косову и излазак Срба из институција требало је да упали црвени аларм, што се није десило. После је међународна заједница почела да кука над просутим млеком, али то ништа није изменило.
Арсенијевић поново приведен па новчано кажњен
Александар Арсенијевић данас је поново приведен у полицијску станицу у Северној Митровици, јер је наводно дувао у пиштаљку за време посете тројице косовских министара Северу Косова. Касније у току дана је пуштен након што му је изречена новчана казна због нарушавања јавног реда и мира, преноси КоССев.
Аренијевић је нагласио да казну неће платити. „На северу, због нашег негодовања, мене и неколицине грађана, ја са овом пиштаљком која им очигледно смета, одмах су ми пришла три полицајца која су покушала да ме савладају. Мирно сам отишао, ухапсили су ме и написали казну за ремећење јавног реда и мира, на шта ћемо се жалити и нећемо платити јер нема никаквог основа за то“, казао је.
У међувремену је и динар укинут, уз нешто реторичког противљења званичног Београда и међународне заједнице. Како људи функционишу кад не могу у свом месту да дигну свој новац?
Људи су принуђени да иду у централну Србију да дигну новац, моја мајка иде у Рашку, где диже новац и купује намирнице и доноси их јер је то све мање могуће овде. Осим што је људима отежан свакодневни живот, мањак динара у оптицају гаси привредни живот који се углавном и сводио на финансијске и услужне делатности. Као дугогодишњу угоститељ небројено пута сам видео да када гости остану без новца, скокну до банкомата и подигну готовину или плате картицом, сада је то немогуће.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Гасе се угоститељски објекти, продавнице, имамо озбиљну економску кризу која се продубљује из дана у дан.
Пре десетак дана су затворене и поште Србије…
И поште су требало да буду обухваћене преговорима у Бриселу, као и мост и динар, али једностраном акцијом Приштине су затворене, чиме је ускраћена могућност комуникације, студенти не могу да плаћају своје дажбине, не можете послати документе, добити пошиљку. Заправо, угрожен нам је сваки облик деловања, рада и живота, све више и више.
Знам да је наредно питање тешко, али морам да га поставим. Где између одлучне Приштине, неодлучне међународне заједнице и Београда јаког само на речима видите излаз?
Ми имамо две могућности и обе су боље од садашњег затеченог стања. Један пут је да одемо у Србију, побегнемо одавде и некако се снађемо да живимо нормалним животом. Други је да останемо да се боримо и свој живот, како знамо и умемо, овде учинимо бољим. Ја бирам овај други пут.
Шта то претпоставља, како?
Борбу политичким путем, наша агенда је таква иако су нам руке везане са свих страна. Апелујем и овим путем на званични Београд да нам омогући слободу изражавања, говора и деловања. Годинама су неки људи овде своју власт учвршћивали ускраћивањем слободе…
Што је, између осталог, Оливер Ивановић платио главом.
То сте ви рекли.
Јесам. Приближавамо се септембру, прошле године се процењивало да је десетак хиљада школараца са севера уписано у школе у централној Србији, како сада стоје ствари?
То је превелик број, али стотине јесу сигурно. Раније су одлазили средњошколци, сада иду и основци. Док људи имају посла остају овде, а кад престану да раде придружују се својој деци. Није Србија никог оставила без хлеба, али посла је све мање после гашења Поштанске штедионице, затварања комплекса Бањска, пошта, продавница, кафића… То није иста кора хлеба као кад је зарадиш.
Извор: Нови Магазин
