Jedva sat vremena nakon što je Kersti Koventri, sa svega 41 godina, postala predsednica Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), čime je postala prva žena kao i prva osoba iz Afrike koja je imenovana na tu funkciju, suočila se sa nizom teških pitanja – poput onog kako će da izađe na kraj sa Donaldom Trampom.
Šta bi odgovorila nova predsednica MOK-a ako bi američki predsednik pokušao da izazove nerede tokom Olimpijade u Los Anđelesu zabranom ulaska sportista iz pojedinih zemalja? Koventri se osmehnula, pa odmah odgovorila, prenosi Gardijan.
„Imala sam posla sa ‘teškim’ ljudima na visokim pozicijama od svoje 20. godine. Ono što sam naučila je da će komunikacija biti ključna. To je nešto što će se dogoditi rano. Nećemo odstupiti od naših vrednosti. Solidarnost i osiguravanje da svaki sportista koji se kvalifikuje za Olimpijske igre ima mogućnost da prisustvuje Olimpijskim igrama i bude bezbedan tokom Olimpijskih igara“, odgovorila je Koventri.
Bio je to veoma impresivan odgovor, te je takođe poslala jasnu poruku. Koventri je možda neiskusna, ali je spremna da se suoči sa problemima, bilo da se radi o predsednicima Trampu, Putinu i Siju, o naoružanju sporta ili izazovima vođenja MOK-a kroz neizvesnu deceniju. Bila je podjednako brza kada su je pitali da li je potrebno više učiniti da se zaštiti ženski sport nakon bokserske kontroverze na Igrama u Parizu.
„Moj stav je da ćemo zaštititi žensku kategoriju i sportistkinje. Želim da radim zajedno sa međunarodnim federacijama. A mi ćemo to učiniti tako što ćemo uspostaviti radnu grupu koja će sve pregledati i analizirati“, poručila je Koventri.
Njeni odgovori ne treba da čude. U mračnom svetu zimbabveanske politike, Koventri je vešto izbegavala zamke kako bi napredovala. Taj uspon je počeo rano na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, gde ju je Robert Mugabe oslovio kao „zlatnu devojku“ Zimbabvea nakon što je osvojila tri medalje u bazenu. Diktator je ponovio istu frazu nakon što je osvojila još četiri medalje u Pekingu 2008. godine, ali se Koventri suočila sa kritikama jer je prihvatila 100.000 dolara kao nagradu za uspehe na državnoj televiziji u vreme kada su Zimbabveanci patili od gladi zbog hiperinflacije. Ipak, pokazala je da može da iskoristi svoj položaj za dobra dela, kada je rekla da „predsednik Mugabe zna da nešto treba da se promeni jer je toliko ljudi povređeno“. Još jedna kontroverza dogodila se 2018. godine, kada je postala ministarka sporta u kabinetu predsednika Emersona Mnangagve, koji je dobio nadimak „krokodil“ zbog svoje nemilosrdnosti.
Koventri se takođe suočila sa kritikama oko njenog rada njene dok je bila ministarka sporta. Afrička fudbalska konfederacija je od 2020. zabranila Zimbabveu da igra na domaćem terenu zbog nesigurnih stadiona, a Koventri nije uspela da reši taj problem. U međuvremenu, na Olimpijskim igrama u Parizu, Zimbabve je poslao delegaciju od 74 osobe za devet takmičara koji se takmiče, postavljajući pitanje da li je to bila dobra upotreba novca poreskih obveznika.
„Što se tiče moje zemlje, odlučila sam da pokušam da promenim stvari iznutra. Kritikovana sam, i to je u redu, jer na kraju dana, mislim da ne možete da stojite po strani i vrištite za promenu. Verujem da morate da sedite za stolom“, rekla je Koventri.
Ipak, sigurno je da će joj političke veštine koje je stekla u svojoj matičnoj zemlji biti od koristi u MOK-u. Za razliku od mnogih kandidata, nije imala skupi PR tim koji bi pomagao tokom kampanje, već su njen manifest napisali ona i njen muž. A jedini profesionalac za komunikacije koji joj je pomogao uradio je to besplatno – a nije čak ni bio sa njom u Grčkoj. Ali, što je najvažnije, imala je pokroviteljstvo Tomasa Baha, strašnog i moćnog predsednika MOK-a od 2013. Pod njegovim nadzorom, imenovano je više od dve trećine članova MOK-a koji su glasali na izborima. I u poslednjim danima izvršen je pritisak da se postigne rezultat koji je želeo.
Pitanje bez odgovora sada je šta se dalje dešava. Da li će to biti „kontinuitet Baha“, odnosno autoritarni pristup odozgo prema dole koji članovima ne daje mnogo prostora da bilo šta kažu? Ili će se dozvoliti malo svetla u organizaciju kojoj je to očajnički potrebno? Šta god da se desi, narednih osam godina će biti zanimljivo – i izazovno.
Izvor: NIN
