Недеља, 15 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Прича о несталим романима Иве Андрића

Журнал
Published: 16. јул, 2024.
Share
Тајна испод мртве мачке, Прича о несталим романима Иве Андрића, Предераг Савић, (Фото: Политика)
SHARE

Дело интригантног наслова „Тајна испод мртве мачке“ са поднасловом „Прича о несталим романима Иве Андрића“ после десетогодишњег истраживања и прикупљања обимне грађе коначно је стигло до читалачке публике.

Познати адвокат, новинар и писац Предраг Т. Савић из Београда написао је узбудљив причу, за коју сам каже да је нешто између романа, есеја, драме и психолошког трилера о нобеловцу Иви Андрићу. Књига је објављена као заједнички је издавачки подухват „Народне просвете“ и „Филипа Вишњића“.

У кући Иве Андрића у Херцег Новом за 20. јул заказана је промоција овог необичног романа. На представљању књиге, поред аутора говориће и др Милорад Вукановић, председник Српско националног вијећа из Дубровника, професор Жељко Комненовић председник Општине Тиват и Дејан Мастиловић, директор ИК “ Филип Вишњић“.

Текстове из књиге читаће Ненад Хаџи Маричић, стални члан Драме Народног позоришта у Београду. Три дана касније 23. јула промоција књиге одржаће се и у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу.

На питање зашто је рад на овом специфичном, интригантном и узбудљивом делу трајао толико дуго, Предраг Савић, одговара да се идеја о писању овог дела родила се још пре двадесетак година.

Интервју са Ивом Андрићем, архива ТВБ 1967

„У разговору са двојицом, сада покојних предивних људи и стручњака енциклопедијског знања –  Слободаном Милеуснићем, управником Музеја СПЦ и Синишом Димитријевићем, редитељем и публицистом, сазнао сам да је Иво Андрић, имао намеру да пише роман о звонима, као и да је помно проучавао српски римокатолички покрет.“

Савић појашњава да је 2014. године дошао у посед  списка од 500 библиографских јединица о звонима који се налази у заоставштини Иве Андрића у Историјском архиву САНУ.

„Почео сам да проучавам ту библиографију. То је на крају прерасло у пијанство срца и преокупацију. Почео сам и да скупљам звона, тако да данас имам и завидну колекцију. Паралелно сам проучавао Србе римокатолике, и чак успео са Сашом Недељковићем да напишем две историјске студије о дубровачким Србима. На том истраживачком  послу успео сам пронађем и простора за моју адвокатску струку и да рехабилитујем Андрићевог пријатеља др Мату Грацића, заборављеног великана и челника Срба римокатолика из Дубровника,“ наводи Савић и истиче да је прикупио више хиљада извора, књига, студија, новинарских текстова, научних радова, интернет страница, ТВ емисија…

„И заиста ми је требало много времена да то уобличим у коначну  форму“ каже он и истиче да су му у писању романа посебно помогла сазнања сакупљена из дела Мирослава Караулца, Жанете Ђукић Перишић, Јована Рукавине, Радована Поповића, Слободана Грубачића, Миљана Глишића и многих других.

Кроз разговоре са Андрићевим пријатељима, савременицима, политичарима, полицијским иследницима, знаним и незнаним личностима, аутор нам открива до сада непознате детаље из живота Андрића, његове ставове, страхова и дилеме, посебно у периоду непосредно после Другог светског рата. То је време почетка комунистичке владавине, која је обележена масовним ликвидацијама, посебно српске предратне интелектуалне елите.

Милорад Дурутовић: Јунговско читање Андрића

Из прегршти историјских података сазнајемо како се због Степинца и усташких злочина у Јасеновцу Иво Андрић одрекао римокатоличке вере, али и најсуровије детаље о ликвидацијама и прогонима из доба револуционарне правде, када је комунистичким неистомишљеницима живот висио о концу.

Кроз овај необичан роман дефилују: грофови Иво и Лујо Војиновић, Мато Грацић, Марко Мурат, Анатолиј Ивановић, Светозар Ћоровић, Антун Фарчић, Виктор Новак, Стеван Мољевић, Нико Бартуловић, Марко Ристић, Исидора Секулић, Бела Павловић, Димитрије Митриновић, Владимир Ваухник, Бранко Лазаревић, Рафаел Лемкин, Лудвик Хиршфелд и десетине других познатих личности.

На крају Предраг Савић, наглашава да ће захваљујући истрајном раду на прикупљању историјске грађе о Андрићу, ускоро светло дана угледати ново остварење:

„У питању је историјска студија са политичким портретима Иве Андрића, Ива Бартуловића и Владимира Ваухника. На овом пројекту радим заједно са великим истраживачем и неприкосновеним познаваоцем историје Николом Милованчевим, из Љубљане“.

Извор: Политика

TAGGED:Иво АндрићНестали романиПредраг Савић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ексклузивно: У припреми Декларација Народне скупштине Србије о Сребреници
Next Article Премијер Спајић: На плану реструктурирања Института Симо Милошевић радиће стручњаци Универзитета Црне Горе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Никола Јокић редефинисао концепт несебичне доминације

Пише: Иван Ђерковић До сада незабележени трипл-дабл који је Никола Јокић постигао на утакмици Денвер…

By Журнал

Џејк Џонсон: Нетањаху ризикује регионални рат

Превод: Журнал Пише: Џејк Џонсон Политички лидер Хамаса убијен је рано у сриједу у ономе…

By Журнал

Утицај технолошког прогреса на раст просечног животног стандарда: Никад није било боље?

Јасно је да су научне и технолошке иновације неопходне за раст продуктивности који обогаћује друштва,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Бранко Миловановић: Бити млад и сањати о правди

By Журнал
Други пишу

КО је КО – Абу Катада Аљбани: Албанац у влади Сирије, због тероризма под санкцијама САД

By Журнал
Други пишу

Веселин Матовић: Може ли се српски изједначити са тзв. црногорским језиком?

By Журнал
Други пишу

Драго Пилсел: Зашто ми није свеједно када се претјерује са Степинцем

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?