уторак, 20 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Саша Мујовић: Без изговора, без чекања, само рад

Журнал Published 18. април, 2025.
Share
Саша Мујовић, (Фото: Vijesti/Boris Pejović)
SHARE

Разговарао: Ненад Зечевић

Градоначелник Подгорице Саша Мујовић оцијенио је у интервјуу за Побједу да је задовољан учинцима градске управе у првих 100 дана мандата.

“Реконструисано је више од 30 саобраћајница, започета је изградња око 1.000 нових паркинг мјеста, а јавни превоз је побољшан увођењем нових линија, расписивањем тендера за набавку нових аутобуса и планираним бесплатним превозом за пензионере. Градска чистоћа је подигнута на виши ниво. Имамо нове уредно одржаване пластичне посуде, повећану фреквенцију одвоза отпада и саниране бројне дивље депоније. Покренуте су зелене праксе: рециклажа стакла, план за коришћење депонијског гаса и садња нових стабала. У области дигитализације покренута је израда апликације за плаћање градских и комуналних услуга”, казао је Мујовић додајући да нема изговора и чекања, већ само рад.

Које бисте пројекте или потезе издвојили као најважније током првих 100 дана градске управе осим ових које сте набројали? Који су изазови с којима сте се суочили одмах по преузимању функције и како сте их превазишли?

МУЈОВИЋ: У првих 100 дана рада, нова управа Главног града фокусирала се на конкретна побољшања квалитета живота грађана, упркос изазовима и затеченом стању, укључујући режим привременог финансирања који је успорио реализацију бројних планова. У фокусу је било унапређење саобраћајне инфраструктуре, јавног превоза, комуналног реда и транспарентности у раду.

Социјална подршка је повећана, посебно за новорођенчад и подстанаре, а обезбијеђена је додатна асистенција дјеци са сметњама у развоју. У спортску инфраструктуру планирана су знатна улагања. Посебна пажња посвећена је младима кроз отварање омладинског клуба и кандидатуру Подгорице за Европску пријестоницу младих 2028.

Нова градска управа је у првих 100 дана показала спремност, одговорност и стратешки приступ, постављајући темеље за равномјерни и одрживи развој Подгорице. Кроз посвећен рад, ефикасно управљање ресурсима, сарадњу с релевантним актерима и отворену комуникацију с грађанима, остварен је низ конкретних резултата. Градска управа остаје досљедна принципима одговорног и транспарентног управљања, с јасним циљем даљег унапређења квалитета живота свих грађанки и грађана главног града.

Главни град, нажалост, деценијама покушава да изгради колектор за пречишћавање отпадних вода. Што је конкретно урађено на изградњи колектора у Ботуну у протеклих 100 дана?

МУЈОВИЋ: Изградња централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Подгорици представља један од најважнијих инфраструктурних и еколошких пројеката. С обзиром на комплексност задатка, али и на забринутост локалне заједнице, Главни град је у претходном периоду спровео низ активности како би осигурао максималну транспарентност и стручно утемељен приступ.

Како одговарате на забринутост мјештана Ботуна који су у више наврата изражавали противљење овом пројекту и које су гаранције да колектор неће угрозити животну средину и здравље људи?

МУЈОВИЋ: Током протеклих 100 дана одржани су састанци с представницима Општине Зета, мјештанима насеља Ботун, међународним партнерима (KfW банка), извођачем радова (Кузу-Алкатас), њемачком консултантском кућом „Fichtner Water and Transport“, као и с релевантним државним институцијама. Циљ је био сагледавање свих аспеката пројекта и разматрање могућности унапређења техничких рјешења.

У том контексту, спроведено је низ поступака којима би се утврдила изводљивост додатних пројектних мјера као што су измјештање тачке испуста пречишћених вода за 1,5 км сјеверније у односу на првобитно рјешење, чиме се смањује утицај на слив Мораче; увођење квартерног третмана и коришћење соларне енергије за енергетски самоодржив систем; проширење канализационе мреже и одвођење отпадних вода с подручја Ботуна, Цијевне, Махале, Голубоваца и Вељег брда – укупно око 1.800 хектара сливног подручја; разматрање измјештања постројења за спаљивање муља на алтернативне локације и анализа могућности измјештања комплетног постројења у складу са законским, техничким и финансијским параметрима.

Вук Бачановић: Зашто је Мујовић потпуно у праву?

Ако сам добро разумио, разматрана су алтернативна рјешења за Ботун?

МУЈОВИЋ: Дакле, Главни град је разматрао алтернативна техничка рјешења, укључујући измјештање појединих функционалних сегмената постројења из насеља Ботун. Предлагано је, између осталог, да се спалионица муља измјести на друге локације – попут Дајбаба или Депоније – али приједлози нијесу прихваћени из различитих разлога, укључујући противљење мјештана и техничке изазове.

Измјене локације колектора нијесу могуће без покретања нове тендерске процедуре, што би угрозило реализацију пројекта. КфW банка је изричито саопштила да промјене локације нијесу прихватљиве ни дозвољене, а средства која су обезбијеђена за реализацију важе до краја јуна 2025. године. Додатно, већина опреме за колектор је већ испоручена у Црну Гору, чиме би евентуално измјештање изазвало и правне посљедице, укључујући могућност тужбе.

На основу законске процедуре, Агенција за заштиту животне средине је завршила елаборат о утицају на животну средину, а тренутно је у току обрада пристиглих коментара из јавне расправе. Рок за измјену и допуну је 90 дана од пријема, а Главни град, у сарадњи с обрађивачем елабората, доставиће одговоре на све примједбе и пружити додатна појашњења која се тичу утицаја на здравље људи и заштиту животне средине.

Ниједна активност се неће спроводити без додатне стручне процјене и комуникације с грађанима.

Овај пројекат, поред локалног значаја, дио је шире обавезе Црне Горе у оквиру преговарачког поглавља 27, а Главни град остаје посвећен проналажењу компромисних рјешења која ће бити у интересу грађана, заштити животне средине и законитости цјелокупног процеса.

Вратимо се на тренутно главни саобраћајни чеп у главном граду. Какав је статус радова на Булевару Војислављевића и када се очекује његово коначно завршавање?

МУЈОВИЋ: Изградња Булевара Војислављевића представља један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката Главног града. Када је ријеч о дионици од кружног тока у Улици зетских владара до пасареле, планирано је да радови почну крајем априла 2025. године, с обзиром на то да је на овом дијелу трасе завршено око 90 одсто поступка експропријације.

Међутим, дио власника се не слаже с понуђеном цијеном надокнаде, иако је иста одређена од стране надлежне комисије у складу с важећим законским процедурама. У конкретном случају, понуђена цијена износи 310 еура по квадратном метру и сматра се максималном за тај дио града. Ипак, ако то законски оквир омогући, Главни град је спреман да размотри могућност издвајања додатних средстава, у циљу постизања договора у обостраном интересу.

Главни град остаје посвећен рјешавању свих отворених питања на законит, транспарентан и одговоран начин, како би се омогућило даље напредовање у реализацији радова на Булевару Војислављевића.

Саша Мујовић: Цијела Подгорица је уз Цетиње

Саобраћајни проблеми су све већи – који су конкретни кораци предузети за унапређење саобраћајне инфраструктуре у граду? Да ли постоји план за развој јавног превоза, као дугорочног рјешења за саобраћајне гужве?

МУЈОВИЋ: Градска управа континуирано спроводи низ мјера са циљем унапређења саобраћајне инфраструктуре, јавног превоза и укупног комуналног реда. Фокус је на стварању функционалнијег, сигурнијег и одрживијег саобраћајног система за све грађане.

Када је ријеч о јавном превозу, Главни град је расписао тендер у вриједности од два милиона еура за набавку нових аутобуса. Уведене су двије нове линије, а у процедури је и увођење бесплатног превоза за пензионере. Поред тога, планирана је изградња нових аутобуских стајалишта и модернизација возног парка, у циљу стварања поузданије и приступачније мреже линијског превоза.

Ради боље проточности саобраћаја и безбједности пјешака, постављени су заштитни стубићи на више локација – међу којима су Булевар Пера Ћетковића, Улица московска и Булевар Џорџа Вашингтона. Међутим, дио грађана намјерно уклања или оштећује постављене стубиће. Примјер за то је локација код Кривог моста, гдје су више пута поправљани након што су их појединци уклонили како би могли непрописно да скрећу улијево из правца Забјела – упркос забрани и чињеници да се дозвољено скретање налази неколико метара даље. Оваква понашања нарушавају ред и додатно отежавају свакодневно функционисање саобраћаја.

Слична пракса је и с непрописним паркирањем. Нажалост, свакодневно свједочимо случајевима гдје возачи са „упаљена четири жмигавца“ правдају заустављање на тротоару, пјешачком прелазу или у другој саобраћајној траци – што додатно угрожава безбједност свих учесника у саобраћају и ствара застоје. Овакви поступци најбољи су примјер саобраћајне некултуре и неодговорности према колективном интересу.

Уз све то, треба узети у обзир и реалност претјераног броја возила на територији главног града, који из године у годину рапидно расте. Физички је немогуће обезбиједити присуство комуналних служби на сваком мјесту, у сваком тренутку – посебно узимајући у обзир ограничене ресурсе, број извршилаца и важећи законски оквир. Тако, један комунални полицајац тренутно покрива подручје од парк-шуме Толоши до Доње Горице.

Како коментаришете проблем непрописног паркирања и спорост у његовом санкционисању?

МУЈОВИЋ: Главни град је покренуо иницијативу према Министарству унутрашњих послова са циљем да се Комуналној полицији прошире овлашћења, како би могла директно да издаје казне за непрописно паркирање и заустављање. Јачање казнене политике за несавјесне возаче представља један од кључних корака ка унапређењу саобраћајне културе и функционисању саобраћајница.

Додатно, ради побољшања протока саобраћаја, на Булевару Светог Петра Цетињског у Подгорици већ је успостављен тзв. „зелени талас“ у оба смјера. У јутарњим сатима, грађани који се крећу из правца Толоша ка Старом аеродрому, брзином од 40 до 50 км/х, ову дионицу прелазе за три–четири минута. Исти режим функционише и у поподневним часовима, у смјеру од Старог аеродрома ка насељу Толоши, како би се омогућио ефикаснији повратак грађана кућама након радног дана.

Бојић о тужби Мујовића против Николића и ДПС-а: Стратешки циљ одшкринути врата тужилаштву 

Постоје ли конкретни планови за увођење „зелених таласа“, паметних семафора или реорганизацију кључних раскрсница?

МУЈОВИЋ: Крајем 2024. године имплементиран је систем адаптибилног управљања саобраћајем – тзв. „паметни семафори“ – на десет раскрсница у граду. За разлику од претходног фиксног режима рада, нови систем користи велики број сензора и технологију видео-детекције за праћење саобраћајних токова у реалном времену, омогућавајући тако динамичку оптимизацију рада семафора. Систем додатно укључује тастере за најаву пјешака (тзв. жуте кутије), који омогућавају бржу реакцију сигнализације и безбједније преласке на пјешачким прелазима. Семафори су подешени и да дају приоритет одређеним категоријама возила – попут возила јавног градског превоза и хитних служби. Препознавањем ових возила, систем може прилагодити свјетлосну сигнализацију тако да им омогући бржи пролазак кроз раскрсницу.

Једна од кључних предности овог система је могућност прикупљања и анализе саобраћајних података, што ће омогућити прецизније и ефикасније планирање будућих инфраструктурних рјешења.

За 2025. годину планирана је друга фаза имплементације адаптибилног система, која ће обухватити раскрснице дуж Булевара Светог Петра Цетињског и Булевара Ивана Црнојевића. Очекује се да ће овај концепт, заснован на напредној детекцији возила, допринијети оптимизацији саобраћајних токова у просјеку од 10 до 20 одсто, чиме се ствара значајан помак ка модернијем и одрживијем саобраћајном систему главног града.

У циљу дугорочног планирања, Главни град је формирао комисију која ће пратити израду стратегије развоја саобраћаја. Стратегија ће обухватити анализу постојећег стања и дати препоруке за одрживи саобраћајни развој. Додатно, планира се измјена цјеновне политике паркирања у центру града, како би се подстакла мања употреба аутомобила у ужем језгру града и смањиле гужве.

Градска управа остаје посвећена унапређењу саобраћаја и стварању функционалног, одрживог и сигурног система кретања за све.

Војин Грубач: Било би сврсисходно подржати Сашу Мујовића, као и Јелену

Каква је политика градске управе када је ријеч о подршци изградњи вјерских објеката различитих конфесија имајући у виду најаву о изградњи више од 20 нових вјерских објеката? Како обезбјеђујете равнотежу између потреба вјерских заједница и очувања јавног простора?

МУЈОВИЋ: Изградња вјерских објеката је у надлежности вјерских заједница и реализује се у складу са законском регулативом и важећим планским документима. Главни град све захтјеве вјерских заједница разматра објективно и непристрасно, без икакве дискриминације, уважавајући чињеницу да су ти захтјеви у складу с потребама и интересима грађана који живе у различитим дјеловима Подгорице. Градска управа поступа одговорно и настоји да се очува равнотежа између потреба вјерских заједница и интереса шире друштвене заједнице.

Како се у наредном периоду очекује усвајање измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Подгорице – који је припремило надлежно министарство у складу са Законом о планирању простора и изградњи објеката – прецизнији одговори о планираним локацијама за изградњу вјерских објеката биће могући након усвајања тог документа.

Главни град поштује право на слободу вјероисповијести и подржава иницијативе које су усклађене са законом, планским рјешењима и интересима локалне заједнице. Развој града подразумијева и развој заједница које у њему живе, а у том контексту изградња вјерских објеката – као мјеста духовности, заједништва и идентитета – има своју важну улогу. Тиме се додатно јачају вриједности међусобног поштовања, толеранције и мултиконфесионалног суживота, по чему је Подгорица одувијек била препозната.

Какви су планови везани за реновирање или изградњу новог Градског стадиона? Да ли је градска управа укључена у планирање и финансирање стадиона, с обзиром на важност тог објекта за спорт и културу града? Колико су реалне најаве да ће Подгорица добити савремени стадион који испуњава УЕФА стандарде? Можете ли појаснити да ли постоје конкретни рокови, планови или партнери у реализацији тог пројекта?

МУЈОВИЋ: Градски стадион представља један од најзначајнијих спортских објеката и има важно мјесто у плановима развоја спортске инфраструктуре Подгорице.

У претходном периоду ријешен је вишегодишњи проблем травнате подлоге, чиме су унапријеђени услови за одигравање утакмица. Замјена траве планирана је за крај априла 2025. године, а очекује се да ће радови бити завршени у року од 45 дана.

Поред тога, у Плану јавних набавки Управе за капиталне пројекте предвиђено је покретање изградње Источне трибине Градског стадиона с подземном гаражом – у вриједности од 26,4 милиона еура с ПДВ-ом.

Пројекат је могуће реализовати и финансирати кроз мултилатералну сарадњу између Владе Црне Горе, Главног града и Фудбалског савеза Црне Горе, што је уједно предвиђено законским оквиром. Тренутно су у току договори о начину и моделу суфинансирања, након чега ће услиједити потписивање споразума. Тиме ће бити створени услови за почетак реализације овог значајног пројекта.

Када је ријеч о изградњи националног стадиона, разматра се локација на подручју Старог аеродрома, урбанистички већ предвиђена за ову намјену. Међутим, с обзиром на то да би реализација таквог објекта подразумијевала комплетну изградњу од темеља, његова реализација би могла бити планирана у оквиру наредног петогодишњег периода – од 2030. до 2035. године. Национални стадион би, наравно, био изграђен у складу са стандардима УЕФА и ФИФА.

И у случају реализације националног стадиона, Градски стадион под Горицом задржао би своју функцију – као дом ФК Будућност и млађих репрезентативних селекција. Тиме би се сачувао и даље користио објекат од посебног историјског и симболичког значаја за Подгорицу.

Главни град остаје посвећен даљем развоју спортске инфраструктуре, модернизацији постојећих објеката и стварању што бољих услова за спортисте, клубове и грађане – у партнерству са спортским савезима и свим релевантним институцијама.

Саша Мујовић „на брду“, опоненти „под брдом“

Моја вјерска увјерења не утичу на професионалне одлуке

 Недавно сте учествовали у јавном вјерском обреду што је изазвало бројне реакције. Како одговарате на критике да градоначелник треба да остане неутралан када је ријеч о вјери?

МУЈОВИЋ: Као носилац јавне функције и неко ко се залаже за отвореност, транспарентност и доступност у раду, свјестан сам да право на приватност, као и евентуална критика, стоје у обрнутом односу према значају функције коју неко обавља. Јавна дужност подразумијева виши степен одговорности, али и појачану пажњу јавности.

Када је ријеч о присуству догађајима, укључујући и онима вјерског карактера – попут ифтара или црквене славе у Момишићима – такви наступи не представљају изражавање личних вјерских увјерења, већ прије свега институционални чин поштовања према грађанима и заједницама које чине дио друштвеног ткива нашег града. Подгорица је мултиконфесионална средина и управо та разноликост – вјерска, културна и идентитетска – представља једну од њених највећих вриједности.

Сматрате ли да Ваше лично вјерско увјерење може утицати на обављање јавне функције?

МУЈОВИЋ: Моја лична убјеђења ни на који начин не утичу на професионалне одлуке које доносим у оквиру својих надлежности. Сваку дужност обављам искључиво вођен јавним интересом, уз пуно поштовање уставних начела, законитости и једнаког односа према свим грађанима.

Подгорица је и треба да остане град по мјери свих својих становника – без изузетака, с пуним уважавањем права на различитост, слободу изражавања и међусобно поштовање.

Саша Мујовић за Журнал: На располагању сам како би се превазишла криза власти у Подгорици

КК Будућност Воли није занемарена, прошле године опредијељено милион еура

Лично сте интервенисали и користили своје конекције када су у питању спонзорства за разне клубове под патронатом Главног града укључујући ФК Будућност, ЖРК Будућност и ватерполо клуб. Зашто је утисак да изостаје подршка КК Будућност Воли, који је уз рукометашице најпознатији спортски бренд главног града?

МУЈОВИЋ: Градска управа Главног града Подгорица препознаје значај спортских колектива као важних носилаца спортског духа, идентитета и традиције нашег града. Наш циљ је успостављање правичних, транспарентних и одрживих механизама подршке свим спортским клубовима чији је оснивач Главни град – без изузетака и уз поштовање законских и буџетских процедура.

Расподјела средстава клубовима, укључујући и Кошаркашки клуб Будућност Воли, врши се искључиво путем јавног конкурса. Због режима привременог финансирања на почетку године, конкурс је расписан с извјесним кашњењем – што је административна околност на коју градска управа није могла утицати. Сходно закону, конкурс се расписује најкасније 30 дана након усвајања буџета Главног града, а све процедуре су спроведене уз максималну ефикасност.

Клубови чији је оснивач Главни град били су у обавези да најкасније до 1. септембра претходне године доставе план трошкова за наредну буџетску годину. На основу тога, средства за њих су већ укључена у приједлог буџета за 2025. годину и биће исплаћена у најкраћем законском року, у складу са закљученим уговорима.

Када је ријеч о КК Будућност Воли, желимо јасно истаћи да овај клуб није занемарен, нити неправедно третиран. Напротив, Главни град у потпуности цијени његов историјски и савремени значај, као једног од најважнијих спортских брендова Подгорице и Црне Горе. Само у прошлој години, Главни град је овом клубу опредијелио износ од 1.000.000 еура, уз омогућавање бесплатних термина за тренинге у објектима јавног предузећа „Спортски објекти“.

Осим тога, у претходном периоду Главни град је преузео бригу о Женском рукометном клубу Будућност, који се налазио у озбиљним проблемима, иако су се до тада као оснивачи водила приватна лица. Такође, Главни град је стао иза ПВК Будућност, којем је ове године удвостручен број термина на затвореном базену СЦ „Морача“. Потписан је и протокол с Ватерполо и пливачким савезом за одржавање Свјетског купа у Подгорици.

Подсјећамо да Главни град, осим што финансира клубове, истима омогућава и бесплатно коришћење спортских термина, што је издатак који додатно потврђује ниво подршке локалне упра и с представницима КК Будућност Воли и нејасно је на основу којих информација се формира наратив о недостатку подршке. Главни град остаје досљедан принципима одговорног управљања и једнаког третмана свих спортских субјеката, са циљем стварања стабилног и подстицајног амбијента за даљи развој спорта у Подгорици.

Извор: Побједа

TAGGED:градоначелникизговоринтервјуНенад ЗечевићПодгорицарадСаша Мујовић
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Туфик Софтић: Кроз маглу дуванског дима
Next Article Љубомир Симовић – чувар речи, глас народа, хроничар душе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Иде ли Жељко у 19. Фајнал фор Евролиге?

У Мадриду се игра пета утакмица четвртфинала Евролиге између домаћег Краљевског (Реал, Ројал…) клуба и…

By Журнал

Не зна се чије смо цигарете заплијенили, ни гдје ће завршити

Директор Управе прихода и царина Раде Милошевић упутио нас је да питања пошаљемо мејлом, што…

By Журнал

Никола Милованчев: О Црној Гори и о идеји Р. Љушића о србијанском народу

Пише: Никола Милованчев Историчар г. Радош Љушић објавио је у Политици од 4. јуна 2024.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Откривена језива група сексуалних предатора: Размењивали фотографије девојчица, својих мајки и сестара

By Журнал
Други пишу

Стефан Славковић: Пророк америчког кошмара

By Журнал
Други пишу

У Матици српској у Новом Саду Будимиру Дубаку уручена награда „Бескрајни плави круг“

By Журнал
Други пишу

Капитализам у романима Чарлса Дикенса: Неједнакости, дечији рад и други нерешени проблеми

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог