Dan uoči praznika demokratije, vrh policije je došao kod predstavnika opozicije da ih upita da li je tačno ono što kažu domaće i strane službe – da će zla opozicija nasilno upasti u Republičku izbornu komisiju.
Ujedno, policija je došla – očito u svojstvu predsednikovog portparola – i da kaže opoziciji kako im predsednik poručuje da će se poštovati izborna volja građana: ako pobede, on, predsednik će to u svojoj veličini priznati.
Takođe dan pred praznik demokratije, taj isti predsednik je verovatno postavio svetski rekord sa ukupno sedam televizijskih intervjua u istom danu.
Novinarka RTS-a Bojana Mlađenović je, čak, predsednikovo gostovanje na RTS-u nazvala “predstavljanjem”, kao da predsednik nije tek obični član neke stranke, već je kandidat na izborima.
(Igrom slučaja znam da se urednici i novinari nedeljnika mnogo iznerviraju kad četvrtkom u konkurentskim novinama vide intervju sa istom osobom koja je i sa njima razgovarala. Izlišno je ovde pitati da li se neka televizija usprotivila ovom samopregornom medijskom protagonizmu predsednikovom i rekla – izvinite, nema svrhe da gostujete kod nas, sve ste to već rekli 5 ili 6 puta danas i još 200 puta tokom prošlog meseca.)
A onda je svanuo dan izbora, a izbori su praznik demokratije.
Kao i svaki put do sada, praznik demokratije obilovao je tradicionalnim narodnim izbornim običajima – kupovinom glasova na veliko, duplim spiskovima, fotografisanjem biračkog listića kako bi se dokazala pravovernost, maltretiranjem zlih posmatrača izbora, pritiscima, nasiljem…
U Odžacima je pokrenuta nova tradicija, da se posmatračkoj misiji razlupa automobil, a kako bi se obezbedila zakonitost razlupavanja, nemili događaj se odigrao u dvorištu policijske stanice.
Posebno poglavlje praznika demokratije bio je organizovani prevoz za birače pravilnog usmerenja – s obzirom da država Srbija ne diskriminiše svoje građane, birači su imali organizovani prevoz, kako sa lokalnih, tako i sa međunarodnih destinacija.
Tako su se tokom praznika demokratije po Beogradu obreli silni glasači koji nisu znali ni gde se nalaze, a još manje gde treba da idu da glasaju. Možda bi neko postavio pitanje da li su znali za koga treba da glasaju, ali se predsednik postarao da reši tu nedoumicu, navodeći da se opoziciji “ne sviđa kojeg su ti ljudi političkog opredeljenja”, dovodeći nas tako u nesretnu poziciju da se zapitamo odakle predsednik zna kojeg su opredeljenja ovi birači-turisti.
Nisu svi birači-turisti lutali Beogradom ne znajući gde im je dodeljeno biračko mesto – eno, na primer, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine uredno je glasao u Novom Sadu, gde mu je, kako kaže – prebivalište. Nažalost, ministar nije zastao da objasni kako uspeva da ministruje u jednoj državi, a da ima prebivalište u drugoj.
Ipak, bilo je i glasova koji su se pobunili protiv ovakvih tradicionalnih narodnih izbornih običaja.
“Na hiljade ljudi su dovedeni u Beograd, upisani u birački spisak, kako bi popravili rezultat SNS-a. Neću da pričam o novcu koji je angažovan da se kupuju glasovi, videćete za narednih nekoliko dana, prema nekim informacijama čak su neki ljudi i uhapšeni i verovatno će biti procesuirani. To što se dešavalo danas u izbornom danu u Beogradu ličilo je na sve, samo ne na izborni proces”, ogorčeno je nakon završetka praznika demokratije pričao Dragan Stevanović, potpredsednik izvršnog odbora SNS-a.
Ako se u ovom trenutku čitalac namrštio i vratio da ponovo pročita prethodnu izjavu Dragana Stevanovića – u pravu je: ova izjava je čist falsifikat.
Naime, Stevanović jeste sve ovo rekao, samo uz male izmene: umesto “hiljade” je rekao “stotine, umesto “Beograd” rekao je “Surdulica”, a umesto “SNS” rekao je “SPS”.
Ovo šokantno saznanje koje je preneo Stevanović otvara Pandorinu kutiju vezanu za praznik demokratije: šta ako je SPS po celoj Srbiji upisivao birače gde im odgovara, plaćao glasove i razvozio novopečene birače?
Još gore, šta ako je to radila opozicija? Šta ako izborni rezultati nisu realni, već je Srpska napredna stranka žestoko pokradena na svim biračkim mestima, a zla opozicija je putem svojih tajkunskih medija za sve to okrivila predsednika?
A predsednik je u svojoj blagosti prešao preko Surdulice i sasvim očite opozicione krađe širom Srbije: pre izbora je rekao da očekuje da će izbori proteći u demokratskim i fer uslovima, te je u intervjuu RTS-u nakon izbora to i potvrdio, ističući samo nemili događaj iz Odžaka i razlupani automobil posmatračke misije.
Tradicionalni narodni izborni običaji iz Surdulice i širom Srbije, kojima je, očigledno, pokradena vladajuća stranka, promakli su i izvestiocu Evropskog parlamenta Vladimiru Bilčiku, koji je, nakon uznemirujućeg izveštaja ODIHR-a, umirio domaću javnost, rekavši da nepravilnosti tokom izbornog dana “nisu bile veće neregularnosti”, te da posmatrači jesu primetili “da su izbori dobro sprovedeni i dobro vođeni”.
I Sjedinjene Američke Države – a svi znamo da oni podržavaju zlu opoziciju, jer je predsednik to bezbroj puta nagovestio – rekle su da se raduju saradnji sa sledećom vladom Srbije, čime su jasno zabašurili opozicionu krađu izbora i još jednom potvrdile naklonjenost zloj opoziciji.
A opozicija, koja ni ne krije da želi da dođe na vlast, neometano krade i dalje.
Piše: Radmilo Marković, novinar Birna.
Izvor: novaekonomija.rs
