Пише: Редакција
Жак Сапир, познати француски економиста саопштио је да је недавно завршени самит БРИКС земаља у Казању – које по паритету ковне моћи представљају више од 33 одсто глобалног БДП-а у поређењу са 29 одсто које држи група водећих западних земаља Г7 – за резултат имао три важне одлуке. То су, како је навео: институционализација категорије “партнерских земаља” унутар БРИКС-а, стварање БРИКС-Clear система за олакшавање размјене између чланица и партнерских земаља, те оснивање БРИКС-овог (ре)осигуравајућег друштва.
“Посљедице ових одлука биће веома значајне, не само за БРИКС и њихове сараднике него и за западни свијет. Кретање према глобалном “дезападњачењу” се убрзава”, казао је Сапир.
По његовим ријечима, присуство Индонезије, Малезије, Тајланда и Вијетнама у овој категорији “партнера” имплицира да би БРИКС, који је већ доминантан у Азији захваљујући чланству Кине и Индије, могао постати хегемон у овој регији.
Друга битна одлука, формирање „БРИКС Clear-а“ – система поравнања и клиринга за трговину унутар савеза и трговину између “партнерских” земаља – има за циљ стварање алтернативе СВИФТ систему, чији ће приоритет бити кориштење националних валута као инструмената за подмиривање међународних трансакција. Клиринг трансакције одвијаће се путем “stablecoin-а” којим управља БРИКС-ова Нова развојна банка. Овај систем црпи инспирацију из Европске платне уније (1950.-1957.). Тада су се обрачуни трансакција и коначни обрачун вршили у доларима. У БРИКС Clear-у, “stablecoin” ће служити као обрачунска јединица, а коначно поравнање обављат ће се у локалним валутама.
“Питање клиринга је важно јер ће трговина бити мултилатерална, између 22 земље (9 чланица БРИКС-а и 13 земаља партнера)”, истиче овај економиста.
Независност од долара
Пошто трговина захтијева услуге осигурања (и за сам уговор и за превоз), стандардна процедура тој пракси је и успостављање активности реосигурања. С (Ре)осигуравајућим друштвом БРИКС гради своју независност од западних осигуравајућих друштава. Ова мјера ће олакшати трговину унутар БРИКС-а, као и трговину са “партнерским” земљама и уопштено са сваком земљом која жели да тргује са “БРИКС-овом зоном”.
Сапир наглашава да ће БРИКС Clear и (Ре)осигуравајуће друштво нужно имати значајне посљедице за структуру глобалне трговине и међународну употребу долара и еура.
“Посљедице за структуру глобалне трговине могу се подијелити у двије категорије. Прва укључује преусмјеравање трговинских токова због преференцијалних услова за трговину унутар земаља БРИКС-а и између БРИКС-ових партнера. Губитак извоза за “не-БРИКС” и западне земље износит ће 5-7 посто волумена за западне земље. Иако ова бројка није значајна, удио би могао увелико варирати од земље до земље и за неке имати дестабилишуће последице. Друга, непосреднија последица лежи у губитку послова западних друштава за осигурање и реосигурање специјалозованих за трговинско осигурање, који ће нужно бити значајан. Монетарне посљедице масовног и релативно брзог процеса дедоларизације – иако израз “дедоларизација” одбијају двије земље БРИКС-а (Индија и Бразил) које упркос томе одобравају и подржавају БРИКС Clear систем – биће значајне”, предвиђа француски економиста.
Трговина унутар БРИКС-а и она с партнерским земљама сада представља 35-40 одсто глобалне трговине. Иако се дио ње већ одвија у локалним валутама, чини се врло мало вјеројатним да тај удио премашује 20 одсто трговине унутар БРИКС-а и трговине с партнерским земљама. То значи да би се 28-32 посто глобалне трговине, која се тренутно одвија у доларима и еурима, поступно могло трансформисати унутар оквира БРИКС Clear у трговину независну од долара и еура, прогнозира Сапир.
Масовна продаја обвезница
Потенцијално би “дедоларизовани” удио кроз БРИКС Clear у сљедећих пет година износио између 70-80 посто, што би представљало између 19,5 и 25,5 посто глобалне трговине.
Механички, удио долара у међународним трансакцијама смањио би се у складу с тим, предвиђа овај економиста.
“Ако процијенимо да удио валуте у резервама Централне банке грубо одражава кориштење тих валута у трговини, удио долара могао би пасти с 58 посто садашњих укупних глобалних резерви на око 35-40 посто. Удио еура би био много мање погођен јер се еуро тренутно углавном користи у трговини унутар ЕУ и са непосредним партнерима ЕУ гдје је, осим Турске, утицај трговине са ‘зоном БРИКС’-а на ниском нивоу. Међутим, тај утицај не би био ограничен само на нагли пад долара и пораст ‘других валута’, јер се износи у доларима које држе централне банке, држе у облику америчких државних обвезница“, каже Сапир.
Пад с 58% на 34%-39% у резервама централних банака америчког долара, како даље додаје, имплицирао би масовну продају обвезница државног трезора(САД), што би узроковало колапс јавног тржишта обвезница и значајне потешкоће за америчко министарство финансија приликом рефинансирања дуга Сједињених Држава. Стога се може сматрати да ће имплементација БРИКС Clear система имати значајне импликације на стабилност глобалног монетарног система, прецизније на онај „западни“ дио глобалног монетарног система.”, поентира Сапир.
