Пише: Алфред де Зајас
Превод: Журнал
Казанска декларација од 23. октобра 2024. године, усвојена на 16. самиту БРИКС-а[1], који је Русија организовала у граду Казану на ријеци Волги од 22. до 24. октобра и на коме је учествовало 36 земаља[2], представља прекретницу за човјечанство. У ваздуху је нада, одређени оптимизам да можемо постепено промијенити парадигму, уредити свјетски неред, одмакнути се од менталитета блокова, напустити конфронтациону политику, смањити зависност од америчког долара и осмислити кохерентну политику за унапрјеђење трговинске, друштвене и културне размјене, у складу са Циљевима и Принципима Повеље УН-а и у духу УНЕСКО-ове оснивачке повеље[3].
Истина је, међутим, да провокације САД-а и НАТО-а и ратно хушкање вјероватно неће ускоро нестати. У ствари, судећи по ономе што читамо у главним медијима, долази до пораста ратнохушкачке реторике на Западу, и права је опасност да ће континуирана ескалација гурнути човјечанство у Апокалипсу – у том случају Повеља УН-а и Казанска декларација неће значити ништа, јер више нећемо насељавати планету Земљу. Цивилизације нису вјечне. Асирска, Персијска, Етрурска, Мајанска[4] цивилизација све су нестале. Сутра бисмо се могли пробудити мртви – ако не спријечимо нуклеарни сукоб. Као што је пјевао Џон Ленон, „Рат је завршен – ако ти то желиш“[5].
Иако ће тензије трајати још дуго, само постојање БРИКС-а и визионарски самит у Казану представљају алтернативу западњачком нихилизму. БРИКС је управо примио 13 нових чланица, а још десетине земаља желе да се прикључе. Ово је снажан доказ да се свијет мијења и да ће наставити да се удаљава од хегемонистичких амбиција Сједињених Држава. Уистину, БРИКС далеко реалније одражава свјетску стварност него ЕУ или Г-7. Нових тринаест чланица су Алжир, Бјелорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Казахстан, Малезија, Нигерија, Тајланд, Турска, Уганда, Узбекистан и Вијетнам – панорама која обухвата све континенте.
За разлику од Самита УН о будућности и Пакта за будућност[6] од 20. до 22. септембра 2024. године, Казанска декларација са своја 134 параграфа представља значајан корак ка развоју мултиполарног свјетског поретка и потврду воље Глобалне већине да ојача међународни мир и безбједност кроз мултилатерализам. Повратак на начела и циљеве УН могућ је када довољан број држава одлучи да све разлике рјешава дипломатијом и дјелује у доброј вјери, умјесто да настави са „културом обмане“[7]. Међународна сарадња зависи од узајамног повјерења и поштовања, од добре воље, поштеног испуњења уговора и начела *pacta sunt servanda*[8], као и искрене жеље да се подстакне пријатељство међу народима у свим областима путем културне размјене, спорта и трговине, у духу УНЕСКО-а.
Познати француски економиста: одлуке БРИКС-а у Казању имаће велики утицај на употребу долара и еура
Вриједи истаћи нека конкретна постигнућа и предлоге са самита у Казану, који показују нову спремност да се крене напријед у духу солидарности и превазиђе конфронтациони приступ САД-а и европских држава.
Казанска декларација наглашава заједничку приврженост сувереној једнакости, инклузивности, консензусу и демократији. У том контексту подсјећамо на Резолуцију Генералне скупштине УН 60/1 од 24. октобра 2005. године, чији је параграф 135 навео: „Потврђујемо да је демократија универзална вриједност заснована на слободно израженој вољи народа да сам одреди свој политички, економски, друштвени и културни систем и учествује у свим аспектима свог живота. Такође потврђујемо да, иако демократије дијеле заједничке особине, не постоји један модел демократије, те да она не припада ниједној земљи или региону, и потврђујемо потребу за поштовањем суверенитета и права на самоопредјељење. Истичемо да су демократија, развој и поштовање свих људских права и основних слобода међусобно повезани и подржавају се.“[9] Ово је приступ „живи и пусти друге да живе“ Глобалне већине, која одбацује ароганцију неких западних земаља које инсистирају да је само „западни“ модел демократије ваљан.
Свеобухватна агенда Казанске декларације обухвата широк спектар активности у областима изградње и очувања мира, климатских промјена и заштите животне средине, глобалног здравља и пандемије, борбе против међународне трговине дрогом и тероризма, подршке учешћу жена, међудржавне размјене, енергетске сигурности, дигитализације, финансијске сарадње и потребе за дедоларизацијом. Разматрани су и представљени предлози за нове мултилатералне механизме за прекограничну трговину и финансије, укључујући и модалитете за креирање нове валуте, што су, наравно, дугорочни и сложени подухвати. Посебно су значајни параграфи 62–69 Декларације.
У међувремену, БРИКС је основао комисију за проучавање ових предлога и разматра алтернативе за SWIFT – амерички систем међународне банкарске комуникације и преноса новца – као и за осигурање међународне трговине, која је злоупотребљена као средство за наметање доларске доминације. Међутим, чак и без оперативних алтернатива заснованих на не-доларским и не-SWIFT рјешењима, билатерална трговина у другим националним валутама убрзано расте. SWIFT извјештава да је коришћење америчког долара у међународној трговини пало на 49%, док Русија и Кина већину своје трговине обављају у рубљама и јуанима.
Јачање мултилатерализма
У параграфу 6 Декларације стоји, између осталог: „Запажамо појаву нових центара моћи, доношења политика и економског раста, који могу прокрчити пут ка праведнијем, поштенијем, демократском и уравнотеженом мултиполарном свјетском поретку. Мултиполарност може проширити могућности за [развијајуће земље] да ослободе свој конструктивни потенцијал и уживају у свеобухватно корисној, инклузивној и праведној економској глобализацији и сарадњи. Имајући у виду потребу да се садашња архитектура међународних односа прилагоди како би боље одражавала савремене реалности, поново потврђујемо своју посвећеност мултилатерализму и поштовању међународног права, укључујући Циљеве и Начела утврђена у Повељи Уједињених нација као њеном незамјењивом темељу, као и централној улози УН-а у међународном систему, у коме суверене државе сарађују на очувању међународног мира и безбједности, унапрјеђењу одрживог развоја, осигурању и заштити демократије, људских права и основних слобода за све, као и сарадњи заснованој на солидарности, узајамном поштовању, правди и једнакости.”
Миодраг Лекић: Самит БРИКС-а у Казању: раст савеза различитих
У Параграфу 7 наводи се: „… Као позитиван корак у овом правцу, признајемо позив на акцију за реформу глобалног управљања коју је покренула Бразил током свог предсједавања Г20. Такође признајемо дијалоге и партнерства која јачају сарадњу са афричким континентом, попут Самита Форума за сарадњу Кина-Африка, Индијско-афричког форума, Руско-афричког самита и Министарске конференције.“
Параграф 8 потврђује признање Јоханесбуршке декларације II из 2023. године и поново истиче „…подршку свеобухватној реформи Уједињених нација, укључујући Савјет безбједности, како би он постао демократскији, репрезентативнији, ефикаснији и дјелотворнији, као и да се повећа заступљеност земаља у развоју међу чланицама Савјета, како би могао адекватно одговорити на актуелне глобалне изазове…“
Одбацивање унилатерализма, посебно једностраних принудних мјера[10]
Параграф 10 истиче: „Дубоко смо забринути због реметилачког дјеловања незаконитих једностраних принудних мјера, укључујући нелегалне санкције, на свјетску економију, међународну трговину и постизање циљева одрживог развоја. Такве мјере подривају Повељу УН-а, мултилатерални трговински систем, као и споразуме о одрживом развоју и заштити животне средине. Оне такође негативно утичу на економски раст, енергетску, здравствену и прехрамбену сигурност, погоршавајући сиромаштво и еколошке изазове.“
Параграф 13 наглашава „… универзалну и инклузивну природу Агенде 2030 за одрживи развој и њених Циљева одрживог развоја, и да се њихова примјена мора прилагодити различитим националним околностима, капацитетима и нивоима развоја, уз поштовање националних политика и приоритета и у складу са националним законодавством… Осuђујемо покушаје да се развој подвргне дискриминаторним политички мотивисаним праксама, укључујући, али не ограничавајући се на једностране принудне мјере које су неспојиве с принципима Повеље УН-а, експлицитну или имплицитну политичку условљеност развојне помоћи, као и активности које имају за циљ компромитовање разноликости међународних пружалаца развојне помоћи.“
Параграф 22 поново наглашава да „… једностране принудне мјере, између осталог у облику једностраних економских санкција и секундарних санкција које су у супротности са међународним правом, имају далекосежне посљедице по људска права, укључујући право на развој, шире популације у циљаним државама, и несразмјерно погађају сиромашне и особе у рањивим ситуацијама. Због тога позивамо на њихово укидање.“
Параграф 34 истиче да „… суверенитет и територијални интегритет Сирије морају бити строго поштовани. Осuђујемо нелегално војно присуство страних сила које повећава ризик од великог сукоба у региону. Наглашавамо да илегалне једностране санкције озбиљно погоршавају патње сиријског народа.“
Параграф 83 одбацује „… једностране, казнене и дискриминаторске протекционистичке мјере, које нису у складу са међународним правом, под изговором бриге за животну средину, као што су једнострани и дискриминаторски механизми прилагођавања угљеничних граница (CBAM), захтјеви за дужном пажњом, порези и друге мјере, и поново потврђујемо пуну подршку позиву на COP28 за избјегавање једностраних трговинских мјера заснованих на клими или животној средини. Такође се противимо једностраним протекционистичким мјерама које намјерно нарушавају глобалне ланце снабдијевања и производње и искривљују конкуренцију.“
Међународни мир и безбједност
Параграф 25 изражава забринутост због „… пораста насиља и наставка оружаних сукоба у различитим дијеловима свијета, укључујући оне који имају значајан утицај како на регионалном, тако и на међународном нивоу. Поново истичемо своју посвећеност мирном рјешавању сукоба путем дипломатије, медијације, инклузивног дијалога и консултација на координисан и сараднички начин и подржавамо све напоре који доприносе мирном рјешавању криза. Наглашавамо потребу за превентивним дјеловањем на сукобе, укључујући отклањање њихових узрока. Признајемо легитимне и разумне безбједносне бриге свих земаља.“
Параграф 30 поново изражава „… дубоку забринутост због погоршања ситуације и хуманитарне кризе на окупираним палестинским територијама, посебно због невиђене ескалације насиља у Појасу Газе и на Западној обали као посљедице израелске војне офанзиве, која је довела до масовног убијања и повређивања цивила, присилног расељавања и великог уништења цивилне инфраструктуре. Наглашавамо хитну потребу за тренутним, свеобухватним и трајним прекидом ватре у Појасу Газе, хитним и безусловним ослобађањем свих талаца и затвореника са обе стране који се незаконито држе у заробљеништву, као и несметаним, одрживим и значајним достављањем хуманитарне помоћи у Појас Газе и обуставом свих агресивних акција. Осuђујемо израелске нападе на хуманитарне операције, објекте, особље и пунктове за дистрибуцију помоћи. У том смислу, позивамо на пуну примјену резолуција 2712 (2023), 2720 (2023), 2728 (2024) и 2735 (202
4) Савјета безбједности УН… Признајемо привремене мјере које је одредио Међународни суд правде у правним поступцима које је покренула Јужна Африка против Израела. Поново потврђујемо нашу подршку пуноправном чланству Државе Палестине у Уједињеним нацијама у оквиру непоколебљиве посвећености визији рјешења о двије државе, заснованом на међународном праву, укључујући одговарајуће резолуције СБ и ГС УН-а и Арапску мировну иницијативу, која предвиђа успостављање суверене, независне и одрживе Државе Палестине у складу са међународно признатим границама из јуна 1967. са Источним Јерусалимом као главним градом, која ће живјети раме уз раме у миру и безбједности са Израелом.”
Параграф 32 осуђује „… све чешће терористичке нападе повезане са ИКТ могућностима. У том контексту, осуђујемо унапријед планирани терористички чин детонирања преносивих комуникационих уређаја у Бејруту 17. септембра 2024. године, што је резултирало губитком живота и повређивањем десетина цивила. Поново наглашавамо да овакви напади представљају озбиљно кршење међународног права.“
Параграф 43 позива на „… јачање режима неширења оружја и разоружања како би се заштитила и одржала глобална стабилност и међународни мир и безбједност. Подвлачимо кључни значај напора усмјерених на убрзање примјене 12 резолуција о успостављању зоне без нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење на Блиском истоку, укључујући Конференцију која је сазвана у складу са Одлуком Генералне скупштине УН 73/546. Позивамо све позване стране да учествују на овој конференцији у доброј вјери и конструктивно се укључе у ове напоре.“
Подстицање економске и финансијске сарадње
Параграф 57 поново истиче „… снажно увјерење да је мултилатерална сарадња кључна за ограничавање ризика који произилазе из геополитичке и геоекономске фрагментације, и обавезујемо се да појачамо напоре у областима од заједничког интереса, укључујући, али не ограничавајући се на трговину, смањење сиромаштва и глади, одрживи развој, укључујући приступ енергији, води и храни, гориву, ђубривима, као и ублажавање и прилагођавање на посљедице климатских промјена, образовање и здравље, укључујући превенцију пандемије, припрему и одговор.“
Параграф 58 позива на „… пуну примјену Адис-Абебске акционе агенде усвојене на Трећој међународној конференцији о финансирању развоја 2015. године, и на ефективно учешће земаља у развоју на Четвртој међународној конференцији о финансирању развоја, која ће се одржати у Шпанији од 30. јуна до 3. јула 2025. године. Позивамо развијене земље да испуне своје обавезе према финансирању развоја и подстичемо њихову сарадњу са земљама у развоју у различитим развојним областима, укључујући пореска питања, дугове, трговину, званичну развојну помоћ, трансфер технологије и реформу међународне финансијске архитектуре.“
Параграф 60 усредсређује се на проблеме повезане са „…високим нивоом задужености у неким земљама [који] смањују фискални простор потребан за суочавање са текућим изазовима развоја, који су додатно погоршани ефектима спољних шокова, посебно због флуктуација у финансијским и монетарним политикама неких развијених економија, као и урођеним проблемима међународне финансијске архитектуре. Високе каматне стопе и строжи услови финансирања додатно погоршавају рањивости у вези са дугом у многим земљама. Вјерујемо да је неопходно приступити питањима међународног дуга на одговарајући и свеобухватан начин како бисмо подржали економски опоравак и одрживи развој, узимајући у обзир законе и унутрашње процедуре сваке државе, уз одговорно управљање спољним дугом и фискалну дисциплину. Препознајемо потребу за ефикасним, свеобухватним и систематским рјешавањем дугова земаља са ниским и средњим приходима. Један од инструмената за колективно рјешавање питања дуга јесте предвидива, уређена, правовремена и координисана примјена Заједничког оквира Г20 за третман дуга, уз учешће званичних билатералних поверилаца, приватних поверилаца и мултилатералних развојних банака (MDB) у складу с принципом заједничког дјеловања и праведног расподјеле терета.”
Параграф 61 бави се Циљевима одрживог развоја (SDG) и јавнo-приватним партнерствима БРИКС-а, док Параграф 62 препознаје кључну улогу Нове развојне банке у промовисању инфраструктурног и одрживог развоја у земљама чланицама, као и у проширењу финансирања у локалним валутама.
Параграф 63 поздравља „фокус Механизма за међубанкарску сарадњу БРИКС-а (ICM) на олакшавање и проширење иновативних финансијских пракси и приступа за пројекте и програме, укључујући проналажење прихватљивих механизама финансирања у локалним валутама. Поздрављамо наставак дијалога између ICM и Нове развојне банке (NDB).”
Параграф 65 поново потврђује посвећеност „…јачању финансијске сарадње унутар БРИКС-а. Препознајемо бројне предности бржих, јефтинијих, ефикаснијих, транспарентних, сигурних и инклузивних прекограничних платних инструмената заснованих на принципу минимизирања трговинских баријера и недискриминаторног приступа. Поздрављамо коришћење локалних валута у финансијским трансакцијама између земаља БРИКС-а и њихових трговинских партнера. Охрабрујемо јачање мреже кореспондентног банкарства унутар БРИКС-а и омогућавање поравнања у локалним валутама у складу са Иницијативом БРИКС-а за прекогранична плаћања (BCBPI), која је добровољна и необавезујућа, и радујемо се даљим расправама у овој области, укључујући у Радној групи за плаћања БРИКС-а.“
Параграф 66 указује на потребу „…истраживања могућности повезивања инфраструктуре финансијских тржишта земаља БРИКС-а. Слажемо се да разговарамо и проучимо изводљивост оснивања независне инфраструктуре за прекогранична поравнања и депоновање, *BRICS Clear*, као иницијативе која би допунила постојећу инфраструктуру финансијског тржишта, као и независне реосигуравајуће капацитете БРИКС-а, укључујући и компанију *BRICS (Re)Insurance Company*, уз добровољно учешће.“
Параграф 67 повјерава министрима финансија и гувернерима централних банака БРИКС-а задатак да проуче питање локалних валута, платних инструмената и платформи и извјештавају до сљедећег самита. Параграф 68 препознаје „…Механизам за резерве БРИКС-а (CRA) као важан механизам за спречавање краткорочних притисака на платни биланс и додатно јачање финансијске стабилности. Изражавамо снажну подршку за унапређење механизма CRA кроз разматрање алтернативних прихватљивих валута и поздрављамо финализацију амандмана на документе CRA. Признајемо успјешан завршетак седме пробе CRA.”
Параграф 102 признаје значај даљег унапређења и институционализације пореске сарадње БРИКС-а и поздравља усвајање Оквира за управљање пореским органима БРИКС-а као важан корак ка систематској и конзистентној пореској сарадњи међу земљама БРИКС-а.
Параграф 103 поздравља Резолуцију Генералне скупштине УН 78/230 о подстицању инклузивне и ефикасне међународне пореске сарадње[11] и изражава захвалност за посвећеност развоју референтних оквира за Конвенцију УН о међународној пореској сарадњи.[12]
Параграф 110 препознаје потребу за продубљивањем сарадње БРИКС-а у области правосуђа и признаје први састанак министара правде БРИКС-а. „Препознајемо важност привлачења инвестиција и развоја економија земаља БРИКС-а и развоја чврстог оквира за рјешавање притужби инвеститора уз даље консултације и разматрања међу земљама БРИКС-а. Узимамо у обзир руску иницијативу за оснивање Међународног арбитражног центра за инвестиције БРИКС-а.“
Нелегални финансијски токови, прање новца и дрога
Параграф 49 обавезује чланице БРИКС-а „…на спречавање и борбу против нелегалних финансијских токова, прања новца, финансирања тероризма, трговине дрогом, корупције и злоупотребе нових технологија, укључујући криптовалуте, за незаконите и терористичке сврхе. Поново потврђујемо своју посвећеност принципима техничке и неполитизоване међународне сарадње у области борбе против криминала, укључујући превенцију и праћење финансијских токова ових злочина.“
Параграф 50 позива на интензивирање дијалога унутар БРИКС-а о питањима „…прања новца и спречавања финансирања тероризма уз учешће релевантних заинтересованих страна.“
Параграф 51 усмјерава пажњу на „…нелегалну производњу дроге, њену трговину и злоупотребу широм свијета, [што]… угрожава јавну сигурност и међународну и регионалну стабилност, здравље, сигурност и благостање човјечанства, као и одрживи развој држава.“
Фајненшел тајмс: Кина се нада да ће проширени БРИКС преобликовати свет
Климатске промјене
Параграф 14 наглашава значај „…Глобалне алијансе против глади и сиромаштва и рада Радне групе за глобалну мобилизацију против климатских промјена, као и историјску Декларацију из Рио де Жанеира о међународној пореској сарадњи. Радујемо се успјешном одржавању самита лидера Г20 у Рио де Жанеиру у новембру 2024. под предсједништвом Бразила и поново изражавамо спремност да координишемо своје позиције ради унапрјеђења инклузивности и јачања гласа Глобалног југа, као и даље интеграције њихових приоритета у агенду Г20 кроз предсједавања чланица БРИКС-а у Г20 – Индије, Бразила и Јужне Африке – током 2023–2025. и након тога. У том смислу, поздрављамо и подржавамо укључење Афричке уније као чланице Г20 на самиту у Њу Делхију 2023. године.“
Параграф 18 признаје да „деградација земљишта, пустињавање и суша представљају озбиљне пријетње благостању и животима људи, као и животној средини, и, узимајући у обзир текуће напоре за промовисање одрживих пракси управљања земљиштем, позивамо на хитно обезбјеђивање додатних финансијских ресурса, јаке партнерске односе и интегрисане политике за суочавање са овим изазовима…“ Параграф 19 похваљује глобалне напоре за рјешавање питања глобалног недостатка воде.
Параграф 86 поздравља оснивање Контакт групе за климатске промјене и одрживи развој од стране министара животне средине БРИКС-а 28. јуна 2024. године, као и усвајање Оквира за климатске промјене и одрживи развој. Успоставља се Платформа за климатска истраживања БРИКС-а ради унапређења научне и стручне размјене мишљења и најбољих пракси. Параграф 90 указује на критичан значај океана за одрживи развој и климатску стабилност.
Глобално здравље
Параграф 93 поново потврђује подршку БРИКС-а „…централној координационој улози Свјетске здравствене организације у спровођењу мултилатералних међународних напора за заштиту јавног здравља од заразних болести и епидемија и обавезу да реформише и ојача међународни систем за спречавање, припрему и одговор на пандемије. Признајемо фундаменталну улогу примарне здравствене заштите као кључног основа за универзалну здравствену заштиту и отпорност здравственог система, као и у превенцији и реаговању на здравствене кризе. Поздрављамо ближу сарадњу међу здравственим институцијама БРИКС-а које су одговорне за санитарну и епидемиолошку здравствену заштиту, спречавање, припрему и одговор на заразне болести које изазивају епидемије и здравствене посљедице након катастрофа, и подстичемо даље истраживање могућности за размјену знања, стручности и заједничке пројекте у здравству.“
Параграф 96 подсјећа на значајан потенцијал земаља БРИКС-а „…у области нуклеарне медицине, поздрављамо одлуку о оснивању Радне групе БРИКС-а за нуклеарну медицину. Примамо к знању успјешно одржавање Првог форума о нуклеарној медицини БРИКС-а 20-21. јуна 2024. у Санкт Петербургу и објаву Прегледа најбољих пракси БРИКС-а у нуклеарној медицини.“
Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС
Размјене међу људима
Параграф 119 поново истиче значај „…размјена међу народима БРИКС-а за унапређење међусобног разумијевања, пријатељства и сарадње. Захваљујемо на догађајима одржаним под предсједништвом Русије 2024. године, укључујући медије, културу, образовање, спорт, умјетност, омладину, цивилно друштво, јавну дипломатију и академске размјене, и признајемо да размјене међу људима играју кључну улогу у обогаћивању наших друштава и развоју наших економија. У том смислу, позивамо на додатне напоре у поштовању различитости култура, високо цијенимо насљеђе, иновације и креативност, заједнички се залажемо за снажне међународне размјене и сарадњу међу људима, и признајемо усвајање Резолуције Генералне скупштине УН A/RES/78/286 под називом ‘Међународни дан дијалога међу цивилизацијама’[13].“
Параграф 123 наглашава да „… све земље БРИКС-а имају богату културу традиционалних спортова и слажемо се да подржавамо једни друге у промоцији традиционалних и аутохтоних спортова у земљама БРИКС-а и широм свијета. Чврсто се противимо сваком облику дискриминације на основу старости, пола, инвалидитета, расе, етничке припадности, поријекла, религије, економског или другог статуса спортиста. Признајемо значај заједничких спортских догађаја БРИКС-а, састанака, конференција, семинара у области спортске науке и спортске медицине.“
Закључна разматрања
Економска динамика и раст БДП-а су се помјерили са Запада према земљама у Африци, Азији и Латинској Америци, укључујући Бразил, Кину, Индију и Јужну Африку. Као резултат тога, међународни систем под вођством САД-а, створен у Бретон Вудсу 1944. године, дјелује застарјело и толико је агресивно употребљен као инструмент од стране САД-а – на штету Глобалне већине – да су многе земље одлучиле да испробају друге опције. Импресивно је што су се појавиле бројне нове институције које боље одражавају економске реалности 21. вијека, који више не може бити униполаран. БРИКС је водећи примјер овог тренда.
У извјесном смислу, БРИКС представља „нови освит“ мултиполарности и, надамо се, мира заснованог на Повељи УН-а и поштовању суверене једнакости држава и права народа на самоопредјељење. Како је један посматрач примјетио: „БРИКС жели да се позиционира као лабораторија глобалног управљања, гдје се могу тестирати нови алгоритми за мултилатералну сарадњу и иновативни модели за рјешавање главних економских и политичких проблема свијета.“ Ово су узбудљива времена.
Нека Запад и даље негира значај БРИКС-а. И док неки пси лају, караван иде даље.
Алфред де Зајас је професор права на Женевској школи дипломатије и био је независни експерт УН-а за међународни поредак од 2012. до 2018. године. Аутор је дванаест књига, укључујући *“Building a Just World Order”* (2021).
Извор:
[1] [Казанска декларација на сајту Кремља (PDF)](http://static.kremlin.ru/media/events/files/en/RosOySvLzGaJtmx2wYFv0lN4NSPZploG.pdf)
[2] [Самит БРИКС-а у Казану: Доказ о брзом настајању мултиполарног свијета](https://www.peoplesworld.org/article/brics-summit-in-kazan-is-evidence-of-the-fast-emerging-multipolar-world/)
[3] [Повеља УНЕСКО-а (сајт УНЕСКО)](https://www.unesco.org/en/legal-affairs/constitution)
[4] [Извјештај BBC о пропасти древних цивилизација](https://www.bbc.com/news/articles/crmznzkly3go)
[5] [Видео „War is Over (If You Want It)“ на YouTube](https://www.youtube.com/watch?v=f7hxfGf7lyA)
[Чланак „War is Over – If You Want It: John and Yoko 40 Years Later“ на The Nation](https://www.thenation.com/article/archive/war-over-if-you-want-it-john-and-yoko-40-years-later/)
[6] [Самит УН о будућности](https://www.un.org/en/summit-of-the-future)
[7] [Чланак „A Culture of Cheating: On the Origins of the Crisis in Ukraine“ на CounterPunch-у](https://www.counterpunch.org/2022/01/28/a-culture-of-cheating-on-the-origins-of-the-crisis-in-ukraine/)
[8] Бечки споразум о праву уговора, члан 26, који се односи на обавезу поштовања уговора (*pacta sunt servanda*).
[Текст споразума (PDF)](https://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/1_1_1969.pdf)
[9] [Резолуција Генералне скупштине УН 60/1, 2005. (PDF)](https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n05/487/60/pdf/n0548760.pdf)
[10] [Извјештај о једностраним принудним мјерама (сајт OHCHR)](https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-unilateral-coercive-measures)
Види и Hans Kochler (уредник), *Одговорност у међународним односима*, International Progress Organization, Беч 2024, стр. 139–170.
[11] [Резолуција Генералне скупштине УН 78/230 о инклузивној и ефективној међународној пореској сарадњи (PDF)](https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n23/431/97/pdf/n2343197.pdf)
[12] Види такође извјештај независног експерта УН-а о међународном поретку из 2016. године
[Извјештај (PDF)](https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n16/248/82/pdf/n1624882.pdf)
[13] [Резолуција УН A/RES/78/286 о Међународном дану дијалога међу цивилизацијама (PDF)](https://documents.un.org/doc/undoc/gen/n24/175/66/pdf/n2417566.pdf)