Пише: Синиша Луковић
Поморство, трговина, градитељство, јуначки и каритативни подухвати, те умјетничко меценарство које се протежу стотинама година, заоставштина су пордице Радимири из Доброте код Котора, једне од најугледнијих и најбројнијих старих бокешких поморских фамилија.
О свему томе било је ријечи синоћ на занимљивом предавању о историјату ове фамилије и неким од њених најупечатљивијих чланова, које је приређено у ЈУ Музеј и галерија Тиват, уз раније већ отворену богату изложу разних артефаката, насловљену “Обитељ Радимир- Допринос чланова обитељи поморству Доброте и Боке Которске”.
“Ријеч је о за историју Боке изузетно значајној породици, која је сем развоју поморства, дала значајан допринос и обогаћивању њеног културног насљеђа. Радимири су допринијели нашем градитељском насљеђу, фонду покретних културних добара, али и развоју умјетности, коју су као мецене подржавали кроз више генерација”, казала је директорица ЈУ Музеј и галерија Тиват Данијела Ђукић.
Она и кустос тиватског Музеја Игор Лазаревић разговарали су са Зорославом Радимиром, који је са своји братом, капетаном дуге пловидбе Вјеком Радимиром, сакупио импозантну збирку предмета, докумената и других артефаката везаних за историју те фамилије, али и добротског и бокешког поморства и некадашњег начина живота у овим крајевима.
“Збирка Радимир“ је рјешењем Министарства културе Црне Горе из 2017. године, добила је статус покретног културног добра од локалног и националног значаја. Сви предмети збирке су насљеђе уже и шире породице Радимир и, као такви, представљају културно насљеђе овог краја. Богата збирка јавности је од прије пар година доступна током љетњих мјесеци у породичној цркви Светог Миховила у Доброти из 18. вијека, коју су прије петнаестак година обновили власници збирке, браћа Вјеко и Зорослав Радимир.
Говорећи о историјату те фамилије, Зорослав Радимир је казао да они највјероватније воде поријекло од старе породице Радимировић која је била дио босанског племства под влашћу Котроманића. Према предању, Радимири су се доселили на Љуту крајем 15.вијека, са босанско-херцеговачке стране, послије пада Босне под турску власт. Касније су се са Љуте проширили на друге дјелове Доброте и постали једно од најбројнијих и најмоћнијих овдашњих братстава.
„Посебно су се наши преци истакли у поморству јер је наша фамилија од средине 17. до краја 20. вијека дала 226 помораца. Међутим, нису се Радимири истицали само на мору, већ и у бројним окршајима на копну, попут битака са Турцима код Гацка, Клобука, Невесиња, Котобиља, ослобађања Херцег Новог крајем 17.вијека… За то су добијали бројна признања и награде у виду земљишних посједа, али су и сами куповали од тада већ осиромашене которке властеле или од локалног становништва у Боки бројне посједе шириом залива“, казао је Зорослав Радимир, показујући изузетно вриједну стару књигу – укоричених 45 купопродајних уговора од 1582, па до краја 18.вијека, а који доказују да су његови преци куповали бројне посједе у разним крајевима Боке.
У занимљивом излагању он је публику провео кроз својеврстан времеплов и богату и слојевиту историју Боке од установљавања млетачке власти у 15.вијеку до најновијег доба, односно стољећа у којима су се многобројни припадници фамилије Радимир истицали својим достигнућима на разним пољима. Неки од њих, попут свештеника дон Марка Радимира из 17. стољећа који је носио у Ватикан папи званични извјештај о стању у Которској бискупији, уздизали су се и до високог звања каноника Которске бискупије, док се други стизали до звања адмирала Бокељске морнарице или начелника добротске општине. Неки од Радмира, попут Луке Радимира (Кандиота) из 17.стољећа, били су афирмисани као значајни мајстори градитељства. Лука је поред осталога, зидао и цркву Светог Матеја у Доброти, а радио је и на цркви Госпе од Шкрпјела пред Перастом и на њеној куполи. Нико Томов Радимир саградио је породичну капелу Светог Миховила у Доброти, док је капетан Антон Божов Радимир као изузетно моћан и богат човјек, доградио једну капелицу на цркви Светог Матеја и финансирао градњу новог моста на Шкурди између Доброте и Котора за што је добио признање аустријских власти. Колико је он био економски моћан, свједочи и податак да је почетком 19.вијека, давао кредит Влади француског императора Наполеона и његовом маршалу Огисту Мармонту за потребе снабдијевања сољу француске војске и локалног становништва. Многи од Радимира поклањали су вриједне умјетничке предмете, драгоцјености и чак звона добротским црквама, неки су се истакли као историчари и и поморски педагози, писали су поезију и прозу, те истраживали локалну историју и културно насљеђе, истовремено и сами дајући допринос обогаћивању овдашње градитељске баштине.
Тако је нпр. капетан Паво В. Радимир крајем 19.вијека од локалног црвеног ђуричког камена, у Доброти саградио своју луксузну вилу „Анђелија“ која је специфичним обликом, конструкционим рјешењима и богатом декорацијом и данас једно од најмаркантнијих здања у овом дијелу Котора. Чланови ове породице, током времена и разних војно-економских околности, исељавали су се из Боке широм свијета, од Аустралије, Канаде, САД, Европе и чак далеког Јапана, и сами су се афирмисали као велики мецене. Тако је недавно преминула Нада Радимир, поклонила велики број вриједних премета и умјетнина бокешким и другим музејима у Црној Гори због чега је добила и награду за филантропију „Искра“.
“Окосница развоја Доброте, као и цијеле Боке, увијек је било поморство. Поморство је доносило богатство, а онда су се на основу поморства стварале и друге вриједности. Управо смо то хтјели приказати брат и ја када смо се прије неколико година прихватили рада на монографији о нашој породици, која је још увијек у некој радној верзији. Покојни академик др Милош Милошевић је написао рецензију тог рада, али ми још од онда нисмо успјели да је завршимо, јер се кроз истраживања стално јављају нови извори и нови артефакти, јер је толико тога још скривено у архивима. Чини се да томе никад неће бити краја, било да се ради о нашој или некој другој породици значајној за поморство Доброте, Котора и Боке. Колико се год истражује, увијек се нађе нешто ново”, закључио је Зорослав Радимир.
Братство Радимир било је најбројније поморско братство у Доброти. Дало је чак 226 помораца од којих 110 капетана. Током 18.вијека ова фамилија имала је у сопственом или власништву или сувласништву са другим познатим бокељским поморским породицама, чак 44 брода од којих 16 великих тартана и четири пулаке, док су у првој половини 19.стољећа Радимири располагали флотом од 39 једрењака (два барка, 16 бригантина, 11пјелега, двије пулаке и по једном шкуном, односно трабакулом).
Извор: Вијести
