Пише: Бранислав Предојевић
Четрдесет година након објаве четвртог албума “Како бубањ каже” култног београдског састава “Електрични оргазам” издавачка кућа “Југотон/Кроација” представља његово ремастеризовано реиздање на винилу.
Плоча долази у луксузном паковању и на прозирном плавом винилу, настављајући серију објављивања кључних момената из дискографије београдских рок легенди на богато опремљеним винилним реиздањима.
Оригинално објављен 1984. године, албум “Како бубањ каже” био је сигнал промјена унутар “Електричног оргазма”. Већ је претходни албум “Les Chansones Populaires”, са обрадама и интерпретацијама пјесама које су претходно снимили “Ролингстонси”, “Дорси”, “Битлси”, Дејвид Боуви… наговијестио помак од новоталасних почетака, да би “Како бубањ каже” групи отворио нове и шире музичке хоризонте.
У “Екс Ју рок енциклопедији” новинар и публициста Петар Јањатовић описује “Електрични оргазам” као групу која је имала привилегију да одраста у јавности. Кључна ријеч у реченици, одрастање, добила је своје објашњење на албуму “Како бубањ каже”. Како ниједно одрастање није посве исто, тако су чланови групе “Електрични оргазам” пролазили кроз своје умјетничке и животне фазе. Одрастање није ни праволинијско ни очекивано, иако понекад изгледа као да цијелу вјечност нема напретка, није ријеткост да се у неком краћем времену осјети скок од седам километара.
Сам албум “Како бубањ каже” није најпознатији албум “Електричног оргазма”, али је уз “Les Chansones Populaires” превео бенд из вода панк револуције у подручје рок еволуције, односно из фокуса “сада и овдје” који је красио раније радове, “Како бубањ каже” је представио перспективе за будућност, као и рефлексивне погледе у прошлост.
Тадашњи басиста групе Јован Јовановић Гроф у пропратним текстовима на реиздању се присјећа да је бенд био разапет између жеље за промјеном и властитих могућности у датом тренутку.
Албум је уобичајеније одсвиран него иначе. Хтели смо да свирамо нешто класичније, да има почетак, средину и крај, али нисмо били довољно искусни – рекао је Јовановић.
Гитариста, пјевач и главни аутор Срђан Гојковић Гиле каже да је био свјестан да се група мора мијењати ако жели да опстане.
Небојша Гргић Грга, наш тадашњи менаџер, сугерисао ми је да пишем дуже текстове, дуже од пар речи, на пример: “Волим кад сам сасвим сам”. То ми је било занимљиво као изазов па сам писао дуже текстове као што су “Београд” и “Волим те” – рекао је Гојковић.
Клавијатуриста и вокалиста групе Љуба Ђукић је имао нешто другачије мишљење о новом умјетничком смјеру групе.
Небојша Гргић Грга, наш тадашњи менаџер, сугерисао ми је да пишем дуже текстове, дуже од пар речи, на пример: “Волим кад сам сасвим сам”. То ми је било занимљиво као изазов па сам писао дуже текстове као што су “Београд” и “Волим те” – рекао је Гојковић.
Клавијатуриста и вокалиста групе Љуба Ђукић је имао нешто другачије мишљење о новом умјетничком смјеру групе.
Небојша Гргић Грга, наш тадашњи менаџер, сугерисао ми је да пишем дуже текстове, дуже од пар речи, на пример: “Волим кад сам сасвим сам”. То ми је било занимљиво као изазов па сам писао дуже текстове као што су “Београд” и “Волим те” – рекао је Гојковић.
Клавијатуриста и вокалиста групе Љуба Ђукић је имао нешто другачије мишљење о новом умјетничком смјеру групе.
Извор: Глас Српске
