Пише: Раде Мароевић
Северна Македонија једина је од држава бивше Југославије која није суштински променила грб. Премијер Христијан Мицкоски тврди да је владајућа коалиција спремна за ову промену. Либерали сматрају да би уцртавање риса на државни симбол показало да је Северна Македонија окренута будућности.
Лавови, рисови, или класја жита, дувана и мака – Северна Македонија, по други пут од осамостаљења 1992. године, отвара расправу о државном грбу, који се од симбола некадашње Социјалистичке Републике Македоније разликује само по томе што је нова, независна држава избрисала петокраку.
Од тада, македонских грб чини „венац од класја жита, дувана и мака, повезан траком са народним орнаментом. У централном простору налазе се планине, реке, језера и сунце“, што све заједно представља „богатство земље, борбу и слободу“.
Тај грб, као и први грб града Скопља, осмислио је карикатуриста Василије Поповић. Петокрака са грба уклоњена је тек 2009. године, на иницијативу владе Николе Груевског.
Влада Николе Груевског је контроверзним планом „Скопје 2012“ направио озбиљан урбанистички хаос, јер је центар града преплавио квази-античким грађевинама и споменицима, који су изазвали гнев у суседној Грчкој.
После решавања спора са Атином, монументални Александар Македонски на Букефалу, преименован је у коњаника, а са градског трга уклоњено је и неколико споменика личностима из македонске историје, којима ту, ионако није било место, попут Андона Косета, познатог и као „Касапин“, који је у време изворног ВМРО-а био задужен за ликвидације.
Тутун, сонце и лента
Земља, борба и слобода ће, како ствари стоје, место уступити новим симболима – лавовима, како је планирано предлогом из 2014. године, или пак неком сасвим другачијом животињом.
Либерално-демократска партија је, као македонски симбол, предложила риса, тврдећи да би уцртавање те животиње на државни симбол показало решеност Северне Македоније да убудуће гледа у будућност уместо да се враћа у прошлост.
„То је симбол који неће подсећати на симболе суседних држава. Прихватљива су само уникатност, посебност, новина, свежина и будућност – као што је балкански рис, који потиче са Шар планине, представља један од наших националних симбола“, наводе либерали.
Као другу опцију, Либерално-демократска партија је предложила сокола, пошто у Северној Македонији живи девет врста ове птице, а опевана је и у народним песмама.
Премијер Христијан Мицоски је, без залажења у детаље, рекао да је владајућа коалиција, коју чине ВМРО-ДПМНЕ и албански ВЛЕН спремна за почетак процеса промене грба, те да је још одавно договор о томе питању постигнут са Демократском унијом за интеграције Алија Ахметија.
Ахметијева странка и ВМРО-ДПМНЕ су се о промени грба договорили крајем 2014. године, па је тадашња влада прихватила „црвеног разјареног лава у златно-жутом штиту са круном“.
Ипак, ова промена никада није озваничена, јер је за уставну промену била потребна двотрећинска већина у Собрању, па је тадашња Македонија, уз Белорусију, остала једина држава која је и даље задржала обележја настала у време Совјетског Савеза и СФР Југославије.
Овакав предлог је изазвао и прилично бурне реакције у суседној Бугарској, чији грб такође садржи лава, али златног и у мало сложенијем окружењу.
Хералдичари су, тада, тврдили да македонски црвени лав у скоку ни на који начин не подсећа за бугарског златног лава на црвеној позадини.
Одмах после изјаве премијера Мицкоског и предлога либерала, Македонци су поставили Фејсбук страницу на којој се, за мање од 24 часа, око две хиљаде људи изјаснило против промене државних симбола.
Извор: РТС
