Отварање америчких података о робној размени метрополитских подручја (линк) подсетило ме је на рад на докторској дисертацији пре више од 20 година, када сам ове америчке податке користио како бих утврдио утицај формирања NAFTA-e на промену географске концентрације индустријске производње и робне размене у правцу мексичке границе (и у Мексику се догодило исто, али нисам имао регионалне податке).
Пише: Мирослав Здраковић – makroekonomija.org
Назив дисертације „Агломерације и токови робне размене“ указује на другачији поглед на државну и међународну трговину: државе формирају јединствена статистичка подручја са подацима, а унутрашња економска динамика нам остаје сакривена. Могуће је, на пример, да више тргују Београд и Софија него Србија и Бугарска по њиховом искључивању. Агломерације представљају центре активности услужних делатности, док су пољопривреда и индустрија много више диверсификовани и распрострањенији ван урбаних подручја. За пољопривреду је то очигледно, потреба за обрадивим земљиштем, док је код индустрије то последица нижих трошкова рада и мањег губитка времена у саобраћају, у односу на живот и рад у великим агломерацијама.
Прва табела приказује упоредиве податке о робном извозу 40 метрополитских подручја (агломерација) у девет месеци 2023. као и податке за Србију и четири њена региона, без података за Косово и Метохију (извоз 640 а увоз 4.249 милиона евра у истом периоду).
Удео метрополитских подручја у укупном извозу САД износио је 87,2%, а ових одабраних 40 био је изнад 50%. Највећу вредност извоза имали су Хјустон, Њу Јорк, Лос Анђелес, Чикаго, Далас и Њу Орлеанс. Подаци за увоз нису доступни, а може се претпоставити да највећи дефицит у размени САД остварују Њу Јорк и Лос Анђелес, као највеће луке и дистрибутивни центри, преко којих се роба пласира у остале делове САД-а.
Србија је са извозом вредним 23,3 милијарде долара упоредива са Атлантом и Синсинатијем, и ово је веома илустративан показатељ: обе ове агломерације немају излаз на море (океан) и карактеришу их индустрија и пољопривреда, а не неке модерне услужне делатности (извињавам се уколико грешим, заостао сам у времену).
Војводина је упоредива са метрополитским подручјем Riverside-San Bernardino-Ontario, CA које представља залеђе Лос Анђелеса, и интензивно пољопривредни регион, па је и ово поређење на месту. Београд је упоредив са Сакраментом и Провиденсом, оба подручја у близини океана, на супротним крајевима САД-а. Са Провиденсом су упоредиви и региони Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије, те ми из ове перспективе не изгледа случајним да сам студијски боравио на Универзитету Род Ајланда (40-так километара јужно од Провиденса) са мало млађим колегом из Србије у јануару 1998. године.
Поређење наших података са америчким државама омогућује додатан увид о производним (извозним) и дистрибутивним (увозним) центрима унутар САД-а и Србије.
Србију краси огромна спољна неравнотежа као и САД, па је то доказ да смо одлични ученици ММФ-а готово четврт века, а то смо били и у ранијој прошлости.
Пријатно изненађује чињеница да је вредност извоза Србије већа од вредности 28 америчких држава и три подручја (Порто Рико, Вирџинска острва и подручје Колумбије).
Србија има упоредиву вредност извоза са Алабамом и Минесотом и ово је веома пригодно поређење јер су обе ове државе претежно индустријске и пољопривредне.
Мада, ако пажљивије погледамо у табели навише, на 19. месту се налази Аризона, па је можда поређење Србије са њом још пригодније. Аризона је имала за 3,1 милијарди долара већи извоз, за 3 већи увоз па је имала за 0,1 милијарди мањи дефицит од Србије. Војводина има све слабији квалитет земљишта па ће у скорој будућности бити прикладније поређење Србије са Аризоном, него са Алабамом и Минесотом. Велике површине под резерватима у Аризони, не рађају ми, на жалост, никакве сличности са ситуацијом у Србији.
Војводина је упоредива са Канзасом и Колорадом и ово је резултат који нисмо могли ни измаштати, сам се излиставањем појавио. Обе ове америчке државе су џиновске житнице упоредиве са Војводином.
Београд се налази између Њу Хемпшира и Аркансаза, и рећи ћемо да је ипак сличнији првом, познатом као Нова Енглеска.
Оба региона Србије, изван покрајина и Београда, упоредива су са Оклахомом и Западном Вирџинијом, мада су по географским карактеристикама ближе овој другој: брдовитој и шумовитој. Западна Вирџинија остварује суфицит у робној размени, као и Србија изван покрајина, па је ово још једна сличност.
Косово и Метохија је упоредиво са Хавајима и будућу политику мирне реинтеграције у остатак Србије треба осмислити по угледу на ову америчку државу, ако не по угледу на положај Маора на Новом Зеланду.
Највећи дефицит у трговини у САД имају Калифорнија (249,1 милијарди долара), Илиноис (133,2), Мичиген (96,9) и Њу Џерси (92,4 милијарде долара – део промета Њу Јорка). Овде ме је изненадило да је чак седам држава имало већи дефицит од Њу Јорка, али то је последица мог недостатка знања, па свашта још може да ме изненади уколико дуже од две деценије не пратим детаљну динамику индустријске производње и токова размене САД-а.
