Пише: Редакција
На порталу „Сунчаник“ јуче је освануо текст „10 разлога због којих митрополит Јоаникије није смио да потпише писмо против Српске Православне Цркве и патријарха Порфирија“. Иако је ријеч о једном готово непознатом порталу овај текст су брже боље, очигледно по директиви, пренијели многи таблоиди како они у Србији тако и они у Црној Гори. Умјесто старлета и криминалаца јутрос је главна мета за блаћење постао један од најугледнијих архијереја Српске Православне Цркве.
Никога не треба да чуди ова прљава кампања јер је она већ виђена. Исти медији, са готово идентичним оптужбама нападали су блаженопочившег митрополита Амфилохија и његовог брата епископа Атанасија Херцеговачког. Београдски таблоиди били су, и остали, врло одани у свом сервилном односу према СНС режиму. Тоталитарна комунистичка свијест и даље живи па се тако на сваку помисао да неко из јерархије СПЦ не мисли као актуелни политички режим на главног оптуженог сасипају бесконачни низови увреда, полуистина и лажи. Иако су се политичари закитили орденима (што је својевремено критиковао и сам патријарх), они су остали у потпуности антицрквени и обезбожени, увијек спремни да се острве на Цркву зарад личних интереса.
Митрополит Јоаникије проглашен је за главног кривца и непријатеља патријарха Порфирија и Српске Православне Цркве јер је потписао „Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извјештавање“. Свако ко је прочитао овај проглас могао је да закључи да у њему ни једним словом не постоји ни најмања критика упућена на рачун патријарха Порфирија или цјелокупне СПЦ. Поставља се питање: како шесторица архијереја СПЦ могу да критикују СПЦ када припадају истој и имају глас у Светом Архијерејском Сабору, најзначајнијем црквеном тијелу, и сами носе одговорност за живот Цркве? Такође, у тексту је главна мета митрополит Јоаникије иако су „Позив“ потписала још петорица архијереја. Коме је и зашто митрополит Јоаникије трн у оку?
Таблоидски злодуси опет призивају измаштане теорије о расколу и разбијању Српске Цркве, иако сви знамо да је Црногорско – приморска митрополија чувала образ и јединство Српске патријаршије кроз вјекове. Црногорско – приморски митрополити су егзарси (чувари) Пећког патријаршијског трона и своју вјерност истом су доказали немало пута, како у тешким временима страдања, тако и данас у временима условне слободе и мира. Овакви напади имају за циљ сијање мржње и стварање вјештачких подела унутар Цркве која је недјељиво Тијело Христово, стуб и тврђава Истине.
Кроз неколико тачака критикује се црногорско – приморски митрополит као некакав вјечити дужник који не испуњава дужности које му пројектују писци анонимних памфлета. Митрополит Јоаникије изабран је за митрополита једногласном одлуком Светог Архијерејског Сабора, овај избор једним устима и једним срцем подржао је и вјерни народ у Црној Гори. Иако је одлазак на Цетиње у том тренутку представљао велики ризик устоличење је било једина могућа опција. Да није дошло до устоличења био би нарушен углед не само патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија него и углед цјелокупне Српске Православне Цркве, што је и био циљ организатора блокаде на Крушевом ждријелу. Устоличење на Цетињу се сада покушава представити као некакав ортачки споразум патријарха и митрополита а не као чин који је тражила сва пуноћа Цркве, о којој су дужни да се старају и патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије и сви архијереји.
Српски архијереји се оптужују да нападају СПЦ преко медија попут N1 и Nova.rs иако се зна да је потписани „Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извјештавање“ првобитно објављен на епархијским сајтовима и да су га тек касније преузели и цитирали остали медији у складу са својом уређивачком политиком. „Позив“ који су упутили шесторица архијереја Српске Цркве не залази у јурисдикцију било кога од архијереја већ представља њихов очински став. Као што ставови српских архијереја о актуелној ситуацији на Косову и Метохији, Републици Српској, Хрватској… не представљају мијешање у јурисдикцију надлежних архијереја већ бригу о Цркви и цијелом народу који је испарцелисан различитим државним границама. Сличне апеле српски архијереји су потписивали и раније, али је свима било добро јасна разлика између очинске бриге и става и мијешања у јурисдикцију. По плиткоумној логици таблоида сваки став патријарха српског или некога од архијереја који се односи на било које питање које није са географског подручја њихове епархије представља кршење канонске јурисдикције.
Неформална група „Kamo sjutra“ организовала је протесте у Црној Гори под директним надзором Ђукановићевих партијских кругова. Пошто су грађани прозрели њихове налогодавце, овај покрет се распао и покушај протеста и блокада доживио је фијаско. Зашто би се ико из Цркве оглашавао поводом покушаја неколико десетина људи да организују протест? Међутим, злонамјерни аутори су и то искористили за напад на Цркву.
Учесници студентских протеста су се јасно и недвосмислено оградили од „Куртијеве подршке“, наступа и ставова антисрпски и аутошовинистички настројених јавних личности. Подршку и разумијевање од стране свештенства студенти су пак примили са одушевљењем и одобравањем. Велики је број мјеста гдје су свештеници звоњавом звона поздравили окупљене студенте, дијелећи им притом иконе и благослове. Такође, велики је број и вјероучитеља који дају подршку борби за праведну и бољу Србију. Црква свједочи Христа свим људима и свему свијету док режимски таблоиди имају за циљ ограничење црквене мисије и положаја Цркве у друштву. Сврставање јерархије и вјерног народа у исти ред са некаквим неоусташким и монтенегринским групама са маргине није ништа друго до удбашка подвала и демонска сплетка.
Почетак Великог поста изгледа је прилично узнемирио духове зла у поднебесју о чему свједочи медијска хајка на најугледнијег митрополита у Српској Цркви. Таблоиди и даље служе као чврста батина у рукама режима, међутим, заборављају да батина увијек има два краја. Један тоталитарни режим пао је онда када је ударио на светињу и сопствени народ, изгледа да многи нису извукли поуку из тог примјера.
