Биће потребне године да се отклони штета коју су нанели амерички и израелски напади; штета је разлог да Иран у разговорима затражи финансијско олакшање
Пишу: Сун Енгел Расмисен и Хена Мусави
Превео: Милош М. Милојевић
Ирански предводници приказују текуће примирје као победу против надмоћних америчких и израелских напада. Али сада су суочени са огромним изазовом послератне обнове који их притиска да покушају да преговорима испослују олакшање санкција.
САД и Израел погодили су најмање 17.000 мета током пет недеља рата, међу њима фабрике; железничке пруге, путеве и лучку инфраструктуру; владине зграде и војна постројења. Ирански владини медији износе процену да ће обнова коштати 270 милијарди долара, иако аналитичари кажу да је још увек исувише рано за процењивање пошто се утицај нанете штете шири економијом.
Обнова ће бити усложњена због природе узајамне повезаности штете нанете нападима који су били тако усмерени да отежају пут земље ка економском опоравку. Кампања ваздухопловних напада није била усмерена само на инфраструктуру већ је деловала и на постројења за производњу материјала као што су челик који је потребан за поправку инфраструктуре и прерадна постројења петрохемијске индустрије која обезбеђују страну валуту неопходну за плаћање радне снаге.
Физичка штета придодаје се економској кризи која је већ била толико жестока да је изазвала масовне протесте који су потресли земљу почетком године. Док је иранска контрола над Ормуским заливом и способност да нападају мете широм заливских земаља обезбедила Ирану преговарачке адуте у разговорима са Сједињеним Америчким Државама, обим нужне обнове сужава маневарски простор.
„Ирански инсајдери руморе о надолазећој економској катастрофи уколико Вашингтон не буде пружио олакшање санкција које би могло отворити путању према економском опоравку, каже Бурџу Озчелик, виши истраживачки сарадник у лондонском тинк-тенку Ројал јунајтед сервисис институту. „Без изгледа за економски опоравак, све осим краткорочног опстанка режима наићи ће на истрајни структурни притисак и притисак становништва.“
Волстрит џурнал: Колапс опскурне банке бацио је Иран у кризу
Прва рунда разговора између САД и Ирана у Исламабаду завршила се без продора. Али обе стране су назначиле да постоји простор за постизање компромиса, укључујући о средишњим темама које као што је обогаћивање уранијума, и очекују да ће се још једном састати, наводе особе упознате са током разговора.
Током рата, Иран је испалио хиљаде ракета и дронова на заливске државе и Израел, од којих су многе биле усмерене према економским објектима као што су енергетска постројења, аеродроми и хотели. Напади су произвели трајну штету на појединим постројењима али нигде степен разарања није толики као у Ирану.
„Мој осећај је да су сада разарања много тежа него у Иранско-ирачком рату“, каже Кавех Ехсани, ванредни предавач међународних односа на Универзитету Депол у Чикагу.
У сукобу, који се одвијао између 1980. и 1988. године, погинуло је и до милион Иранаца и Ирачана, и људи су годинама провели у режиму рационисања потрошње. Ради поређења, САД и Израел су у претходним недељама испалили више од 20.000 комада различитих врста муниције на земљу, добар део на Техеран и околна градска средишта.
Израелски авиони погодили су осам петрохемијских постројења у југозападном Ирану, укључујући једно од највећих у земљи, петрохемијски комплекс Бандар Имам. Две најважније иранске челичане, Мобараке Стил Компани у Исфахану и Кузестан стил близу Ахваза, такође су оштећење. Петрохемија чини, када се изузме нафта, половину иранског извоза, и донела је 18 милијарди долара 2023. године. Производња челика доноси до 7 милијарди долара годишње.
„Напади нису извођени насумично“, каже Кеван Харис, познавалац иранског економског развоја и друштва са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу. „Они циљају делове економије који су оријентисани према иностранству, који доносе девизе које могу да се деле и усмеравају за задовољење основних потреба“.
Након напада на петрохемијска постројења израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да „систематски расформирамо штампарију новца ИРГ-а“, алудирајући на Корпус чувара Исламске револуције, паравојну групу која брани режим и која је дубоко уплетена у иранску економију и индустријска предузећа.
Иранске судске власти су у среду објавиле забрану целокупног извоза петрохемијских производа, што је чин по свој прилици предузет како би се осигурала домаћа потрошња и напуниле залихе.
Америчка блокада иранских лука додатно ће пренапрегнути ирански буџет. Према једној процени, коју је изнео Миад Малеки, аналитичар из истраживачке групе Фондација за одбрану демократија (Foundation for Defense of Democracies), блокада ће Иран коштати отприлике 435 милиона долара дневно, укључујући 276 милиона долара због онемогућеног извоза, највећим делом сирове нафте и петрохемијских производа.
Волстрит џурнал: Како стоје ирански потрошачи у све дубљој економској кризи?
Иранска нафта која не може да се извезе напуниће земаљска складишта за наредне две три недеље, што би принудило земљу да обустави производњу нафте, наводи компанија Вортекс. Гашења заузврат могу да оштете поља и умање капацитет будућег црпљења, наводе аналитичари.
Губици зависе од неколико чинилаца укључујући колико ће спровођење амерички блокаде бити строго, каже Сара Вакшури, оснивач и председник консултантске компаније Ес-ви-би енерџи интернешенел (SVB Energy International).
Израел је погодио Тофигх Дару компанија за истраживање и инжењеринг (Tofigh Daru Research & Engineering Co) једну од највећих иранских фармацеутских компанија која производи анестетике и онколошке терапеутике. Израел је навео да је постројење такође производило фентанил и друге супстанце које се могу користити за производњу оружја.
Пре неколико недеља, Израел је погодио главни ирански енергетски извор – прерађивачко чвориште Асајулех у којем се прерађује гас који пристиже са џиновског гасног поља Јужни Парс – што је довело до гашења постројења у овом комплексу.
Бомбардовање производних постројења усред дубоке рецесије и брзе депрецијације валуте ће повећати стопу незапослености, посебно међу радничком класом. Иранци који су ступили у контакт са Волстрит џурналом наводе да је економска штета видљива по поремећају снабдевања и губитку радних места.
Када је у ваздухопловном нападу погођена петрохемијска рафинерија у јужном иранском граду Ширазу почетком овог месеца, то је пореметило снабдевање вештачким ђубривом које се производи у овом постројењу и потом дистрибуира широм земље, каже двадесет петогодишњи студент чији је отац пољопривредник на супротном крају земље, у области Мазандаран. Сестра његове девојке остала је без посла у фабрици због велике штете коју је претрпела индустрија челика и шири ланац снабдевања.
Готово дванаест милиона запослених, скоро половина иранске радне снаге, је у ризику од принудног одмора или отказа, према наводима Хадија Кахалзадеха, економисте и некадашњег званичника у иранској Организацији за социјално старање. Само ремећење индустрије челика угрожава 5,5 милиона радних места, уз још 1,2 милиона радних места угрожених у петрохемијској и фармацеутској индустрији, процењује. Губитак радних места тих размера би се попут лавине обрушио на остале секторе, као што је малопродаја.
„Сектори привреде најтеже погођени америчким и израелским ваздухопловним нападима представљају средишње стубове запослености и производње“, написао ја Кахалзадех за Фондацију Бурс енд Базар, тинк-тенк са седиштем у Лондону.
Након дванаестодневног рата са Израелом прошле године, иранске власти обезбедиле су себи извесно време гомилањем залиха пиринча, јестивог уља и других прехрамбених производа. Видео снимци који су Иранци из Техерана ставили на располагање Волстрит џурналу показују прибраност у супермаркетима чак и на врхунцу кампање бомбардовања.
Делимично и како би превазишао санкције, Иран је последњих деценија изградио солидни домаћи индустријски и производни сектор. Располаже робусном пољопривредом и капацитетима да се обнови без ослањања на страни рад. Кључно, Иран располаже обилним залихама нафте и гаса.
Оно што усложњава ирански опоравак јесу домаћи економски и друштвени проблеми који су претходили садашњем рату, укључујући и све тежу банкарску кризу. Притисак међународних санкција и лоше домаће управљање економијом гурнуло је прошле године Иран у економску кризу и извело стотине хиљаде демонстраната на улице.
Прекид Интернет саобраћаја који је наметнула сама влада – и који сада траје већ шест недеља – доприноси наношењу економске штете. Послови се ослањају на Интернет за комуникацију са прекограничним потрошачима, испоруку наруџбина а информатички сектор запошљава десетине хиљада Иранаца.
Једна од највећих потешкоћа са којом се суочавају иранске власти док отпочињу обнову јесте раширено незадовољство међу Иранцима, од којих су многи изгубили веру у будућност и могли би одабрати напуштање земље, каже Џавад Саехи-Исфахани, ирански предавач економије на универзитету Вирџинија тек.
„Оно што је сада важно јесте политичка ситуација“, каже. „Људи су били веома неповерљиви према владиним обећањима“.
Извор: The Wall Street Journal
