Финансијска психотерапија није новина, иако последњих година постаје све значајнија тема. Ова специјализација, која помаже људима да боље разумију и управљају својим емоцијама у односу према новцу, све је траженија. Финансијски терапеути, који помажу клијентима да усмјере своје ставове и понашања према финансијама, све су присутнији.
Похлепа као психолошки и друштвени феномен
Вики Рејнал је једна од познатих психотерапеуткиња која се специјализовала за ову врсту терапије. Рејнал, која практикује у Лондону, нуди приступ заснован на психодинамској терапији. У свом опису рада каже: „Помоћи ћу вам да дубље разумијете себе и проблеме са којима се суочавате, те ћу вас водити кроз процес промјена како бисте живјели испуњенији живот.“ Једно од њених специфичних интересовања јесте однос људи према новцу.
Новац се у терапији може појавити у различитим облицима. Клијенти могу осјећати непрекидну потребу за гомилањем богатства, иако им то не доноси испуњење. Неки су прошли кроз финансијску трауму, док други пате од прекомјерне потрошње. Такође, чести су и сукоби око новца у међуљудским односима. Рејнал користи психотерапијске технике како би помогла клијентима да препознају и промијене свој емоционални однос према новцу.
Један од кључних појмова у финансијској психотерапији јесте похлепа, која кроз историју није избјегавала пажњу филозофа и психолога. Многи су различито гледали на ову особину. Неки су је сматрали покретачем економског раста, док су други указивали на њене деструктивне посљедице, попут неједнакости и корупције. Рејнал пише да психоаналитичари вјерују да жеља за гомилањем богатства произилази из комбинације унутрашњих потреба и спољашњих друштвених притисака. Похлепа често не испуњава своја обећања, остављајући чак и богате особе празнима и незадовољнима.
Похлепа као покретач и деструктивна сила
Иако је похлепа као особина често негативно схваћена, неки, попут Гордона Гека у филму Вол Стрит (2010), виде је као позитиван покретач. Гекова позната реченица: „Похлепа је добра“ често се користи као оправдање за амбицију. Ипак, многи сматрају да похлепа може бити врло деструктивна. Сви су свјесни да може довести до неправде, корупције и друштвених криза.
Похлепа и новац повезани су са преживљавањем. Еволуциони психолози сматрају да похлепа подстиче стицање имовине која повећава социјални статус и тиме шансе за привлачење партнера. Ипак, Џон Мејнард Кејнс, познати економиста, сматрао је да је жеља за новцем заправо облик лудила. По његовом мишљењу, новчана мотивација често се приказује као друштвено корисна, иако у стварности може бити деструктивна.
Рејнал спомиње и Ота Феничела, који је још давне 1938. тврдио да капитализам тјера људе на акумулацију богатства. По његовом мишљењу, људска потрага за новцем није само резултат спољашњих фактора, већ и унутрашњих, попут нарцисоидних потреба. Иако новац може бити симбол моћи и самопоуздања, Рејнал наглашава да у друштву онај ко посједује новац често стиче поштовање и моћ.
Религија и њен утицај на однос према новцу
Религија такође обликује наш однос према новцу. У многим религијским учењима, попут хришћанства и будизма, похлепа се осуђује. Хришћанство је чак сматра смртним гријехом, док је у будизму један од три узрока људске патње. У Дантеовом Паклу, шкртице и расипници смјештени су у исти круг, што симболизује да оба приступа богатству воде до истог проблема – немогућности умјереног управљања ресурсима.
Похлепна тежња за новцем често не доноси оно што људи траже. „Новац није могао донијети љубав, унутрашњу вриједност или срећу“, пише Рејнал у својој књизи о новцу. Прича о краљу Миди, позната из грчке митологије, одлично приказује посљедице претјеране жеље за богатством. Мида, који је пожелио да све што дотакне постане злато, завршава у глади и пропасти, јер богатство само по себи не може задовољити основне људске потребе.
Прича о Миди преноси снажну поруку: новац не доноси срећу. Тежња за њим може постати проклетство и деструктивна сила. Дионис, бог који је испунио Мидину жељу, показује двије стране исте медаље: уживање и опасност од претјеривања. Рејнал истиче како похлепа може бити попут вина – доноси ужитак, али и уништење ако се не контролише.
У својој књизи Money on Your Mind: The Psychology Behind Your Financial Habits, Рејнал пише да многи људи мијешају похлепу са страхом и тјескобом. Тек када се призна да постоје дубљи емоционални покретачи жеље за више, могуће је промијенити понашање. Признавање ове унутрашње борбе први је корак ка исцјељењу.
Иако многи вјерују да им новац може донијети срећу или унутрашње задовољство, Рејнал подсјећа да се новац не може купити. Ова филозофија препознаје илузију коју ствара наш однос према новцу. Без обзира на богатство, многи остају празни и незадовољни, јер оно што су жељели није могуће купити.
На крају, многи клијенти и даље траже срећу у богатству, иако то није увијек пут ка испуњењу, преноси Бонитет. У том процесу, финансијска психотерапија помаже у разумијевању дубоких емоционалних веза према новцу, чиме отвара врата промјени и унутрашњем миру.
Извор: Банкар.ме
