Пише: Живана Јањушевић
Добродошлицу је учесницима скупа пожелио др Раденко Шћекић, директор Историјског института, а потом се присутнима обратио Новица Ђурић, предсједник УКЦГ.
Како је навео Ђурић, Радуловић не само да је пјесник, већ и есејиста, критичар, једном ријечју духовни трагалац.
– Радуловићево стваралаштво се већ деценијама утемељује као особен и препознатљив глас у савременој књижевности. Ријеч је о аутору чији поетски израз дубоко урања у културно, духовно и језичко насљеђе нашег народа, и истовремено га приближава у савремени књижевни чин високе естетске вриједности – рекао је Ђурић.
Академик ЦАНУ проф. др Ненад Вуковић навео је да је Радуловићева поезија писана на Вуком језику, а која је преведена на скоро 30 свјетских језика. Уједно, да је то репрезентативна поезија, која је не репрезентује само аутора, већ и Црну Гору, нас као народ и наш језик. Истакао је и да је ријеч о поезији која се не пише већ која се живи, односно да је Радуловићева поезија цјеловита, и која ће преживјети јер је њена чар садржана у њеној апсолутној самосвојности.
– Радуловићево стваралаштво је изнад свега умјетност, изнад свега поезија, значи – пјесма – закључио је Вуковић.
Присутнима се потом обратио Драго Вучинић, потпредсједник Скупштине Главног града.
Књижевник Будимир Дубак присјетио се да је био рецензент Радуловићеве прве збирке поезије.
– Сваком наредном пјесничком књигом Радуловић се потврђивао као истакнути представник новијег таласа српске поезије. Модеран у изразу, у емоцији разноврстан и радознао, истовремено на један особен начин везан за традицију и историју свог народа, Радуловић оживљава давно минуле догађаје и људе – рекао је Дубак, између осталог, фокусирајући се касније на Радуловићеву посљедњу збирку пјесама „Откуп“.
Књижевник Милутин Мићовић истакао је да је ријеч о изразитом лирском пјеснику, који је свој рад уподобио бићу језика и поеуије, односно који је успио да раствори своје пјесничко ја дајући тако шири простор самој поезији.
Проф. др Соња Томовић Шундић истакла је да је Радуловић истински, пунокрвни пјесник, који је створио чаробни свијет који пулсира јединственим духом.
– Од првих збирки до посљедњих пјесничких узлета, од његове примјене традиционалних поступака стварања до модернистичке и постмодернистичке поетике, Радуловић је означио тај најдивнији спој између традиционалног и модерног, лирског и епског и драмског, он је синтеза која у своју поезију улива различита стремљења – рекла је Томовић Шундић, наводећи да се Радуловићево стваралаштво налази на његошевском трагу, односно обликовања свијета у језику. Као посебне вриједности Радуловићевог израза она истиче сликовност и мисаоност језика, али и његов космполитизам, а што га сврстава у наше најзначајније пјеснике 20. и 21. вијека.
Проф. др Тања Бурзановић говорила је о Радуловићевим везама с књижевношћу и умјетношћу Индије, а учестовавала је и као преводилац. Наиме, превела је обраћање индијског пјесника и критичара мр Шридара Шаркара, који је истакао квалитет ове поезије који се нарочито огледа у њеној сликовности.
Проф. др Драго Перовић на почетку излагања нагласио је разуђеност тематског оквира Радуловићеве поезије, поредећи је у симболичкој равни с разбуђујућим развигорцем.
– Свака његова пјесма отвара мноштво хоризоната и свака је лагано-бурни језички разгвигорац, гдје пјеснички пелцована ријеч постаје много више словеснија него што иначе јесте – рекао је Перовић између осталог, а који се највише фокусирао на његову збирку „Откуп“. У овој збирци, додаје, пјесник успјело опјевава тектонске плоче које су пукле у нама и које потресају нашу човјечност.
Разоткрио декаденцију трагикомичне цивилизације самозаборава
Проф. др Душан Крцуновић у обраћању насловљеном „Пјесник на агори“ истиче да се појам агоре није нашао случајно у Радуловићевим стиховима.
– Радуловић у свом пјесништву враћа у живот плејаду великана европског пјесништва, супротстављајући се духовном сиромаштву и декаденцији трагикомичне цивилизације самозаборава у којој живимо. Поезија Андрије Радуловића је поезија пјесника који преко своје пјесничке агоре уноси у колективни живот здраву дозу конзервативних вриједности. И зато је његова поезија широко преводива и разумљива – навео је Крцуновић, између осталог.
Књижевник мр Александар Ћуковић истакао је оригиналност мотива у поезији Радуловића.
– Необични мотиви који у поезији Андрије Радуловића бивају распршени попут младалачких снова у судару са суровошћу живота, укотвљени су у стихове „наглавачке“, ишчашено, чиме им пјесник на оригиналан начин „продужава живот“ или боље рећи, агонију на (све)крсту поезије. Управо та ишчашеност кључ је за разумијевање пјесничке филозофије Андрије
Радуловића, која свијет посматра, истражује и пребира у равници огледала, поломљених и цијелих, блиставих и блатњавих – навео је Ћуковић.
Књижевник и критичар Миљан Николић подсјетио је на плодан тродеценијски умјетнички рад Радуловића који је створио слојевит и комплексан пјеснички свијет.
– Радуловић разабире мотиве који су органски орнаменти бића и камена Црне Горе. Зналачки упућен на изворно и исконско, за своју пјесничку грађу одабире само оно што јесте и траје кроз вријеме као печат и ожиљак постојања – навео је Николић.
Др Љубица Рајкић, пјесникиња и преводилац из Румуније овом приликом говорила је о високом мјесту које Радуловићева поезија заузима у тој земљи и код тамошњих читалаца.
Академик ЦАНУ проф. др Синиша Јелушић, такође је говорио о ликовности присутној у Радуловићевој поезији, његовој лексици., али и као предмету његове поезије и есејистике.
Прва сесија симпозијума завршена је излагањем проф. др Драгана Прола. На симпозијуму су говорили или ће доставити радове: академик МСА проф. др Радмило Маројевић, проф. др Лидија Томић, проф. др Саша Радојичић, мр Срба Игњатовић, проф. др Радоје Головић, мр Николета Русоти Бабић, Клеопатра Либери, Зоран Костић и др Радоје Фемић.
Извор: Дан
