Соња Томовић Шундић објавила књигу “Платонова антрополошка идеја” у издању ЈУ Народна библиотека “Његош” из Никшића

“Платон је филозоф човјека, утолико што је настојао да развије филозофију у којој се знање узима као основ људског постојања, рационалност и моралност за сврху приватног и јавног, идеална држава за циљ политичког мишљења и понашања. Он је заинтересован за човјека, не само какав би требало да буде, већ какав јесте у заједници”, записала је проф. др Соња Томовић Шундић у својој најновијој књизи “Платонова антрополошка идеја”.
Књигом је жељела, како је истакла, да заинтересованост за проучавање платонизма прошири за, досада недовољно истакнуту, антрополошку димензију, важну за његов особени начин мишљења.
“Платоново учење садржи обиље антрополошких идеја о човјеку које су важне за продубљено схватање људске природе из визуре наше рационалне природе, политичке и друштвене суштине. На питање ко је човјек, он одговара системом појмова којима, суи генерис, обухвата људску природу у њеним различитим аспектима. Човјек је одраз метафизички утемељене идеје, њена конкретна манифестација, будући да оно идеално одређује реално, апстрактна идеја установљује видљиви свијет појавности”, стоји у уводној ријечи поменуте књиге коју је издала ЈУ Народна библиотека “Његош” из Никшића.
Књига је објављена у едицији “Сигнум” и ријеч је о петој публикацији.
“У основи модерне цивилизације присутни су стрепња и безнађе, осјећај промашености и отуђење човјека од свега што може да осигура смисао људском животу. Зато треба обнављати платонизам као релевантан одговор на колапс вриједности у савременом добу, поништавање индивидуалности и сврховитости, који дају смисао моралу и политици. Платонова слика човјека се образује у складу са његовим поимањем бесмртности и духовности која доминује над пропадљивим физичким тијелом”, сматра ауторка књиге којом је приближила Платонове антрополошке идеје.
Платон је, према ријечима Томовић Шундић, образложио систем појмова и идеја битних за схватање човјека, људске природе и културе. Сви његови дијалози, како је казала ауторка књиге, љепотом казивања, имају естетску и мусаону вриједност којој вријеме не може нашкодити.
“У нашем времену новац постаје не само средство, већ и сврха човјековог постојања. Овај губитак објективно датих оријентира доприноси срозавању људског бића на огољено биолошко постојање… Платонова мисао и данас је и те како привлачна, зато што он заступа тезу о неприкосновеном умном агенсу у човјеку који има божански карактер”, сматра ауторка која је написала бројне стручне књиге и научне текстове из области антропологије, филозофије, естетике.
“За Платона је значајно казати да је он поставио темељ за вјеру у достојност људске личности, снагу њене индивидуалности, јер је он тако снажно осуђивао моралну равнодушност, а истакао тежњу да човјек живи у складу са властитим мишљењем, вјеровао је у снагу људског надања да свијет живота можемо учинити љепшим и праведнијим”.
Још да данашњи човјек оправда то његово вјеровање и овај свијет заиста учини љепшим и праведнијим.
Светлана Мандић
Извор: Вијести
