Француска не успева да стави под контролу своје буџетске проблеме. Дефицит расте на 5,5 одсто, а државни дуг на око 111 одсто и по томе је земља на првом месту у ЕУ. Шта сада да радимо?
(Фото: Middle-east online.com)
Пјер Мосцовици, бивши француски министар финансија и садашњи председник тамошње ревизорске канцеларије, морао је да призна да је стање француског буџета у жалосном стању: према последњим прорачунима из првог квартала ове године, влада у Паризу троши 5,5 одсто више новца него што их стварно има. Истовремено, Француска је са 111,9 одсто национални дуг претекао Шпанију (109,8 одсто).
Додуше, то још није ниво Италије (140,6 одсто) или Грчке (165,5 одсто), али ако се овај дефицит друге по величини привреде у Европи посматра у апсолутним бројкама, онда је то застрашујућа планина националног дуга. Француска ће ове године морати да плати 57 милијарди евра – чак ни за отплату, већ само за камате на нагомилане дугове. То је три пута више него 2021. године.
Московици је био гост радија Франс Интер и тамо се суочио са тешким питањима: како Француска треба да уложи огромна средства у еколошку трансформацију, у дигитализацију и нове технологије, како и Француска и Европа треба да плате, како за одбрану, тако и за помоћ Украјини – када је ризница празна?
„Ни под којим условима не повећавајте порезе!
Од њега су се, међутим, могле чути само уобичајене фразе политичара: треба поступати „мудро“, дефицит и дугови се морају смањити без угрожавања привредног раста. Можда би требало размишљати о повећању пореза, поготово што француска опозиција гласно тражи драстично повећање пореза – како за међународне компаније, тако и за супербогате.
Ово је увек мелем за уши грађана и бирача, иако је прерачунато у евре и центе, по правилу, далеко од тога да покрије расипништво државе. Међутим, чак и такво повећање пореза одбацује актуелни француски министар финансија Бруно Лемер. Каже да је „апсолутно против повећања пореза за наше грађане“. Влада, додаје, већ има спремне мере штедње: биће смањење развојне помоћи, подршка еколошкој санацији објеката, помоћ за даље школовање… Требало би да буде уштеде од десетак милијарди евра, а већ , како најављује министар, ради и на новом програму где ће бити уштеђено још двадесетак милијарди.
Француска ревизорска канцеларија процењује да би држава требало да смањи своје расходе за најмање 50 милијарди евра годишње како би бар до 2027. достигла прописану границу дефицита у еврозони од 3 одсто БДП-а. Наравно, било би боље да се уштеди још више, како би се отплатио део државног дуга. „Морамо коначно да одлучимо који су државни расходи добри, а који не. Шта подстиче иновације, инвестиције, привредни раст и запошљавање, а шта се може резати без угрожавања развоја наше земље“, истиче Мошковићи.
Опет ће бити протеста…
Француска држава у суштини има знатно веће расходе од готово свих других европских земаља: они чине 56 одсто БДП-а. У великој мери то има везе са ионако борбеним захтевима синдиката и запослених: присетимо се правог рата који је вођен за реформу пензионог система, иако су Французи и по овој „новој пензији“ далеко бољи. него многи пензионери у Европи.
Својим мерама штедње Французи очигледно желе да смање и друге социјалне издатке, попут подршке незапосленима – и зато је сасвим извесно да би на улицама француских градова поново могло да дође до протеста и нереда.
Француски министар Лемер је седам година на челу Министарства финансија. Па јесам ли ја одговоран за то што је француски буџет у тако лошем стању? Наравно да не. Дефицит и дуг су „приближно“ на нивоу који је предвидео и то је чак „релативно добро“, каже он. Министар тврди да је проблем негде другде: „Можда смо потценили могућност да се инфлација тако брзо смањи.
Тако имамо мање приходе од пореза на додату вредност, мање приходе од масе прихода грађана и мање пореза од предузећа. Све у свему, то је неких 21 милијарду евра мање државних прихода“.
Проблем је, међутим, што је „инфлација“ у овом случају резултат поскупљења, а не штампања новца. Грађани заиста мање троше, а компаније мање улажу, али то је процес са којим су морале да се помире све земље еврозоне. Француска нема другог избора осим да пази где троши свој новац – а то ће бити вруће политичко питање и за француског председника Емануела Макрона.
Извор: Дојче Велe
